BAKAR - GRADITELJ LJUDSKE CIVILIZACIJE
IZVOD
U radu su obraĊene osobine bakra, zanimljivi istorijski detalji, upotreba bakra za izradu novca i
proizvodnja bakra u svetu.
KLJUĈNE REĈI
Bakar, elektroprovodljivost bakra, toplotna provodljivost bakra, dugoveĉnost bakra, plastiĉnost bakra,
otpornost bakra, baktericidnost bakra, sigurnost upotrebe bakra, reciklaţa bakra, upotrebljivost bakra,
biološki znaĉaj bakra, bakarni predmeti, bakarne kovanice.
SADRŢAJ
I.
UVOD .......................................................................................................................................... 7
II. NAJVAŢNIJE OSOBINE BAKRA .............................................................................................. 9
II.1. ELEKTROPROVODLJIVOST ................................................................................................. 9
II.2. TOPLOTNA PROVODLJIVOST ............................................................................................. 9
II.3. DUGOVEĈNOST ..................................................................................................................... 9
II.4. PLASTIĈNOST ........................................................................................................................ 9
II.5. OTPORNOST ........................................................................................................................... 9
II.6. BAKTERICIDNOST .............................................................................................................. 10
II.7. SIGURNA UPOTREBA ......................................................................................................... 10
II.8. MOGUĆNOST RECIKLAŢE ................................................................................................. 10
III.UPOTREBA BAKRA ZA TRANSPORT MEDIJUMA................................................................. 13
IV. BIOLOŠKI ZNAĈAJ BAKRA ................................................................................................... 14
IV.1. Uloga bakra u organizmu ....................................................................................................... 14
V. ZANIMLJIVI ISTORIJSKI DETALJI O BAKRU ...................................................................... 16
V.1. Još neki podaci vezani za bakar ............................................................................................... 22
VI. UPOTREBA BAKRA ZA IZRADU KOVANOG NOVCA ........................................................ 26
VI.1. Kovanice Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca ....................................................................... 40
VI.2. Kovanice Kraljevine Jugoslavije ............................................................................................ 43
VI.3. Kovanice Narodne banke Republike Srbije (nakon i pre sticanja nezavisnosti) ....................... 47
VI.4. Proizvodnja bakra u svetu ...................................................................................................... 60
BAKAR – GRADITELJ LJUDSKE CIVILIZACIJE
Strana
2
od
62
VII. LITERATURA ........................................................................................................................... 62
POPIS SLIKA
Slika 2. “Belli Trojani Circuitus Secundum Dictyn Cretensem & Daretum Phrygium.” Copper etching
by Hermann Moll, 1749. ..................................................................................................................... 16
Slika 3. Jedna traka iseĉenog bakarnog svitka (Kumran, Izrael) .......................................................... 17
Slika 4. Bakarni reljef pronadjen u Al Ubadu, datira iz vremena 3.100 godina pre Hrista. ................... 17
Slika 5. Najveći top na svetu (Carev top) ............................................................................................ 18
Slika 6. Brod Santa Marija sa kojim je Kolumbo otkrio Ameriku ........................................................ 18
Slika 7. Oblaganje podmornice bakrom .............................................................................................. 19
Slika 8. Najveće zvono na svetu.......................................................................................................... 20
Slika 9. Najveće zvono u Srbiji ........................................................................................................... 20
Slika 10. Bakarno posuĊe ................................................................................................................... 21
Slika 11. Kalaisano bakarno posuĊe .................................................................................................... 21
Slika 12. Neki od poluproizvoda od bakra i njegovih legura ............................................................... 22
Slika 13. Bagdadska baterija ............................................................................................................... 24
Slika 14. Dinar kralja Stefana Radoslava (1228-1234), Ag teţine 2,55 gr. Preĉnika 29 mm ................ 26
Slika 15. Dinar kralja Stefana Dragutina (1276-1282) ......................................................................... 27
Slika 16. Dinar kralja Stefana Uroša II Milutina (1282-1321) ............................................................. 27
Slika 17. Krunidbeni Dinar cara Dušana (1331-1355) ......................................................................... 27
Slika 18. Dinar cara Dušana na konju (1331-1355) ............................................................................. 27
Slika 19. Dinar cara Dušana i carice (1331-1355) ............................................................................... 28
Slika 20. Dinar despota Lazarevića (1402-1427) ................................................................................. 28
Slika 21. Dinar despota ĐurĊa Brankovića (1427-1456) ..................................................................... 28
Slika 22. Dinar despota ĐurĊa Brankovića (1427-1456) ..................................................................... 28
Slika 23. Dinar despota ĐurĊa Brankovića (1427-1456)-AR obol ....................................................... 29
Slika 24. 1 Para 1868, Postoje dva tipa: Natpis KNJAZ SRBSKI i KNJAZ SRĆSKI, U opticaju:
20.02.1869 – 30.04.1898, Obod – Gladak, Cu 95%, Sn 4%, Zn 1% 15 mm, 1gr ................................. 29
Slika 25. 5 Para 1868. U opticaju: 20.02.1869 – 30.04.1898, Obod: Gladak, Cu 93,5%, Sn 5%, Zn 1%,
25 mm, 5 gr. ...................................................................................................................................... 29
Slika 26. 10 Para 1868 / Cu 95%, Sn 4%, Zn 1%, 30 mm, 10 gr, U opticaju: 20.02.1869 –
30.04.1898, Obod: Gladak .................................................................................................................. 30
Slika 27. 50 Para 1875, Ag 83,5%, Cu 16,5%, 18mm, 2,5 gr,. U opticaju: 1875 – 1904. Obod: Gladak
........................................................................................................................................................... 30
Slika 28. 1 Dinar 1875 , Ag 83,5%, Cu 16,5%, 23mm, 5 gr. U opticaju: 1875 – 1904, Obod: Gladak. 30
BAKAR – GRADITELJ LJUDSKE CIVILIZACIJE
Strana
4
od
62
Slika 53. 5 Para 1912, Ni 25%, Cu 75%, 17 mm, 3 gr. U opticaju: 1912 / 30.11.1932 Obod: Gladak . 37
Slika 54. 10 Para 1912, Ni 25%, Cu 75%, 20 mm, 4gr. U opticaju: 1912 / 30.11.1932 Obod: Gladak 37
Slika 55. 20 Para 1912, Ni 25%, Cu 75%, 22mm, 6gr. U opticaju: 1912 / 30.11.1932 Obod: Gladak 38
Slika 56. 50 Para 1912, Ag 83,5%, Cu 16,5%, 18 mm, 2,5gr. Obod: Nazupĉen ................................. 38
Slika 57. 1 Dinar 1912, Ag 83,5%, Cu 16,5%, 23mm, 5 gr. Obod: Nazupĉen .................................... 38
Slika 58. 2 Dinara 1912, Ag 83,5%, Cu 16,5%, 27mm, 10 gr. Obod: Nazupĉen ................................. 39
