Analiza finansijskih izveštaja

ANALIZA FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA
Na kraju svake poslovne godine (koja se često, ali ne uvek poklapa sa kalendarskom),
preduzeće priprema završni račun, koji služi za utvrđivanje rezultata
poslovanja u toku godine. Osnovni izveštaji koji se izrađuju tom prilikom su: bilans
stanja, bilans uspeha, izveštaj o novčanim tokovima i drugi (recimo, izveštaj o promenama
na kapitalu). Namena ovih izveštaja je da omoguće menadžmentu da sagleda
rezultate poslovanja preduzeća i proceni dobre strane i slabosti svojih poslovnih
odluka. Podaci prezentirani u završnom računu (što je zajednički naziv za ove
finansijske izveštaje) predstavljaju sliku kojom se preduzeće predstavlja javnosti,
poslovnim partnerima, kreditorima, investitorima, revizorskim kućama i drugim
potencijalno zainteresovanim licima. Imajući u vidu značaj ovih izveštaja, u nastavku
će više pažnje biti poklonjeno njihovoj sadržini i načinu formiranja.
Ciljevi analize finansijskih izveštaja
Analiza finansijskih izveštaja obuhvata sve tehnike koje upotrebljavaju korisnici
finansijskih izveštaja kako bi pokazali važne odnose u njima. Korisnici finansijskih
izveštaja se mogu podeliti u dve velike grupe: interne i eksterne. Najvažniji
interni korisnik je rukovodstvo kompanije. Međutim, s obzirom da oni koji vode
kompaniju imaju interne informacije o poslovanju, njima su dostupne i druge tehnike.
Kako su ove tehnike pokrivene kursevima iz upravljačkog računovodstva, ovde
će akcenat biti stavljen na eksterno korišćenje finansijske analize.
Kreditori daju zajmove za koje očekuju da budu vraćeni u skladu s dogovorenim
rokovima. Investitori kupuju akcije od kojih očekuju da će dobijati dividende i
da će njihova vrednost rasti. Obe ove grupe su suočene sa rizicima. Kreditor se suočava
sa rizikom da dužnik neće moći da vrati zajam, a investitor se suočava sa rizikom
da će se dividende smanjiti, da neće biti isplaćene ili da će tržišna cena akcija
pasti. Obe ove grupe imaju za cilj da ostvare prihod zbog koga se isplati rizikovati.
Generalno gledano, što je veći rizik potreban je i veći prihod kao kompenzacija.