DRŽAVNI UNIVERZITET U NOVOM PAZARU

DEPARTMAN ZA EKONOMSKE NAUKE

IZGRADNJA KAPACITETA ZA RAZVOJ JAVNOG SEKTORA

ANTIKORUPCIJSKO ZAKONODAVSTVO

MASTER RAD

Tema: KORUPCIJA KAO OBLIK ORGANIZOVANOG

KRIMINALA

Mentor: Kandidat:

prof. dr Ibrahim Totić Branko Mihajlović

Br. indeksa 113003/18

Novi Pazar, 2019.godina

Sadržaj

UVOD……………………………………………………………………………………………4

I. TEORIJSKI PRISTUP FENOMENU KORUPCIJE…………………………………………6

1.1. O KORUPCIJI………………………………………………………………………6

1.1.1. Definicija korupcije…………………………………………………………..6
1.1.2. Izvori korupcije……………………………………………………………….9
1.1.3. Nivoi korupcije………………………………………………………………11
1.1.4. Vrste korupcije……………………………………………………………….12
1.1.5. Uzroci korupcije……………………………………………………………...13

1.2. KRIVIČNO-PRAVNI ASPEKT KORUPCIJE……………………………………..15

1.2.1. Krivična dela korupcije………………………………………………………16

1.2.1.1.

Primanje i davanje mita – aktivno i pasivno

podmićivanje……………...17

1.2.1.2.

Zloupotreba službenog

položaja…………………………………………21

1.2.1.3.

Zloupotreba položaja odgovornog

lica…………………………………..25

1.2.1.4.

Trgovina

uticajem………………………………………………………..26

1.2.1.5.

Kršenje zakona od strane sudije, javnog tužioca i njegovog

zamenika….28

1.2.2. Sankcionisanje krivičnih dela korupcije……………………………………..29

II SAVREMENI ASPEKTI DELOVANJA ORGANIZOVANOG KRIMINALA…………….31

2.1. Pojam I definicija organizovanog kriminala………………………………………..31

III SPREGA KORUPCIJE I ORGANIZOVANOG KRIMINALA……………………………34

IV INSTITUCIJALNI OKVIR ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE KAO OBLIKA
ORGANIZOVANOG KRIMINALA…………………………………………………………..35

4.1.Institicijalni okvir za istrage korupcije i organizovanog krimilaliteta u Republici
Srbiji…………………………………………………………………………………….36

4.1.1. Tužilaštvo za organizovani criminal…………………………………………37
4.1.2.Služba za suzbijanje organizovanog kriminala……………………………….39
4.1.3. Posebna odeljenja nadležnih sudova…………………………………………40
4.1.4.Posebna pritvorska jedinica…………………………………………………...41
4.1.5. Agencija za borbu protiv korupcije…………………………………………..41
4.1.6. Savet za borbu protiv korupcije………………………………………………42

UVOD

Organizovani kriminal je veoma stara pojava. Prisutan je gotovo u svim zemljama, ili se

bar ne može sa sigurnošću reći da postoji država u kojoj ovaj vid kriminaliteta ne postoji.

Učinioci krivičnih dela su uvideli potrebu i prednost međusobne povezanosti i

organizovanosti. Ovakav pristup izvršenju krivičnih dela omogućuje ne samo njihovo uspešno
izvršenje, nego i otežava, a često i onemogućuje otkrivanje njihovih učinilaca i pronalaženja
dokaza. Organizovani kriminal ima veliki uticaj na gotovo sve oblike društvenog i javnog života
i prisutan je u svakom njegovom segmentu. Profesionalni kriminalci se često povezuju stvarajući
grupe koje imaju uporište u policiji, pravosuđu i među političarima (Reckless, 1961:56).

Agencije za suzbijanje kriminala širom sveta saglasne su u konstataciji da je organizovani

kriminal u porastu i da zajedno sa terorizmom predstavlja najveću pretnju međunarodnom miru.

Iako je za proučavanje bilo koje pojave važna pretpostavka i polazna osnova njeno

definisanje, jedinstvena definicija organizovanog kriminala ne postoji, kao ni jedinstveno
shvatanje u pogledu oblika u kojima se ispoljava. Razlog za to je možda što se u različitim
delovima sveta manifestuje na različite načine, a možda i činjenica da se delovanje kriminalnih
organizacija neprestano prilagođava uslovima u kojima se odvija.