Slika 59. 50 Para 1915, Ag 83,5%, Cu 16,5%, 18 mm, 2,5gr. Obod: Nazupĉen ................................. 39
Slika 60. 1 Dinar 1915, Ag 83,5%, Cu 16,5%, 23mm, 5 gr. Obod: Nazupĉen .................................... 39
Slika 61. 2 Dinara 1915, Ag 83,5%, Cu 16,5%, 27mm, 10 gr. Kovnica: Graver (Stephen Schwartz)
Bez oznake kovnice / Without engraver’s signature Graver ( Henry Patey): REGIE DE MONNAIES
– Paris Obod: Nazupĉen ..................................................................................................................... 39
Slika 62. 5 Para 1917, Ni 25%, Cu 75%, 17 mm, 3 gr. Obod: Gladak ................................................ 40
Slika 63. 10 Para 1917, Ni 25%, Cu 75%, 20 mm, 4gr. Obod: Gladak .............................................. 40
Slika 64. 20 Para 1917, Ni 25%, Cu 75%, 22mm, 6gr. Kovnica: GORHAM MANUFACTURING
CO., Providence, Rhode Island U.S.A. Obod: Gladak ......................................................................... 40
Slika 65. 5 Para 1920, Zn 98,5%, Cu1,5%, 18,8 mm – 2,6 gr. U opticaju: 12.12.1920 – 30.11.1932
Obod – Gladak ................................................................................................................................... 41
Slika 66. 10 Para 1920, Zn 98,5%, Cu 1,5%, 20,85 mm – 1,5 gr. U opticaju: 12.12.1920 – 30.11.1932
Obod – Gladak ................................................................................................................................... 41
Slika 67. 25 Para 1920, Ni 25%, Cu 75%, 24 mm – 5,7 gr. U opticaju: 12.12.1920 – 30.11.1932 Obod –
Gladak ................................................................................................................................................ 41
Slika 68. 50 Para 1925, Cu 75%, Ni 25%, 18 mm – 2,5 gr. U opticaju: 05.09.1925 – 25.12.1941 Obod –
Nazupĉen ........................................................................................................................................... 42
Slika 69. 1 Dinar 1925, Cu 75%, Ni 25%, 23 mm – 5 gr. U opticaju: 05.09.1925 – 25.12.1941........... 42
Slika 70. 2 Dinara 1925, Cu 75%, Ni 25%, 27 mm – 10 gr. Postoje dve varijante ovog izdanja sa i bez
oznake kovnice ”Poissy” Obod – Nazupĉen U opticaju: 5.09.1925 – 25.12.1941 Kovnica – POISSY -
Paris ................................................................................................................................................... 42
Slika 71. 20 Dinara 1925, Au 90%, Cu 10%, 21 mm – 6,45 gr. Obod – Nazupĉen U opticaju: 1926 –
11.05.1931 Kovnica – POISSY - Paris .............................................................................................. 42
Slika 72. 10 Dinara 1931, Ag 50%, Cu 40%, Ni 5%, Zn 5%, 25 mm – 7 gr. U opticaju : 18.07.1932 –
28.2.1941 Kovnica POISSY – Paris (sa oznakom kovnice) & LONDON (bez oznake kovnice) ....... 43
Slika 73. 20 Dinara 1931, Ag 50%, Cu 40%, Ni 5%, Zn 5%, 31 mm – 14 gr. U opticaju : 18.07.1932 –
31.08.1940 KOVNICA A.D. – Beograd Obod – Nazupĉen ................................................................. 43
Slika 74. 50 Dinara 1932, Ag 50%, Cu 40%, Ni 5%, Zn 5%, 36 mm – 22 gr. U opticaju : 23.01.1933 –
18.08.1940 KOVNICA A.D. (sa oznakom kovnice) & LONDON (bez oznake kovnice) Obod –
natpis “BOG ĈUVA JUGOSLAVIJU” .............................................................................................. 43
Slika 75. 1 Dukat 1931 -1934 Au 98,61%, Cu 1,39%, 19,75 mm – 3,48 gr. Postoje dve vrste ţiga na
seriji iz 1931: Klas i Ptice Ţig na seriji iz 1932, 1933, 1934 : Klas Obod – Nazupĉen ....................... 44
BAKAR – GRADITELJ LJUDSKE CIVILIZACIJE
Strana
5
od
62
Slika 76. 4 Dukata 1931 – 1933 Au 98,61%, Cu 1,39%, 39,5 mm – 13,96 gr. Postoje dve vrste ţiga na
seriji iz 1931: Klas i Ptice Ţig na seriji iz 1932, 1933, : Klas Svi regularni primerci Jugoslovenskog
dukata kovani su u kovnici: “ KOVNICA A.D. “ – Beogra ................................................................. 44
Slika 77. 25 Para 1938, Cu 98%, Al 2%, 20 mm – 2,5 gr. KOVNICA A.D. – Beograd U opticaju :
21.11.1940 – 26.10.1942 Obod – Gladak U sredini rupa ..................................................................... 44
Slika 78. 50 Пара 1938, Cu 91%, Al 9%, 18 mm – 2 gr. KOVNICA A.D. – Beograd ....................... 45
Slika 79. 1 Динар 1938, Cu 91%, Al 9%, 21 mm – 3,5 gr. KOVNICA A.D. – Beograd ..................... 45
Slika 80. 2 Динарa 1938, Cu 91%, Al 9%, 24,5 mm – 5 gr. KOVNICA A.D. – Beograd Postoje dve
varijante : veća i manja kraljevska kruna U opticaju : 16.08.1939 – 26.10.1942 Obod – Gladak ......... 45
Slika 81. 10 Динарa 1938, Ni 100%, 23 mm – 5 gr. KOVNICA A.D. – Beograd U opticaju :
31.05.1940 – 03.03.1942 Obod – Nazupĉen ........................................................................................ 46
Slika 82. 20 Динарa 1938, Ag 75%, Cu 25%, 27 mm – 9 gr. KOVNICA A.D. – Beograd ................ 46
Slika 83. 50 Динарa 1938, Ag 75%, Cu 25%, 31 mm – 15 gr. KOVNICA A.D. – Beograd U opticaju
: 16.08.1939 – 03.03.1942 Obod sa natpisom – “BOG ĈUVA JUGOSLAVIJU” ................................ 46
Slika 84. Kovani novac nominalne vrednosti 1 dinar u izdanju Narodne banke Srbije ......................... 47
Slika 85. Kovani novac nominalne vrednosti 1 dinar u izdanju Narodne banke Srbije ......................... 47
Slika 86. Kovani novac nominalne vrednosti 1 dinar u izdanju Narodne banke Srbije ......................... 48
Slika 87. Kovani novac nominalne vrednosti 2 dinara u izdanju Narodne banke Srbije ....................... 48
Slika 88. Kovani novac nominalne vrednosti 2 dinara u izdanju Narodne banke Srbije ....................... 49
Slika 89. Kovani novac nominalne vrednosti 5 dinara u izdanju Narodne banke Srbije ....................... 50
Slika 90. Kovani novac nominalne vrednosti 5 dinara u izdanju Narodne banke Srbije ....................... 51
Slika 91. Kovani novac nominalne vrednosti 10 dinara u izdanju Narodne banke Srbije ..................... 51
Slika 92. Kovani novac nominalne vrednosti 10 dinara u izdanju Narodne banke Srbije ..................... 52
Slika 93. Kovani novac nominalne vrednosti 10 dinara u izdanju Narodne banke Srbije ..................... 52
Slika 94. Kovani novac nominalne vrednosti 20 dinara u izdanju Narodne banke Srbije ..................... 53
Slika 95. Kovani novac nominalne vrednosti 20 dinara u izdanju Narodne banke Srbije ..................... 54
Slika 96. Kovani novac nominalne vrednosti 20 dinara u izdanju Narodne banke Srbije ..................... 54
Slika 97. Kovani novac nominalne vrednosti 20 dinara u izdanju Narodne banke Srbije ..................... 55
Slika 98. Kovani novac nominalne vrednosti 20 dinara u izdanju Narodne banke Srbije ..................... 56
Slika 99. Kovani novac nominalne vrednosti 20 dinara u izdanju narodne banke Srbije ...................... 56
Slika 100. Kovani novac nominalne vrednosti 20 dinara u izdanju Narodne banke Srbije ................... 57
Slika 101. Kovanica NBS od 20 dinara sa reljefom hrama “Sveti Sava” ............................................. 58
Slika 102. Kovanica NBS od 20 dinara sa likom Nikole Tesle ............................................................ 58
Slika 103. Kovanica NBS od 10 dinara u ĉast 25. Univerzijade........................................................... 58
Slika 104. Kovanica NBS od 5 dinara ................................................................................................. 59
Slika 105. Kovanica NBS od 10 dinara ............................................................................................... 59
Slika 106. Kovanica NBS od 1 dinara ................................................................................................. 59
Slika 107. Kovanica NBS od 2 dinara ................................................................................................. 59
BAKAR – GRADITELJ LJUDSKE CIVILIZACIJE
Strana
7
od
62
I.
