Branilac i njegov doprinos utvrđivanju istine u krivičnom postupku

Uvod

Branilac je advokat koji tokom krivičnog postupka pruža pravnu pomoć okrivljenom. Branilac može biti samo advokat, a izuzetno, kod lakših krivičnih dela i advokatski pripravnik. Okrivljeni sam odlučuje da li će tokom postupka imati branioca ili ne. Advokat (m. lat. zastupnik, branilac) je osoba koja ima dozvolu od države da zastupa klijente u pravnim sporovima i pred sudovima. Većina država danas koristi advokate kao savetnike u njihovim sudskim sistemima. Advokat mora dobro da poznaje zakon i da ima sposobnost da reši probleme, odnosno unapredi interese osobe koju predstavlja. Uloga advokata se može menjati u zavisnosti od pravosuđa. U pojedinim zemljama, advokati vode krivično pravo istrage. U Sjedinjenim Američkim Državama, advokati su preuzeli dužnosti pravnika. Uslov za obavljanje advokature je završen pravni fakultet, određena praksa i položeni ispit za advokata-pravosudni ispit. Branilac ima obavezu i pravo da sve što čuje od svog klijenta tretira kao tajnu i da nije obavezan (pa čak ni istinu) nikome da saopšti. Branilac, pored lekara, je osoba koju, po narodnom verovanju, nikad ne treba lagati. Tokom prakse advokati se obično specijalizuju za određenu oblast prava, porodično, krivično, privredno ili neko drugo pravo. Advokati se udružuju u advokatsku komoru .

1. ULOGA BRANILACA

Okrivljeni može imati branioca u toku celog krivičnog postupka. Branioca okrivljenom mogu uzeti i njegov zakonski zastupnik, bračni drug, srodnik po krvi u pravoj liniji, usvojilac, usvojenik, brat, sestra i hranilac, kao i lice sa kojim okrivljeni živi u vanbračnoj ili kakvoj drugoj trajnoj zajednici. Za branioca se može uzeti samo advokat, a njega može zameniti advokatski pripravnik, ako se postupak vodi za krivično delo za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora u trajanju dopet godina. Pred Vrhovnim kasacionim sudom branilac može biti samo advokat. Branilac je dužan da podnese punomoćje organu pred kojim se vodi postupak. Okrivljenimože dati braniocu i usmeno punomoćje na zapisnik kod organa pred kojim se vodi postupak. (Član 68) Više okrivljenih mogu imati zajedničkog branioca samo ako to nije u suprotnosti sainteresima njihove odbrane. Jedan okrivljeni može imati istovremeno u postupku najviše pet branilaca, a smatra se da jeodbrana obezbeđena kad u postupku učestvuje jedan od branilaca.( Član 69) Branilac ne može biti saokrivljeni, oštećeni, bračni drug oštećenog ili tužioca, ni njihovsrodnik po krvi u pravoj liniji do bilo kog stepena, u pobočnoj liniji do četvrtog stepena ili potazbini do drugog stepena. Branilac ne može biti ni lice koje je kao svedok pozvano na glavni pretres, osim ako je po ovom zakoniku oslobođen od dužnosti svedočenja i izjavilo je da neće svedočiti. Branilac ne može biti ni lice koje je u istom predmetu postupalo kao sudija ili javni tužilac ilije preduzimalo radnje u predkrivičnom postupku. (Član 70) Ako je okrivljeni nem, gluv ili nesposoban da se sam uspešno brani ili ako se postupak vodizbog krivičnog dela za koje se može izreći kazna zatvora preko deset godina, okrivljeni moraimati branioca već prilikom prvog saslušanja. Okrivljeni prema kome je određen pritvor mora imati branioca dok je u pritvoru. Okrivljeni kome se sudi u odsustvu ( član 304) mora imati branioca čim se donese rešenje osuđenju u odsustvu. Ako okrivljeni u slučajevima obavezne odbrane iz prethodnih stavova ne uzme sambranioca, predsednik suda će mu postaviti branioca po službenoj dužnosti za dalji tok krivičnog postupka do pravnosnažnosti presude, a ako je izrečena kazna zatvora od četrdeset godina – iza postupak po vanrednim pravnim lekovima. Kad se okrivljenom po službenoj dužnosti postavibranilac posle podignute optužnice, obavestiće se o tome okrivljeni, zajedno sa dostavljanjem optužnice. Ako optuženi u slučaju obavezne odbrane ostane bez branioca u toku postupka, asam ne uzme drugog branioca, predsednik suda pred kojim se vodi postupak postaviće branioca po službenoj dužnosti. Za branioca će se postaviti advokat, po redosledu sa spiska koji predsedniku prvostepenogsuda dostavlja odgovarajuća advokatska komora. Advokatska komora dostavlja spisakadvokata po azbučnom redu. Prilikom postavljanja branioca po službenoj dužnosti sud je dužanda poštuje redosled sa spiska. (Član 72) Kad ne postoje uslovi za obaveznu odbranu, a postupak se vodi za krivično delo za koje jepropisana kazna zatvora preko tri godine, a u ostalim slučajevima ako to zahtevaju interes i pravičnosti okrivljenom će se, na njegov zahtev, postaviti branilac, ako prema svom imovnomstanju ne može snositi troškove odbrane.