Baze podataka – Praktikum

Uvod
Baze podataka se koriste za prikupljanje, čuvanje i manipulaciju podacima na osnovu kojih se dobijaju nove informacije u različitim organizacijama, kao što su poslovni sistemi, zdravstvo, školstvo, vladine institucije itd. Svakodnevno ih koriste pojedinci putem ličnih računara, radne grupe putem mreţnih servera i svi zaposleni putem aplikacija koje se nalaze u poslovnim sistemima. Bazama podataka takoĎe pristupaju kupci i drugi udaljeni korisnici korišćenjem različitih tehnologija kao što su govorni automati, web čitači (browser-i), digitalni telefoni i sl. Zbog velike konkurencije u svim oblastima poslovanja, moţe se očekivati da tehnologija baza podataka dobije još veći značaj. Menadţeri traţe način da iz baze podataka brţe doĎu do novih saznanja kako bi bili u prednosti
u odnosu na svoju konkurenciju. Na primer, detaljna baza podataka o prodaji se moţe iskoristiti kako bi se saznalo koji kupci kupuju koje proizvode, što se koristi kao osnova za reklamu i marketinšku kampanju. Organizacije mogu da uključe u svoje baze podataka procedure koje se zovu okidači – trigeri (alerts) koji upozoravaju o mogućim vanrednim dogaĎajima (kao što su predstojeći nedostatak zaliha neke robe ili šansa za prodaju dodatne količine robe) i na osnovu kojih mogu nastati odgovarajuće reakcije. Mnoge organizacije danas prave posebne baze podataka koje se zovu „skladišta podataka“ (data werehouses) koje sluţe za aplikacije za podršku u odlučivanju.

Izučavanje baza podataka i sistema za upravljanje bazama podataka jesu osnova za izučavanje informacionih sistema. Stručnjak za informacione sisteme mora biti spreman da analizira potrebe preduzeća i da dizajnira i implementira baze podataka u okviru razvoja informacionog sistema jedne organizacije. TakoĎe, mora biti spreman da se konsultuje sa krajnim korisnicima i da im pokaţe kako se korišćenjem baza podataka moţe imati bolja podrška za odlučivanje, čime se stvara prednost nad konkurencijom. Široko rasprostranjeno korišćenje baza podataka vezanih za Internet sajtove, koji vraćaju dinamičke informacije korisnicima web sajta, zahteva od projektanta da razume ne samo kako da poveţe bazu podataka sa sajtom već i kako da je obezbedi tako da se njenom sadrţaju
moţe pristupiti ali ne i izmeniti od strane spoljnih korisnika. Postoji puno načina kako se moţe definisati baza podataka. U osnovi to je skup podataka koji su organizovani prema potrebama korisnika, koji se odrţavaju i koji se koriste za dobijanje informacija. Moderne baze podataka se čuvaju na računaru, ali to nije bitno za samu definiciju. Na primer, adrese poznanika i prijatelja, kolekcija filmova na CD-ovima, telefonski imenik itd. su takoĎe baze podataka (mada ih većina ljudi tako ne zove). MeĎutim, smeštanje baze podataka na računar omogućava lakšu i brţu obradu podataka i dobijanje ţeljene informacije. Karakterističan je primer sa telefonskim imenikom koji se nalazi na papiru. Jednostavno je pronaći telefonski broj ţeljene osobe, ali je znatno teţe pronaći ime osobe na osnovu telefonskog broja. Ako je telefonski imenik veći (više smeštenih podataka) prethodni problem se dodatno usloţnjava. Računarski zasnovane baze podataka omogućavaju jednostavno i brzo dobijanje informacija. Pored osnovnih informacija iz odgovarajuće baze podataka se mogu dobiti i posebne informacije. Na primeru telefonskog imenika mogu se izlistati podaci za sve osobe po imenu npr. Marko, mogu se izlistati sve osobe kojima telefonski broj počinje npr. sa 2, osobe kojima se telefonski broj završava sa 45 i još mnogo toga.