UVOD
Bakar je hemijski element I grupe periodnog sistema Mendeljejeva sa hemijskom oznakom –
Cu. Njegov atomski broj je 29, a atomska masa 63,546. Bakar ima 18 izotopa sa atomskim masama
izmedu 58-73, od kojih su postojana samo dva izotopa sa atomskom masom 63 i 65. U prirodi bakar se
javlja u obliku smese pomenutih dva izotopa ( Izotopi su atomi istog elementa koji imaju isti broj
protona i elektrona, a razliĉit broj neutrona).
Temperatura topljenja bakra je 1084,62°C, taĉka kljuĉanja je 2562 ° C, kriticna temperatura
iznosi 5148 ° C. Specifiĉna teţina dezoksidiranog bakra, onog koji se koristi u proizvodnji bakarnih
cevi (oznaka: Cu-DHP) je 8,94 kg/dm³. Koeficijent linearnog širenja Cu-DHP na 25 – 100 °C je 16,8 x
10-6 m/m. Koeficijent provoĊenja toplote Cu-DHP kod 20 ° C je 340 W/m° K. Elektriĉna provodljivost
Cu-DHP (orijentaciono) je 42 – 54 S.
Inaĉe, bakar je zastupljen u zemljinoj kori u koliĉini od oko 55 ppm, najĉešće u vidu minerala:
halkopirita, halkozina, kovelina, enargita, malahita, azurita, hrizokole i drugih. Zastupljen je i u moru u
koliĉini od oko 0,003 ppm. Do sada je od ukupno zastupljene koliĉine bakra u zemljinoj kori
ĉoveĉanstvo iskoristilo oko 12 %. Po procenama eksperata, najveće zalihe bakra poseduju Rusija, Ĉile i
SAD, a Srbija je jedna od retkih zemalja koja sve svoje potrebe za bakrom moţe zadovoljiti iz
sopstvenih izvora, pa ĉak ima i viškove za izvoz.
Ĉist bakar je mek metal crvenkasto-braon boje velike toplotne i elektriĉne provodljivosti. Na
vazduhu ne podleţe koroziji, ali dugim stajanjem na vazduhu bakar se prevlaĉi zelenom patinom
baznih soli bakra (hidroksikarbonata, hidroksisulfata ili hidroksihlorida). Ako se u vazduhu nalazi
velika koliĉina sumpor dioksida umesto zelene patine stvara se crni sloj bakar sulfida.
Najpoznatija i najĉešće korišćena so bakra je bakar-sulfat (CuSO
4
), poznatija u narodu kao
“plavi kamen”. Upotrebljava se kao fungucid i insekticid u vinogradarstvu i voćarstvu, jer je bakar
otrovan za organizme niţeg stepena razvoja. U bezvodnom obliku bakar sulfat se ponaša kao jaka
stipsa - upija vodu. Kompleksna jedinjenja bakra su stabilna, mada im se dosta lako moţe promeniti
oksidacioni broj u takvim jedinjenjima i zato se ona ĉesto koriste kao katalizatori. Vodeni rastvori soli
bakra imaju intezivnu zelenu, a rastvori soli bakra intenzivnu plavu boju. Proizvodnja i upotreba bakar
sulfata otpoĉela je još u vreme starih Egipćana.
Bakar sa kalajem, cinkom, molibdenom i drugim prelaznim metalima ĉini grupu rastopa, koji se
nazivaju bronziti. Od bronzita najpoznatiji je tombak, koji podseća na zlato i koji ima veoma dobre
mehaniĉke osobine i otpornost na koroziju.
Zbog visoke taĉke topljenja, bakar se vrlo dobro legira sa drugim metalima. Najĉešće se legira
sa: cinkom, kalajem, niklom, aluminijumom, manganom, silicijumom, berilijumom, srebrom i zlatom
(ĉime se znaĉajno poboljšavaju njihove mehaniĉke osobine). Prema prirodi legiranih elemenata
postoje:
•
bronze - legure bez cinka i
•
mesing - legure sa cinkom.
BAKAR – GRADITELJ LJUDSKE CIVILIZACIJE
Strana
8
od
62
Prema elementima legiranja bronze se dele na:
•
Kalajne bronze (osnovni legirni element je kalaj).
•
Specijalne bronze (osnovni legirni elementi su: aluminijum, olovo, silicijum, nikl, mangan,
berilijum, hrom, itd., zbog ĉega se zovu: aluminijumske bronze, olovne bronze, itd. ).
Kalaj povećava ĉvrstoću i tvrdoću kalajne bronze, smanjuje izduţenje i specifiĉnu ţilavost na
udar. Mehaniĉke osobine kalajnih bronzi zavise prvenstveno od procenta kalaja u leguri (obiĉno ne više
od 20% Sn). Upotreba bronzi je višestruka: za izradu delova izloţenih velikom pritisku i trenju,
puţastih zupĉanika, za rotore i kućišta turbina i pumpi, itd.
Specijalne bronze po nekim osobinama prevazilaze kalajne bronze, uz niţu cenu koštanja.
Mesing je legura bakra sa cinkom (ne više od 44% Zn) i legura bakra sa cinkom i olovom (do
4% Pb). Ove legure imaju odliĉne konstrukcione osobine, visoke tehnološke i mehaniĉke
karakteristike.
Crveni liv je legura bakra sa kalajem i cinkom (sadrţi 2-10% Sn, 2-10% Zn i 0-6% Pb), obiĉno
je pri povećanom sadrţaju kalaja – niţi sadrţaj cinka i obrnuto. Ove legure se koriste za izradu
armatura za vodu i paru, slavina, baterija, puţastih toĉkova, itd.
BAKAR – GRADITELJ LJUDSKE CIVILIZACIJE
Strana
10
od
62
Proizvodi napravljeni od bakra otporni su na razne spoljne uticaje (bakarne cevi trpe visoke
pritiske fluida koji se kroz njih propuštaju i imaju odliĉnu otpornost na agresivne spoljne faktore).
II.6. BAKTERICIDNOST
Bakar poseduje anti bakterijsko dejstvo (spreĉava razvoj bakterija). Imajući u vidu ovo
svojstvo, bakarne cevi se preporuĉuju za transport vode za piće.
II.7. SIGURNA UPOTREBA
Proizvodi od bakra, ukoliko se koriste na propisan naĉin, mogu posluţiti i generacijama koje
dolaze (kao primer navodimo da vodovodni sistemi izraĊeni od bakarnih cevi podnose više ciklusa
potpunog zamrzavanja-odmrzavanja, bez promene njihovih svojstava, odnosno bez ikakvog oštećenja).
II.8. MOGUĆNOST RECIKLAŢE
Mogućnost recikliranja i ponovne upotrebe bakra bez ikakve promene njegovih svojstva (sa
minimalnim gubicima prilikom postupka recikliranja (u postupcima reciklaţe gubi se samo oko 0,01%
bakra), što je jedna od njegovih glavnih karakteristika. Na osnovu podataka Evropskog Instituta za
bakar od 15.000.000 tona bakra (koliko se godišnje utroši u svetu) ĉitavih 40% (ili 6.000.000 tona)
dolazi iz recikliranja otpadnog bakra (bakra iz razliĉitih formi/oblika). Postupak recikliranja je ujedno i
vid uštede (tj. recikliranje daje mogućnost da se zaliha bakra iz zemljine kore eksploatišu umerenije).
