Тропска кишна шума
(
тропска прашума
,
џунгла
)
је еволутивно најстарији екосистем на
планети Земљи.
Простире се у зони тропске кишне климе у којој
постоје непрекидни и оптимални услови
температуре и влаге током целе године.
Тропске кишне шуме заузимају велика
пространства северно и јужно
од екватора − Амазонски басен, Гијана, источни
делови централне Америке и Карипска острва,
басен Конга, доњи ток Нигера, подручје Великих
афричких језера, источни део Мадагаскара,
југозападна Индија, Малајско
полуострво, Филипинска и Сундска острва, Нова
Гвинеја, североисток Аустралије и тропска
пацифичка острва
Основне карактеристике
Прилагођеност тропске кишне шуме манифестује се у вечито зеленом типу
шуме са високим дрвећем и бројним лијанама и епифитама (биљке које расту
на другој биљци).
Дрвеће је јако високо, са висинама и преко 50 метара, а вегетација је
распоређена у 4 до 5 вегетационих спратова. Приземни део се налази у зони
сенке са свега 1/40 делова светлости у односу на зону крошњи дрвећа.
Разноликост живог света је екстремно висока, те се на свега 3 км² може наћи
и до 400 различитих биљних формација. Иако тропске биљке припадају
вечнозеленом типу вегетације и на овом подручју постоји периодизам који се
огледа у постепеној замени лисне масе.
Опадање лишћа није узроковано климатским факторима, већ је индивидуално
и зависи од биљке до биљке. И процес цветања је такође индивидуалан код
сваке биљке.
Захваљујући својим дугим стаблима лијане су међу најраширенијим биљним
заједницама тропских кишних шума, а њихова стабла могу достићи дужине и
до 300 метара.
Најразвијеније тропске кишне
шуме су бразилске тропске
шуме, познате и као
хилеје
.
Животињски свет
тропских шума
је такође веома богат и
разноврсан. У тропским
кишним шумама живи више од
половине свих светских живих
заједница.