Organizovani kriminal se ispoljava u različitim formama i u različitom obimu i

intenzitetu u mnogim oblastima privredne, vanprivredne i druge društvene delatnosti. Delatnosti
organizovanog kriminala se razlikuju od zemlje do zemlje, pri čemu razlike postoje naročito
između SAD i Evrope. Sekretarijat UN, u pripremi dokumentacije za Peti kongres UN, po
pitanju prevencije kriminala i tretmana prestupnika u Ženevi 1975. godine, identifikovao je 18
kategorija transnacionalnog kriminala i to: pranje novca, nelegalna trgovina narkoticima,
korupcija i mito javnih zvaničnika, infiltracija u legalne poslove, izazivanje lažnog bankrota,
prevare u vezi sa osiguranjem, kompjuterski kriminal, krađa intelektualne svojine, nelegalna
trgovina oružjem, terorističke aktivnosti, otmica aviona, morska piraterija, otmice na zemlji,
trgovina ljudima, trgovina ljudskim organima, krađa umetničkih dela i kulturnih dobara, ekološki
kriminal i druga dela učinjena od grupa organizovanog kriminala (Ignjatović, 1998:70).

Organizovani kriminal, ima nekoliko osnovnih karakteristika koje su prisutne bez obzira

na razlike između individualnih grupa i kultura iz kojih potiču. Na IX Kongresu UN u Kairu
1995.   godine,   navedene   su   sledeće   karakteristike   organizovanog   kriminaliteta:   1)   postojanje
organizovane grupe za vršnje krivičnih dela; 2) hijerarsijski odnosi u grupi, što omogućava da
vođa   kontroliše;   3)   nasilje,   zastrašivanje   i   korupcija   su   sredstva   za   osvarenje   profita   ili
kontrolisanje   teritorija   i   prihoda;   4)   infiltriranje   u   legalnu   ekonomiju;   5)   sposobnost   za
ekspanziju   u   bilo   koju   novu   aktivnost   izvan   nacionalnih   granica;   6)   kooperacija   sa   drugim
organizovanim transnacionalnim grupama (Jovašević et al. 2012:78).

Korupcija je, takođe, veoma stara društvena pojava, koja je uočena od početka pisane

pravne istorije. Nastaje sa nastankom ljudskog društva, pa je ova pojava starija od organizovanog
kriminaliteta. Nezakonita postupanja službenih lica, naročito korupcija, poznata su u rimskom i
srednjovekovnom pravu. Sistematizacija i izdvajanje u posebnu grupu krivičnih dela počinje u
krivičnom zakonodavstvu 19. veka, kada počinje i značajnija teorijska obrada ovih krivičnih
dela.

Danas su ove dve pojave usko povezane i mnogi autori korupciju povezuju neposredno sa

organizovanim kriminalom. Kada se uspostavi sprega korupcije, pranja novca i drugih oblika
organizovanog kriminala, onda to predstavlja jedan od društveno najopasnijih vidova kriminala,
kako na nacionalnom tako i na međunarodnom planu. Može se reći da korupcija, kao oblik
organizovanog kriminala, istovremeno predstavlja jednu od njegovih najvažnijih karakteristika,
koja organizovanu kriminalnu grupu direktno povezuje sa organima vlasti. Budući da se u svojim
aktivnostima uvek nalazi na drugoj strani zakona, organizovani kriminal teži legalizaciji
nezakonitih poslova. Ova težnja se ogleda u stvaranju aktivne veze sa ljudima iz najvišeg vrha
državnog aparata ili povezanosti sa najuticajnijim političkim partijama i strankama (Bošković,
2000:5).

Mnoga krivična dela koja vrše pripadnici organizovane kriminalne grupe su povezana sa

korupcijom, tako što ili pomažu u postupcima nelegalnih radnji ili čine masku za suštinsko
krivično delo. U obavljanju svojih kriminalnih delatnosti, vrše korumpiranje policije, tužilaca,
sudija, osoblja zavodskih ustanova, podmićuju one koji im obezbeđuju ili izrađuju
dokumentaciju kojom se pravdaju nezakoniti poslovi i na osnovu koje se nezakonito stečen
novac infiltrira u legalne finansijske tokove (falsifikovanje isprava i izrade finansijsko –
računovodvene dokumentacije itd.).