Sa stanovišta potrošnje energije i angaţovanja materijalnih resursa, recikliranje (u odnosu na
kompletan postupak proizvodnje od rude do metala) predstavlja najjeftiniji naĉin dolaska do bakra.
Oko 80% proizvedenog bakra još je u upotrebi.
Pored navedenih osobina bakar se odlikuje još sledećim svojstvima:
-ekološki - prirodni materijal,
•
otporan je na ultraljubiĉasto zraĉenje,
•
ne apsorbuje organske supstance,
•
otporan je na inkrustaciju (na unutrašnjoj površini bakarnih cevi ne dolazi do nagomilavanja
kreĉnjaka iz vode, što je inaĉe redovna pojava kod vodovodnih instalacija izraĊenih od drugih
materijala).
•
od bakra je moguće izraditi široku paletu legura,
•
bakar nije zapaljiv,
•
kroz bakar ne prolaze hidrokarbonati i kiseonik,
•
bakar je veoma dekorativan (specifiĉna crvena boja predmeta od bakra je veoma topla, prijatna i
nenametljiva, ujedno, ona vremenom, pod uticajem atmosferskih prilika prelazi u plemenitu patinu.
Bakar je metal koji se u formi svojih legura najĉešće koristi prilikom izrade raznovrsnih umetnina u
vidu nakita i u vajarstvu).
BAKAR – GRADITELJ LJUDSKE CIVILIZACIJE
Strana
11
od
62
Bakar se masovno upotrebljava za proizvodnju:
•
elektriĉnih provodnika - ţice (i uopšte u elektronici),
•
cevi (namenjene instalacionim sistemima vodosnabdevanja i gasa, grejanja, u rashladnim
postrojenjima i ureĊajima, kolektorima za korišćenje sunĉeve energije, izmenjivaĉima toplote, izradi
raznovrsnih grejaĉa, protivpoţarnim sistemima, itd.),
•
fitinga (kolena za spajanje bakarnih cevi),
•
kablova,
•
limova (za pokrivanje krovova, izradu oluka, itd.),
•
bronze (primena u mašinogradnji, za izradu opruga, zavrtnja, itd.),
•
mesinga (primena u elektrotehnici, za izradu šipki, ţice, ukrasnih predmeta, itd.).
Ne postoji ni jedna industrijska oblast gde bakar nema svoju korisnu primenu (najzastupljeniji
je u industriji rashladne i bele tehnike, mašinskoj industriji, brodogradnji, hemijskoj industriji,
industriji motornih vozila, prehrambenoj industriji, graĊevinarstvu, raĉunarskoj industriji, industriji
telekomunikacionih ureĊaja, medicini, hemijskoj industriji, itd.).
Prema izvorima Univerziteta Reno u SAD u tabeli 1 prikazana je struktura upotrebe bakra u pojedinim
industrijskim oblastimau SAD 1996. godine.
Tabela 1. Struktura upotreba bakra u SAD 1996. godine
Red. Br.
Oblast primene
Sadrţaj u %
1
Proizvodnja ţice (za razliĉite namene)
16,00
2
Bakarne cevi za vodovod i grejanje
14,00
3
Primena u auto industriji
11,00
4
Za elektriku
9,00
5
Industrija rashladne tehnike
8,00
6
Telekomunikacije
7,00
7
Elektronika
6,00
8
Proizvodnja fabriĉke opreme
6,00
9
Ostalo
23,00
Prema izvorima Evropskog instituta za bakar u tabeli 2 prikazana je struktura upotrebe bakra
tokom 2001. godine u Evropi.
Tabela 2.
Struktura upotrebe bakra u Evropi 2001. godine
Red. Br.
Oblast primene
Sadrţaj u %
1
Proizvodnja kablova
49,00
2
Bakarne cevi za vodovod i grejanje
14,00
BAKAR – GRADITELJ LJUDSKE CIVILIZACIJE
Strana
13
od
62
III.
UPOTREBA BAKRA ZA TRANSPORT MEDIJUMA
U izradi bakarnih cevi i transportu vode za piće bakar se koristi kao prirodan materijal, jer cevi
izraĊene od bakra se preporuĉuju za transport pijaće vode, zato što bakar svojim baktericidnim
svojstvom zaštićuje kvalitet pijaće vode od širenja raznih bakterija. TakoĊe, zbog otpornosti na
inkrustraciju na unutrašnjoj površini bakarnih cevi nema nagomilavanja kreĉnjaka iz vode, što je
povoljna osobina za korišćenje bakra i za izradu razvodnog sistema za grejanje i klimatizaciju objekata.
Prilikom prolaska vode kroz nove bakarne cevi obrazuje se trajni zaštitni sloj na unutrašnjoj površini
cevi (debljine nekoliko desetih delova milimetara), što stvara trajni zaštitni sloj, koji spreĉava eroziju
unutrašnje površine cevi. U destilerijama bakar se koristi za izradu raznih destilatora.
BAKAR – GRADITELJ LJUDSKE CIVILIZACIJE
Strana
14
od
62
IV.
BIOLOŠKI ZNAĈAJ BAKRA
Na listi najzastupljenijih hemijskih elemenata u ĉovekovom organizmu, bakar se nalazi na trećem
mestu, posle gvoţda i cinka. U našem organizmu, bakar se uglavnom nalazi u muskulaturi, kostima i
jetri. Veoma je bitan i za koţu - podstiĉe proces nastajanja vezivnog tkiva i štiti ćelije od dejstva
slobodnih radikala (slobodni radikali su glavni uzroĉnici starenja koţe).
Biološki znaĉaj bakra za organizam ĉoveka ogleda se u njegovom uĉešću kao mikroelementa,
koji se javlja u reaktivim centrima mnogih enzima. Potreban je za stvaranje crvenih krvnih zrnaca,
ulazi u sastav hemocijanina, ima pozitivan uticaj na ćelijsku membranu nervnih ćelija i ima uticaj u
slanju nervnih impulsa. Dnevno je potrebno minimalno uneti 0,5 ppm. Nedostatak bakra dovodi do
Vilsonove bolesti. Nedostatak bakra moţe da prouzrokuje i malokrvnost, jer nedovoljna koliĉina bakra
izaziva lošije “upijanje” gvoţĊa i smanjenje broja krvnih zrnaca. Predpostavlja se da nedostatak bakra
izaziva i poremećaje u radu srca i usporava rad nervnog sistema (na primer: slaba koncentracija).
Nedostatak bakra takoĊe smanjuje i koliĉinu belih krvnih zrnaca, a samim tim i otpornost organizma na
bolesti. Nedostatak bakra u organizmu je retka pojava obzirom da ga ima u gotovo svim namirnicama.
Apsorbovanje bakra u organizmu pomaţu cink, kobalt i gvoţĊe, a odmaţe preteran unos cinka.
Prirodni izvori bakra su: jetra, bubrezi, kuvane iznutrice, riba, ţumance, banane, povrće, soja (cela
zrna), peĉurke, ĉkolada, kikiriki, sardina, krompir, kivi, crni hleb i svi ostali proizvodi na bazi ţitarica
sa ĉijeg ploda nije uklonjena ljuska. Najveći izvor bakra u ishrani su morski plodovi a meĊu njima
bakra najviše ima u ostrigama.
IV.1. Uloga bakra u organizmu
a) Bakar je jedan je od najznaĉajnijih katalizatora u organizmu,
b) Bakar uĉestvuje u formiranju kostiju,
c) Prisustvo bakra je neophodno za sintezu hemoglobina (pomaţe ugradnju Fe u hemoglobin, a sam se
ne ugraĊuje),
d) Bakar ima ulogu u rastenju, stvaranju pigmenta i keratina u kosi.
