Висока медицинска школа струковних студија у
Ћуприји
Ћуприја, 2018. година
ЗАВРШНИ РАД
Област: Здравствена нега у инфектологији
Тема: Здравствена нега оболелих код акутних цревних инфекција
1
Увод
Цревне инфективне болести су група инфективних обољења различите
етиологије, чији узрочници улазе у човечији организам кроз уста и својим
размножавањем у дигестивном тракту изазивају оштећења која се клинички
манифестују болом у трбуху, повраћањем и учесталим столицама.
Цревна обољења заузимају видно место у патологији свих земаља. У нас
чине више од 20% свих инфективних обољења. Јављају се спорадично, епидемично,
а у неким крајевима и ендемично, свуда тамо где нема здраве пијаће воде, где се
фекалије и отпадне материје не одстањују хигијенски и где не постоје хигијенске
навике и обичаји.
У овом раду биће описан сам појам акутних цревних инфекција, као и типови
акутних цревних инфекција, као што су: трбушни тифус, бациларна дизентерија,
амебијаза, салмонелоза, ботулизам, колера и др. У оквиру овог рада налазе се и
резултати истраживања учесталости акутних цревних инфекција на територији
Ћуприје у периоду од 2010-те до 2015-те године, као узрасне године када се цревне
инфекције јављају.
2
1. Опште карактеристике цревних обољења
Цревне заразне болести су представљале а и данас представљају веома
значајан медицински проблем. Одликују се разноврсном етиологијом и
полиморфном клиничком сликом а пре свега - својом великом учесталошћу.
Извор инфекције је искључиво човек, осим за велику групу салмонелоза
животињског порекла, када су извор инфекција животиње, а секундарно и човек.
Узрочнике ових обољења оболели или клицоноше избацују у спољну
средину углавном преко столице.
Карактеристична епидемиолошка одлика ових обољења је њихова сезонска
појава, у периоду лето-јесен.
Осетљивост је општа, а имунитет после прележане болести различите је
дужине, зависно од обољења, односно типа узрочника.
1.2.
Етиологија
Етиологија цревних заразних болести је разноврсна са тенденцијом сталног
обогаћивања. Међутим, и даље су најчешћи изазивачи:
Бактерије (Salmonella, Shigella, Vibrio cholerae, Campilobacter jejuni,
Yersinia
enterocolitica,
Escherichia
coli,
Vibrio
parahaemolyticus,'Clostridiun difficile, Clostridium perfinges, Clostridium
hotulimim, Staphylococcus и др.)
Вируси (Rotavirusi, NorwaIk вируси, HIV, astro вируси, calici вируси,
Coxackie, Echovirusi, вируси hepatitisa A i E и др.)
Протозое (Entarnoeba histohitica, Biastocystis hominis, Giardia
intestinalis, Balantidium coli др.)
Хелминти (Plathelmintes i Nematode - Ancilostoma duodenale, Enterobus
vennicularis, Trichiuris trichiriae, Strongiloides stercoralis, Taenia
saginatum, Taenia soliuni,Trichinela spiralis и др.)
Гљивице (Caiulida albicans, Histoplasma capsulatum и др.)
4
се траже у столици, бришу ректума или материјалу узетим ендоскопијом. У неким
случајевима је потребан и паразитолошки преглед дуоденалног сока. Цревне
инфекције вирусне генезе се дијагностикују електронском микроскопијом,
имуноелектромикроскопијом, културом ткива (ретко) и различитим серолошким
тестовима.
1.6.
Терапија
Терапија цревних заразних болести је комплексна јер у себи садржи
надокнаду течности и електролита, етиолошку терапију и дијететски режим.
Надокнада течности и електролита може бити пер ос или парентерална. У ту сврху
се користи физиолошки или Рингер раствор, раствор бикарбоната, плазма, замене
плазме и др. Антимикробна терапија је разноврсна у зависности од узрочника
цревне инфекције. За бактеријске ноксе користе се препарати који делују на грам
негативне бактерије. За вирусне ноксе не постоји специфична антивирусна терапија.
Код цревних инфекција микотичне генезе користе се антимикотици (нистатин,
дифлукан). У случајевима када је изазивач протозоа или хелминти користе се
антипротозоална и антихелминтска средства. Дијететски режим има задатак да
задовољи енергетске потребе оболелог организма а да истовремено буде поштеђен
већ раздражен дигестивни тракт. Симптоматска терапија се даје у виду
антипиретика, док.аналгетике треба давати крајње опрезно, тек када се искључе
други узроци цревних манифестација.
1.7.
Профилакса
Све мере профилаксе код цревних заразних болести се деле на опште
неспецифичне и специфичне мере. Неспецифичне мере профилаксе су идентичне за
све цревне заразне болести, а специфичне мере профилаксе обухватају примену
вакцина (трбушни тифус и колера) и др. Специфичне мере профилаксе се спроводе у
ванредно лошим условима, као и међу одређеним деловима популације.
