Odlomak

Bolesti pčela izazvane bakterijama
Septikemija (Septicaemia)
ETIOLOGIJA: Septikemija pčela predstavlja svako stanje u kojem postoji prisustvo patogenih bakterija ili njihovih toksičnih produkata u hemolimfi.1928. godine za uzročnika bolesti opisana je bakterija Bacillus apisepticus, poreklom iz zemljišta, a 1959. preimenovana je u Pseudomonas apiseptica, koja se danas smatra sinonimom za Pseudomonas aeruginosa. Smatra se da septikemiju mogu da uzrokuju i Serratia marcescens i Hafnia alvei, i da njih prenosi Varroa destructor.Osobine uzročnika: Pseudomonas apiseptica je elipsoidni, Gram negativni striktni aerob,osetljiv prema višim temperaturama. Na 73°C propada za 30 minuta, a na 100 °C propada za 3 minuta. Sunčeva svetlost i pare formaldehida uništavaju ga za 7 sati. Vrlo je pokretan, ne stvara spore i kapsule. Boji se anilinskim bojama i dobro se razmnožava na klasičnim veštačkim hranljivim podlogama(neutralni bujon i agar).

EPIZOOTIOLOGIJA: Oboljenje se javlja kod radilica, trutova i matica, dok na leglu nema promena. U prirodnim uslovima do infekcije najverovatnije dolazi parenteralno, preko trahealnog sistema. Pojava oboljenja vezana je za izvesne stresne situacije, kao što je intenzivna prihrana ili nepovoljni klimatski uslovi za vreme perioda odgajanja legla, ali i drugi nespecifični faktori (rojenje, aktivna izgradnja saća itd.).Bolest se obično javlja od meseca maja, a slabi u oktobru. Veštačka infekcija je moguća aplikovanjem hemolimfe uzete iz zaraženih pčela.

KLINIČKA SLIKA I PATOANATOMSKE PROMENE: Glavni simptomi su promjena u boji hemolimfe odraslih pčela, od žućkasto smeđe do krečno bijele i intenzivna degradacija mišića. Kao posljedica razgradnje vezivnih tkiva grudnog koša, nogu, krila i antena, leševi pčela se raspadaju pri dodiru(krti, suvi i lako se lome). Napadnute pčele su bespomoćne, ne uzimaju hranu i ne mogu da polete. Padaju sa poletaljke na tlo i pužu raširenih krila. Uginuće nastupa najkasnije za 36 sati, obično za 1 dan. Mrtve ili umiruće pčele imaju miris na trulež. U toku infekcije mogu se naći zaražene pčele koje izgledaju kao da su zdrave. Zaražena pčelinja zajednica naglo slabi i brzo propada.

DIJAGNOZA: Dijagnoza se postavlja u laboratoriji, izolovanjem uzročnika iz hemolimfe na veštačkim hranljivim podlogama,mikroskopiranjem, biohemijskim i serološkim ispitivanjima. Kao podloge mogu da se koriste hranljivi agar i bujon, krvni agar, Pseudomas agar,King B agar. Inkubacija se vrši na 37°C u aerobnimBolesti pčela sa imunologijom uslovima. Na podlogama stvara žuto-zelene kolonije koje fluoresciraju usled prisustva pigmenata (fluorescin,piocianin i pioveridin).Bakterijski razmaz za mikroskopski pregled moze se dobiti i odvajanjem krila pčele od toraksa i njegovim potapanjem u kap vode na mikroskopskoj pločici.Materijal za laboratorijsku dijagnostiku su žive bolesne pčele.

TERAPIJA I PROFILAKSA: Preporučuje se uništavanje bolesnih pčela i njihovih leševa (spaljivanjem), a saće s leglom i prazno saće iz košnice sa bolesnim pčelama najbolje je pretopiti u vosak. Med nije za ishranu pčela. U kontroli bolesti upotrebljavan je streptomicin,ali je uzbačen iz upotrebe zbog njegove rezistencije kod uzročnika.

No votes yet.
Please wait…

Prijavi se

Detalji dokumenta

Više u Skripte

Više u Veterina

Komentari

Click to access the login or register cheese