Kod eksperimentalno izazvanog deficita bakra u organizmu nastaje:
•
anemija,
•
ţeludaĉno-crevni poremećaji,
•
depigmentacije koţe i kose,
BAKAR – GRADITELJ LJUDSKE CIVILIZACIJE
Strana
16
od
62
V.
ZANIMLJIVI ISTORIJSKI DETALJI O BAKRU
Lokalitet Ploĉnik kod Prokuplja u Srbiji predstavlja najstariji metalurško-industrijski centar na svetu, u
kome se proizvodio bakar još u periodu od 5.500 do 4.700 godina pre nove ere.
U antiĉko doba bakar je dovoţen gotovo iskljuĉivo s ostrva Kipar (sl. 1), te je bio poznat pod
nazivom “Aes cyprium” (kiparska ruda) ili u kraćem obliku “Cyprium” (latinski naziv za ostrvo Kipar).
Kasnije je u upotrebu ušao latinski naziv za bakar - “cuprum”. U engleskom jeziku naziv “copper” je
anglikanska verzija pomenute latinske fraze. Za ovaj metal naziv “bakar” koriste Juţni Sloveni i Turci.
Slika 1. “Belli Trojani Circuitus Secundum Dictyn Cretensem & Daretum Phrygium.” Copper
etching by Hermann Moll, 1749.
Jedan od ĉuvenih svitaka iz Mrtvog mora u Izraelu), pronadjen u Kumranu 1952. godine,
napravljen je od bakra - sl. 2. (dok su ostali napravljeni od ţivotinjske koţe).
BAKAR – GRADITELJ LJUDSKE CIVILIZACIJE
Strana
17
od
62
Slika 2. Jedna traka iseĉenog bakarnog svitka (Kumran, Izrael)
Najstarije poznato ogledalo pripada vremenu I dinastije starog Egipta (oko 3100 godina pre
Hrista) i napravljeno je od ĉistog bakra.
Stari Sumeri prvi su u potpunosti ovladali veštinom rudarenja i manufakture bakra. Namena je
bila višestruka, poĉevši od proizvodnje raznovrsnih seĉiva, noţeva, sekira, maĉeva, udica, harpuna,
motika, vrhova za strele i koplja pa do vrhunskih skulptura, minijaturnih ornamenata, reljefa (sl. 3.),
nakita, ogledala.
Slika 3. Bakarni reljef pronadjen u Al Ubadu, datira iz vremena 3.100 godina pre Hrista.
Oko 1250 godine izliveni su prvi topovi (bili su napravljen od 88 – 93% bakra, 7 – 11% kalaja i
do 2% olova). Najveći top na svetu – “Carev Top”, naĉinio je od bronze Andrej Cokhov 1586 godine u
Moskvi. Teţak je oko 40 tona i kalibar mu je 890 mm (sl. 4.).
BAKAR – GRADITELJ LJUDSKE CIVILIZACIJE
Strana
19
od
62
Pored oblaganja brodskih gaznih delova bakrom, zbog otpornosti bakra na koroziju u prisustvu vode,
takva tehnologija koristi se i za oblaganje podmornica bakrom – sl. 6.
Slika 6. Oblaganje podmornice bakrom
Prvi javni mehaniĉki ĉasovnik, sa delovima od bronze, sastavio je Djulielmo Zelandino 1335
godine za kapelu San Djotardo u Milanu.
Vodovodni sistem napravlhjen od bakra u duţini od oko 400 metara bio je u upotrebi i u hramu
Sahure (Egipat). Bakarne cevi koje su ĉinile dati sistem za snabdevanje vodom, star je oko 5000
godina, a pronaĊene su u veoma oĉuvanom stanju – takvom da i danas mogu biti u upotrebi.
Najveće zvono ikada napravljeno - izlio je 1735 godine Ivan Motorin sa sinom Mihajlom. Masa
ovog bronzanog zvona je oko 200 tona, visina 6,14 metara, i ono se danas nalazi u Moskvi (Kremlj) –
sl. 7.
BAKAR – GRADITELJ LJUDSKE CIVILIZACIJE
Strana
20
od
62
Slika 7. Najveće zvono na svetu
U Srbiji najveće zvono teško devet tona nalazi se u manastiru Mileševa (sl. 8). Ovo zvono je
poklon fabrike bakra sa Urala “Ugmk holding”, a izraĊeno je u fabrici “Pjatkov I K” u gradu
Kamenski. Na zvonu su likovi svetitelja Nikole Ĉudotvorca, apostola Andreja Prvozvanog, kneza
Aleksandra Nevskog i ikona Bogorodice Tihvinske ispod koje se nalazi natpis „Presveta Bogorodice,
spasi nas“.
Slika 8. Najveće zvono u Srbiji
BAKAR – GRADITELJ LJUDSKE CIVILIZACIJE
Strana
22
od
62
Slika 11. Neki od poluproizvoda od bakra i njegovih legura
V.1. Još neki podaci vezani za bakar
Dţon Dalton
(1766 – 1844), engleski meteorolog, 1808 godine predloţio je novi sistem
oznaĉavanja elemenata, tj. nove simbole elemenata. Njegova oznaka za bakar bilo je latiniĉno slovo C
u krugu.
Jons Jakob Berzelius
(1779 – 1848), švedski hemicar, 1813 godine uveo je modernu hemijsku
simboliku elemenata. Za oznake elemenata koristio je poĉetna slova latinskih imena elemenata. Njegov
simbol za bakar je i danas u primeni – Cu. (Berzelius se zajedno sa A. Lavoisieom, Dţ. Daltonom i D.I.
Mendeljevim smatra zaĉetnikom moderne hemije).
Prvi friţider proizveden je daleke 1911. godine (naravno, bakarne cevi su bile neophodne).
Zbog velikih troškova odrţavanja, ti prvi friţideri bili su dostupni za upotrebu samo imućnijim
porodicama. Tek 1925. poĉelo se sa izradom jeftinijih friţidera.
BAKAR – GRADITELJ LJUDSKE CIVILIZACIJE
Strana
23
od
62
Godine 1914. prvi put je, u SAD, patentiran spoj tankozidnih bakarnih cevi kapilarnim
lemljenjem. MeĊutim, sve do 1920. nije masovno primenjen jer proizvoĊaĉi bakarnih cevi, u to vreme,
nisu mogli proizvesti precizne dimenzije cevi. Tek 1922. i 1923. u Engleskoj se proizvode precizne
kompresione spojnice, a 1932. spojnice za kapilarno lemljenje.
Prvi britanski standard za tankozidne bakarne cevi izdalo je Ministarstvo zdravlja 1924., a opšti
standard B.S. 659 – 1936. godine (u C.G.S. sistemu 1971.). Tada je primena bakarnih cevi za
instalacije znatno porasla a neke zemlje (Velika Britanija, SAD i Australija) izdale su propise da se u
objektima javnih institucija, stanovima i nekim granama industrije, zbog dugoveĉnosti i sigurnosti u
eksploataciji, izvode instalacije za vodovod i grejanje – iskljuĉivo od bakarnih cevi.
Odlivci od ĉistog bakra (visoke elektro i toplotne provodljivosti) upotrebljavaju se za izradu
delova mašina u elektrotehnici, za elektropeći, koriste se u izradi agregata za zavarivanje, u visokim
pećima i hemijskim agregatima.
Godine 1971 razvijen je prvi mikroprocesor (Intel 4004 Computer Microprocessor), veliki deo
datog mikroprocesora ĉini bakar.
Holandski proizvoĊaĉ naoĉara Hans Liperšej, napravio je 1608 godine prvi teleskop od
mesinga.
Bakarna kopejka iz 1710 godine bila je u upotrebi u vreme ruskog cara, Petra I Velikog (1689 –
1725).
U poslednjim godinama dvadesetog i prvim godinama dvadeset prvog veka, bakar postaje
kljuĉni materijal u proizvodnji ĉipova.
