Biljni svet

UVOD
Biljni svet ili Carstvo biljaka obuhvata preko 300 hiljada vrsta, koje predstavljaju eukariotski organizmi većinom višećelisjki, neki jednoćelijski, imaju ćelijske zidove, većinom fotosintetirajući organizmi. Ovom Carstvu pripadaju: alge, mahovine i jetrenjače, paprati, golosemenice i cvetnice.
Biljne zajednice ili fitocenoze predstavljaju zajednice različitih biljnih vrsta koje žive zajedno na istom staništu u istim ili sličnim ekološkim uslovima. Vegetacija predstavlja jedan od najvažnijih elemenata izgleda i privlačnosti slike jednog kraja tj. pejzaža.
S obzirom da rasprostranjenost fitozenoza zavisi od osnovnih klimatskih faktora, temperature i vlažnosti koje su zonalno raspoređeni na Planeti, iz tog razloga kažemo da i raspored fitocenoza ima zonalni karakter. Iz tog razloga govorimo o horizontalnoj i visinskoj ili vertikalnoj zonalnosti vegetacije.
Većina biljaka ima sve odlike živih bića , i ako mi to na prvi pogled ne možemo uočiti.I biljni i životinjski svet je od velikog značaja za čoveka.Biljke služe kao koncentrovana hrana bez koje se pravilna ishrana ne može zamisliti. Za ljude ,povrće prestavlja nezamenljivu hranu. Ona sadrži vitamine izvaredne važnosti:snadbeva organizme uljenim hidratima i belačevinama,neophodnim solima, služi kao voluminizovana hrana što je važno za pravilan rad organa za varenje.
Biljni svet, između ostalog, utiče na:
• sastav vazduha – mikroklimu,
• obogaćivanje atmosfere kiseonikom,
• pravilnu ihranu ljudi i životinja,
• dobijanje građevinskog materijala,
• obezbeđivanje sirovinama za mnoge grane industrije,
Pored uticaja biljnog sveta , čovek svakodnevnim aktivnostima sve više utiče na biljni svet.
• pretvaranjem prirodnih stepa u obradivo zemljište,
• stvaranje novih sorti biljaka- GMO organizmi
• erozijom,
• neracionalnom eksploatacijom biljnog sveta i
• zagađivanjem.
1.POJAM BILJNOG SVETA
Biljni svet podrazumeva kompleks svih biljnih vrsta jednog područja i/ili vremenskog perioda; to je u suštini inventar (spisak) biljnih vrsta složen po određenom, najčešće filogenetskom principu.
Biljni svet se razvio u morskoj vodenoj sredini,iz prastarih autotrofnih organizma i bio sličan današnjim bičarima.
Biljni svet ili Carstvo biljaka obuhvata preko 300 hiljada vrsta, koje predstavljaju eukariotski organizmi većinom višećelisjki, neki jednoćelijski, imaju ćelijske zidove, većinom fotosintetirajući organizmi. Zemlju naseljavaju 8,7 miliona životnjski i biljnih vrsta,od čega 2,2 živi u vodi a 6,5 na tlu. Većina biljaka ima sve odlike živih bića , i ako mi to na prvi pogled ne možemo uočiti.Ovom Carstvu pripadaju:
• alge,
• mahovine i jetrenjače,
• paprati,
• golosemenice
• cvetnice.