Organizovani kriminal nikada ne bi mogao da nastane, niti da se održi, kada ne bi imao

podršku predstavnika vlasti. Ne bi mogao da opstane bez, u najmanju ruku, prećutnog tolerisanja
organa vlasti, a neke njegove aktivnosti i bez podrške njenih nosilaca, koja se obezbeđuje upravo
korumpiranjem nosilaca javnih ovlašćenja. Kao oblik organizovanog kriminala, korupcija je
veoma intrigantna tema i privlači veliku pažnju predstavnika krivičnopravne misli, ne samo kod
nas, već i na međunarodnom planu, pa je s toga neophodno njeno dalje istraživanje.

UN protiv transnacionalnog organizovanog kriminala iz decembra 2000. Godine. U članu 8.
korupcija je definisana kao forma ispoljavanja ili oblik krivičnog dela u okviru organizovanog
transnacionalnog kriminala (Derenčinović, 2005:187). Prema ovoj definiciji korupcija je
krivično delo koje je učinjeno sa namerom (sa umišljajem) u vidu preduzimanja sledećih
delatnosti:



obećanje, ponuda ili davanje državnom službeniku, posredno ili neposredno, neprimerene
koristi koja je namenjena njemu lično ili nekom drugom licu ili entitetu, kako bi taj
službenik delovao ili se uzdržao od delovanja u obavljanju svojih službenih dužnosti
(davanje mita) i



traženje ili prihvatanje od strane državnog službenika posredno ili neposredno,
neprimerene koristi koja je data njemu lično ili drugom licu ili entitetu, kako bi taj
službenik delovao ili se uzdržao od delovanja u obavljanju svojih službenih dužnosti
(primanje mita).

Na sličan način pojam, elemente i karakteristike korupcije kao međunarodnog krivičnog

dela određuje i Konvencija Evropske unije u vezi akata korupcije koji impliciraju službenike
evropskih zajednica ili država članica Unije iz 1997. godine (Ascensio, Decaux, Pellet,
2000:604).

U inostranoj pravnoj literaturi mogu se naći različita određenja korupcije. Tako jedni

autori korupciju smatraju tržišnim fenomenom, odnosno specifičnom ilegalnom transakcijom.
Prema drugima korupcija je povezana sa činom podmićivanja čime se prikriva zloupotreba vlasti
koja je ponukana procenama lične koristi koji ne mora biti nužno novčano iskazana (Lazarević,
2003:329). Neki autori korupciju određuju kao zloupotrebu službenog položaja ili ovlašćenja na
ličnu korist (Kaufman, Sigelbaum, 1997:352).

Jedan od najpoznatijih savremenih istraživača korupcije Klitgoard je postavio formulu

koja govori o uzrocima korupcije. Ona glasi: korupcija = monopol (vlasti) + diskreciono pravo
odlučivanja organa vlasti – odgovornost (neodgovornost) tog organa (Klitgaard, 1998:3).

Sveobuhvatnu definiciju korupcije ponudio je Vito Tanzi u svojim radovima

naglašavajući da ona postoji svuda, gde postoji narušavanje principa nepristrasnog odlučivanja,
pa poistovećivanje korupcije sa primanjem (i davanjem) mita nije ni precizno, niti obuhvata sve
pojave koje bi trebalo inkriminisati ako se želi obezbediti zakonito vršenje dužnosti od strane
slčužbenih lica.

Na sličan način pojam korupcije određuju i domaći autori. Prema mišljenju M. Jelačića,

korupcija je društveno negativna pojava, koja je sa postankom ljudskog društva i formiranjem
pravnih država, nastala, razvijala se i dobijala svoje pojavne oblike, u zavisnosti od istorijski
datih, socijalnih, ekonomskih, političkih i drugih uslova, nanoseći svojom nemoralnom,
asocijalnom i protivpravnom suštinom, štetne posledice društvu. Predstavlja najteži oblik
privrednog kriminaliteta, a karakterišu je: prikrivenost, promenljivost, mnoštvo pojavnih oblika,