Novĉići od 1 i 2 EUR-a, su dvobojni novĉići napravljeni od legure “Nikl – Mesing” koja sadrţi
70% bakra, 20% cinka i 5% nikla. Novĉići od 10,20 i 50 EUR centi, napravljeni su od tzv. “Nordijskog
zlata”, legure koja sadrţi 89% bakra, 5 % aluminijuma, 5% cinka i 1% kalaja. Novĉići od 1, 2 i 5 EUR
centi, napravljeni su od gvoţĊa koje je prekriveno tankim slojem bakra.
Po legendi, hram kralja Solomona koji je izgradio Hiram Abif i njegovi majstori (oko 1000
godina pre Hrista), u svom dvorištu imao je tank naĉinjen od bronze koji su na leĊima drţali 12
bronzanih bikova. Dati tank nazivao se “Bronzano more” (po pretpostavkama, zapremina tanka iznosila
je više od 70.000 litara).
Zapisi na papirusima, poreklom iz starog Egipta, ukazuju da je bakar bio korišćen protiv
infekcija i za sterilisanje vode.
Biblija, takoĊe, apostrofira znaĉaj bakra: “Ĉovek zna kako da vadi srebro i rafiniše zlato, da
kopa gvoţĊe iz zemlje i topi bakar iz kamena.” (Job. 28:1-2).
Na osnovu arheoloških istraţivanja sprovedenih do 2001. godine i sakupljenih dokaza na
lokalitetima: Belovode i Belolice (Istoĉna Srbija), eminentni arheometalurzi tvrde da je Vinĉanska
kultura, inaĉe najveća praistorijska kultura Evrope (5500 – 4000 pre nove ere), poznavala obradu bakra
još pre 7000 godina. Na osnovu toga se moţe izvući zakljuĉak da rano eneolitski rudnik - Rudna glava
(okolina Majdanpeka) i praistorijska nalazišta bakra Belovode i Belolice (okolina Petrovca na Mlavi)
predstavljaju kolevku evropske metalurgije.
BAKAR – GRADITELJ LJUDSKE CIVILIZACIJE
Strana
25
od
62
Osvajanje kosmosa takoĊe ne prolazi bez upotrebe bakra (npr. Spejs Šatl sadrţi oko 4.500
kilograma bakra).
Mobilni telefon sastoji se od delova u kojima ima oko 19% bakra.
Današnji automobili, srednje veliĉine, u sebi sadrţe oko 22 kilograma bakra. Naime, reĉ je o
bakru u formi kablova, ţica i delova izraĊenih od specijalnih legura.
BAKAR – GRADITELJ LJUDSKE CIVILIZACIJE
Strana
26
od
62
VI.
UPOTREBA BAKRA ZA IZRADU KOVANOG NOVCA
Posebnu ulogu u svojoj civilizacijskoj istoriji primene bakar je legiranjem sa zlatom, srebrom,
kalajem, olovom, niklom i gvoţĊem upotrebljavan radi izrade kovanog novca.
Najstariji pronaĊeni bronzani novĉići na svetu potiĉu iz perioda Jing-Šang 1750 – 1122 godine
pre Hrista (kulture sa dalekog istoka poznate po svojoj upotrebi bronze).
Zahvaljujući pomenutom svojstvu i visokoj plastiĉnosti - bakar je, već mnogo vekova, jedan od
osnovnih materijala u izradi metalnih novĉića.
Ĉisto zlato je toliko meko da se prstima moţe savijati. Radi postizanja ĉvrstine materijala, ĉak i
zlato od 24 karata mora sadrţati odreĊenu koliĉinu bakra. Za izradu nakita - široku primenu ima legura
zlata Au – Ag – Cu - Zn.
Na teritoriji današnje Srbije upotrebljavan je metalni novac na bazi zlata, srebra i bakra, a kovan
je u srednjovekovnoj Srbiji po ugledu na vizantijski novac, zahvaljujući znaĉajnom bogatstvu srebrom
Raške oblasti (hroniĉar sultana Mehmeda II, nakon pada Raške pod tursku upravu tu oblast opisuje
reĉima:
“Zemlja je ova središte svih zemalja i sva je jedan majdan zlata i srebra”
).
Prvi srpski vladar, koji je kovao novac bio je kralj Stefan Radoslav (najstariji sin Stefana
Prvovenĉanog, a krunisao ga je za kralja 1228. godine njegov stric Sveti Sava u manastiru Ţiĉa).
Kovanice kralja Stefana Radoslava bile su od srebra i bakra, raĊene po ugledu na njegovog
dedu - vizantijskog cara Alekseja III – Duke. To je bio jedini bakarni i drţavni srpski novac tog
vremena – sl. 13.
Slika 13. Dinar kralja Stefana Radoslava (1228-1234), Ag teţine 2,55 gr. Preĉnika 29 mm
.
Zahvaljujući postojanju brojnih rudnika srebra i radu kovnica, srpsko novĉarstvo neprekidno
traje i deli sudbinu drţave do njenog kraja. - 1459. godine. Nastalo je na granici evropskog Istoka i
Zapada, a odavalo je duh vizantijske i zapadnoevropske monetarne tradicije, i kroz veliki broj novĉanih
vrsta vezuje svoje postojanje za emisionu politiku srpskih kraljeva, careva, vlastele, despota i gradova -
sl. 14 - 22.
BAKAR – GRADITELJ LJUDSKE CIVILIZACIJE
Strana
28
od
62
Slika 18. Dinar cara Dušana i carice (1331-1355)
Slika 19. Dinar despota Lazarevića (1402-1427)
Slika 20. Dinar despota ĐurĊa Brankovića (1427-1456)
Slika 21. Dinar despota ĐurĊa Brankovića (1427-1456)
BAKAR – GRADITELJ LJUDSKE CIVILIZACIJE
Strana
29
od
62
Slika 22. Dinar despota ĐurĊa Brankovića (1427-1456)-AR obol
Što se tiĉe kovanog novca iz istorijske prošlosti Srbije nakon oslobaĊanja od viševekovnog
turskog ropstva, kovanice tog srpskog novca simbolizuju i prate srpsku Kneţevinu, srpsku Kraljevinu,
Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca, Kraljevinu Jugoslaviju sa prekidom u periodu drugog svetskog
rata i perioda trajanja Savezne drţave Jugoslavije, sve do otcepljenja bivših republika Savezne
republike Jugoslavije - vidi slike od br. 23 - 108.
Slika 23. 1 Para 1868, Postoje dva tipa: Natpis KNJAZ SRBSKI i KNJAZ SRĆSKI, U opticaju:
20.02.1869 – 30.04.1898, Obod – Gladak, Cu 95%, Sn 4%, Zn 1% 15 mm, 1gr
Slika 24. 5 Para 1868. U opticaju: 20.02.1869 – 30.04.1898, Obod: Gladak, Cu 93,5%, Sn 5%, Zn
1%, 25 mm, 5 gr.
BAKAR – GRADITELJ LJUDSKE CIVILIZACIJE
Strana
31
od
62
Slika 29. 5 Para 1879, Cu 93,5%, Sn 5%, Zn 1,5 %, 25 mm, 5 gr. U opticaju: 03.04.181880 –
30.04.1898. Obod: Gladak
Slika 30. 10 Para 1879, Cu 93,5%, Sn 5%, Zn 1,5 %, 30 mm, 10 gr. U opticaju: 03.04.181880 –
30.04.1898. Obod: Gladak
Slika 31. 50 Para 1879, Ag 83,5%, Cu 16,5%, 18mm, 2,5 gr. Obod: Nazupĉen
Slika 32. 1 Dinar 1879, Ag 83,5%, Cu 16,5%, 23mm, 5 gr. Obod: Nazupĉen
BAKAR – GRADITELJ LJUDSKE CIVILIZACIJE
Strana
32
od
62
Slika 33. 2 Dinara 1879, Ag 83,5%, Cu 16,5%, 27mm, 10 gr. Obod: Nazupĉen
Slika 34. 5 Dinara 1879, Ag 90%, Cu 10%, 37mm, 25 gr. Natpis na obodu: “BOG ĈUVA
SRBIJU”
Slika 35. 20 Dinara 1879, Au 90%, Cu 10%, 21mm, 6.45 gr. Natpis na obodu: “BOG ĈUVA
SRBIJU”. U opticaju: April 3, 1880 / April 30, 1898 & 1904. Kovnica: Graver( Erneste Paulin
Tasset) / Vienna
Slika 36. 10 Dinara 1882, Au 90%, Cu 10%, 19 mm, 3,23 gr. U opticaju: 1882 – ? Obod:
Nazupĉen
BAKAR – GRADITELJ LJUDSKE CIVILIZACIJE
Strana
34
od
62
Slika 41. 5 para 1884, Ni-25 %, Cu 75 %, 17 mm 3 gr. U opticaju od 1884 do 30.11.1932.
Slika 42. 10 Para 1884, Ni 25%, Cu 75%, 20 mm, 4 gr. U opticaju: 1884 / 30.11.1932 Obod:
Gladak
Slika 43. 20 Para 1884, Ni 25%, Cu 75%, 22mm, 6 gr. U opticaju: 1884 / 30.11.1932 Obod:
Gladak
BAKAR – GRADITELJ LJUDSKE CIVILIZACIJE
Strana
35
od
62
Slika 44. 1 Dinar 1897, Ag 83,5%, Cu 16,5%, 23mm, 5 gr. U opticaju: 1897 / 1904, Kovnica:
A.S. (Anton Scharff ) Vienna Obod: Nazupĉen
Slika 45. 2 Dinara 1897, Ag 83,5%, Cu 16,5%, 27mm, 10 gr. U opticaju: 1897 / 1904 Kovnica:
A.S. (Anton Scharff ) Vienna Obod: Nazupĉen
Slika 46. 2 Pare 1904, Cu 95%, Sn 4%, Zn 1%, 20 mm, 2 gr. U opticaju: 1904 – ? Obod:
Gladak
BAKAR – GRADITELJ LJUDSKE CIVILIZACIJE
Strana
37
od
62
Slika 51. 5 Dinara 1904, Ag 90%, Cu 10%, 37mm, 25 gr. Natpis na obodu: “BOG ĈUVA
SRBIJU”.Kovanica: Graver (Stephen Schwartz) Vienna. U opticaju: 1904 / 11.05.1931
Slika 52. 5 Para 1912, Ni 25%, Cu 75%, 17 mm, 3 gr. U opticaju: 1912 / 30.11.1932 Obod:
Gladak
Slika 53. 10 Para 1912, Ni 25%, Cu 75%, 20 mm, 4gr. U opticaju: 1912 / 30.11.1932 Obod:
Gladak
BAKAR – GRADITELJ LJUDSKE CIVILIZACIJE
Strana
38
od
62
Slika 54. 20 Para 1912, Ni 25%, Cu 75%, 22mm, 6gr. U opticaju: 1912 / 30.11.1932 Obod:
Gladak
Slika 55. 50 Para 1912, Ag 83,5%, Cu 16,5%, 18 mm, 2,5gr. Obod: Nazupĉen
Slika 56. 1 Dinar 1912, Ag 83,5%, Cu 16,5%, 23mm, 5 gr. Obod: Nazupĉen
BAKAR – GRADITELJ LJUDSKE CIVILIZACIJE
Strana
40
od
62
Slika 61. 5 Para 1917, Ni 25%, Cu 75%, 17 mm, 3 gr. Obod: Gladak
Slika 62. 10 Para 1917, Ni 25%, Cu 75%, 20 mm, 4gr. Obod: Gladak
Slika 63. 20 Para 1917, Ni 25%, Cu 75%, 22mm, 6gr. Kovnica: GORHAM
MANUFACTURING CO., Providence, Rhode Island U.S.A. Obod: Gladak
VI.1. Kovanice Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca
BAKAR – GRADITELJ LJUDSKE CIVILIZACIJE
Strana
41
od
62
Slika 64. 5 Para 1920, Zn 98,5%, Cu1,5%, 18,8 mm – 2,6 gr. U opticaju: 12.12.1920 – 30.11.1932
Obod – Gladak
Slika 65. 10 Para 1920, Zn 98,5%, Cu 1,5%, 20,85 mm – 1,5 gr. U opticaju: 12.12.1920 –
30.11.1932 Obod – Gladak
Slika 66. 25 Para 1920, Ni 25%, Cu 75%, 24 mm – 5,7 gr. U opticaju: 12.12.1920 – 30.11.1932
Obod – Gladak
BAKAR – GRADITELJ LJUDSKE CIVILIZACIJE
Strana
43
od
62
VI.2. Kovanice Kraljevine Jugoslavije
Slika 71. 10 Dinara 1931, Ag 50%, Cu 40%, Ni 5%, Zn 5%, 25 mm – 7 gr. U opticaju :
18.07.1932 – 28.2.1941 Kovnica POISSY – Paris (sa oznakom kovnice) & LONDON (bez
oznake kovnice)
Slika 72. 20 Dinara 1931, Ag 50%, Cu 40%, Ni 5%, Zn 5%, 31 mm – 14 gr. U opticaju :
18.07.1932 – 31.08.1940 KOVNICA A.D. – Beograd Obod – Nazupĉen
Slika 73. 50 Dinara 1932, Ag 50%, Cu 40%, Ni 5%, Zn 5%, 36 mm – 22 gr. U opticaju :
23.01.1933 – 18.08.1940 KOVNICA A.D. (sa oznakom kovnice) & LONDON (bez oznake
kovnice) Obod – natpis “BOG ĈUVA JUGOSLAVIJU”
BAKAR – GRADITELJ LJUDSKE CIVILIZACIJE
Strana
44
od
62
Slika 74. 1 Dukat 1931 -1934 Au 98,61%, Cu 1,39%, 19,75 mm – 3,48 gr. Postoje dve vrste ţiga
na seriji iz 1931: Klas i Ptice Ţig na seriji iz 1932, 1933, 1934 : Klas Obod – Nazupĉen
Slika 75. 4 Dukata 1931 – 1933 Au 98,61%, Cu 1,39%, 39,5 mm – 13,96 gr. Postoje dve vrste ţiga
na seriji iz 1931: Klas i Ptice Ţig na seriji iz 1932, 1933, : Klas Svi regularni primerci
Jugoslovenskog dukata kovani su u kovnici: “ KOVNICA A.D. “ – Beogra
Slika 76. 25 Para 1938, Cu 98%, Al 2%, 20 mm – 2,5 gr. KOVNICA A.D. – Beograd U opticaju
: 21.11.1940 – 26.10.1942 Obod – Gladak U sredini rupa
BAKAR – GRADITELJ LJUDSKE CIVILIZACIJE
Strana
46
od
62
Slika 80. 10 Динарa 1938, Ni 100%, 23 mm – 5 gr. KOVNICA A.D. – Beograd U opticaju :
31.05.1940 – 03.03.1942 Obod – Nazupĉen
Slika 81. 20 Динарa 1938, Ag 75%, Cu 25%, 27 mm – 9 gr. KOVNICA A.D. – Beograd
Slika 82. 50 Динарa 1938, Ag 75%, Cu 25%, 31 mm – 15 gr. KOVNICA A.D. – Beograd U
opticaju : 16.08.1939 – 03.03.1942 Obod sa natpisom – “BOG ĈUVA JUGOSLAVIJU”
BAKAR – GRADITELJ LJUDSKE CIVILIZACIJE
Strana
47
od
62
VI.3. Kovanice Narodne banke Republike Srbije (nakon i pre sticanja nezavisnosti)
Slika 83. Kovani novac nominalne vrednosti 1 dinar u izdanju Narodne banke Srbije
godina izdanja: 2009.
godine
kovanja:
2009, 2010, 2011, 2012.
opis aversa:
oznaka nominalne vrednosti, reljef zgrade Narodne banke Srbije
opis reversa:
oznake drţavnosti
legura:
višeslojni materijal, ĉije je jezgro niskougljeniĉki ĉelik,obostrano elektrohemijski
platiniran osnovnim slojem bakra
preĉnik:
20 mm
masa:
4,20 g
u opticaju:
od 20. marta 2009.
Slika 84. Kovani novac nominalne vrednosti 1 dinar u izdanju Narodne
banke Srbije
BAKAR – GRADITELJ LJUDSKE CIVILIZACIJE
Strana
49
od
62
godina izdanja: 2009.
godina kovanja: 2009, 2011, 2012.
opis aversa:
oznaka nominalne vrednosti, zdanje manastira Graĉanica
opis reversa:
Veliki grb Republike Srbije
legura:
višeslojni materijal, ĉije je jezgro niskougljeniĉki
ĉelik,obostrano elektrohemijski platiniran osnovnim slojem
bakra
preĉnik:
22 mm
masa:
5,05 g
u opticaju:
od 20. marta 2009.
Slika 87. Kovani novac nominalne vrednosti 2 dinara u izdanju Narodne
banke Srbije
godina izdanja: 2006.
godine kovanja: 2006, 2007, 2008, 2009, 2010.
opis aversa:
oznaka nominalne vrednosti, zdanje manastira Graĉanica
opis reversa:
Veliki grb Republike Srbije
legura:
75% Cu, 0,5% Ni, 24,5% Zn
preĉnik:
22 mm
masa:
5,15 g
BAKAR – GRADITELJ LJUDSKE CIVILIZACIJE
Strana
50
od
62
u opticaju:
od 27. decembra 2006.
godina izdanja:
2003.
godina kovanja:
2003.
opis aversa:
oznaka nominalne vrednosti, zdanje manastira Graĉanica
opis reversa:
Znak Narodne banke Srbije
legura:
70% Cu, 12% Ni, 18% Zn
preĉnik:
22 mm
masa:
5,24 g
u opticaju:
od 2. jula 2003.
Slika 88. Kovani novac nominalne vrednosti 5 dinara u izdanju Narodne
banke Srbije
godina izdanja: 2005.
godine kovanja: 2005, 2006, 2007, 2008, 2009, 2010, 2011, 2012.
opis aversa:
oznaka nominalne vrednosti, zdanje manastiraKrušedol
opis reversa:
Veliki grb Republike Srbije
legura:
75% Cu, 0,5% Ni, 24,5% Zn
BAKAR – GRADITELJ LJUDSKE CIVILIZACIJE
Strana
52
od
62
Begradu
opis reversa:
Veliki grb Republike Srbije
legura:
70% Cu, 12% Ni, 18% Zn
preĉnik:
26 mm
masa:
7,77 g
u opticaju:
od 26. juna 2009.
Slika 91. Kovani novac nominalne vrednosti 10 dinara u izdanju Narodne banke Srbije
godina izdanja: 2005.
godine kovanja: 2005, 2006, 2007, 2010, 2011, 2012.
opis aversa:
oznaka nominalne vrednosti, zdanje manastira Studenica
opis reversa:
Veliki grb Republike Srbije
legura:
70% Cu, 12% Ni, 18% Zn
preĉnik:
26 mm
masa:
7,77 g
u opticaju:
od 2. jula 2005.
Slika 92. Kovani novac nominalne vrednosti 10 dinara u izdanju Narodne banke Srbije
BAKAR – GRADITELJ LJUDSKE CIVILIZACIJE
Strana
53
od
62
godina izdanja:
2003.
godina kovanja:
2003.
opis aversa:
oznaka nominalne
vrednosti, zdanje
manastira Studenica
opis reversa:
Znak Narodne banke
Srbije
legura:
70% Cu, 12% Ni, 18% Zn
preĉnik:
26 mm
masa:
7,77 g
u opticaju:
od 2. jula 2003.
Slika 93. Kovani novac nominalne vrednosti 20 dinara u izdanju Narodne banke
Srbije
BAKAR – GRADITELJ LJUDSKE CIVILIZACIJE
Strana
55
od
62
opis reversa:
Veliki grb Republike Srbije
legura:
70% Cu, 12% Ni, 18% Zn
preĉnik:
28 mm
masa:
9,00 g
u opticaju:
od 16. juna 2010.
Slika 96. Kovani novac nominalne vrednosti 20 dinara u izdanju Narodne banke Srbije
godina izdanja:
2009.
godina kovanja:
2009.
opis aversa:
oznaka nominalne vrednosti, lik Milutina
Milankovića
opis reversa:
Veliki grb Republike Srbije
legura:
70% Cu, 12% Ni, 18% Zn
preĉnik:
28 mm
masa:
9,00 g
u opticaju:
od 26. juna 2009.
BAKAR – GRADITELJ LJUDSKE CIVILIZACIJE
Strana
56
od
62
Slika 97. Kovani novac nominalne vrednosti 20 dinara u izdanju Narodne banke Srbije
godina
izdanja:
2007.
godina
kovanja:
2007.
opis
aversa:
oznaka nominalne vrednosti, lik DositejaObradovića
opis
reversa:
Veliki grb Republike Srbije
legura: 70% Cu, 12% Ni, 18% Zn
preĉnik: 28 mm
masa:
9,00 g
u
opticaju:
od 10. decembra 2007.
Slika 98. Kovani novac nominalne vrednosti 20 dinara u izdanju narodne banke
Srbije
godina izdanja:
2006.
godina kovanja:
2006.
opis aversa:
oznaka nominalne
vrednosti, lik Nikole
Tesle
opis reversa:
Veliki grb Republike
BAKAR – GRADITELJ LJUDSKE CIVILIZACIJE
Strana
58
od
62
Slika 100. Kovanica NBS od 20 dinara sa reljefom hrama “Sveti Sava”
Slika 101. Kovanica NBS od 20 dinara sa likom Nikole Tesle
Slika 102. Kovanica NBS od 10 dinara u ĉast 25. Univerzijade
BAKAR – GRADITELJ LJUDSKE CIVILIZACIJE
Strana
59
od
62
Slika 103. Kovanica NBS od 5 dinara
Slika 104. Kovanica NBS od 10 dinara
Slika 105. Kovanica NBS od 1 dinara
Slika 106. Kovanica NBS od 2 dinara
BAKAR – GRADITELJ LJUDSKE CIVILIZACIJE
Strana
61
od
62
Rang po
suverenim drţavama
Drţava/Regija
Proizvodnja rude bakra (u tonama)
9
Zambija
502.998
10
Poljska
497.200
11
Kazahstan
459.200
12
Papua Nova Gvineja
194.355
13
Argentina
180.144
14
Iran
150.000
15
Brazil
147.836
16
Meksiko
129.042
17
DR Kongo
131.400
18
Mongolija
129.675
19
Uzbekistan
103.500
20
Bugarska
99.000
21
Juţnoafriĉka Republika
89.700
22
Švedska
86.746
23
Portugal
78.660
24
Laos
60.803
25
Indija
31.000
26
Turska
30.000
27
Bocvana
24.255
28
Mijanmar
19.500
29
Pakistan
18.700
30
Armenija
17.800
31
Filipini
17.700
32
Gruzija
14.600
33
Finska
13.000
34
Rumunija
12.179
35
Severna Koreja
12.000
36
Vijetnam
11.400
37
Srbija
11.100 (sa tendencijom rasta)
