Carinka dokumenta

 
UVOD

Carina predstavlja obavezu uvoznika – izvoznika da, u momentu kada roba prelazi nacionalnu granicu, plati propisanu sumu novca u korist države. Carina predstavlja vrstu posrednog poreza koji se naplaćuje kada roba prelazi carinsku liniju. Cilj carine nije da poveća državni prihod, već zaštita domaće proizvodnje, naročito one koja tek počinje da se razvija. Sva roba koja ulazi ili izlazi iz carinskog područja mora preći preko carinskog prelaza, kao mesta koje je određeno za uvoz, izvoz i tranzit robe, prelaz lica i prevoznih sredstava preko carinske linije. Lice koje unosi robu dužno je da istu prijavi i bez odlaganja preveze do carinarnice, ili drugog mesta koji odredi carinski organ. Pre dopreme i pre deklarisanja, uz odobrenje carinarnice, roba se može pregledati, uzeti uzorci, a sve u cilju određivanja carinski dozvoljenog postupanja ili upotrebe robe. Roba dopremljena carinskom organu mora biti obuhvaćena sažetom deklaracijom.
Sažeta deklaracija podnosi se odmah po dopremi robe carinskom organu, a rok za njeno podnošenje, carinski organ može produžiti najduže do isteka radnog dana posle dopreme robe. Carinski organ može, pre stavljanja robe u određeni carinski postupak, odobriti i koriščenje komercijalnih i transportnih isprava, kao sažete deklaracije, pod uslovom da sadrži podatke neophodne za identifikaciju robe.
Radi bržeg obavljanja carinskih procedura, lice koje uvozi ili izvozi robu može na osnovu pisanog zahteva od Uprave carine dobiti obavezujuće obaveštenje o svrstavanju robe po Carinskoj tarifi, odnosno obavezujuće obaveštenje o poreklu robe. Ova obavezujuća obaveštenja imaju dejstvo odluke donete u upravnom postupku.
Pre nego što roba napusti zemlju izvoznika, ona mora da se ocarini. Mesto carinjenja robe određuje nalogodavac u tekstu dispozicije špediteru. Carinjenje obavljaju zvanični carinski organi na bazi robnih dokumenata koja prate robu kako bi se utvrdila njihova saglasnost. Dokumenta potrebna za carinjenje podnosi ovlašćeni špediter. Na osnovu izvršenog carinskog pregleda carinski organ overava odgovarajuća dokumenta.

Pored standardne nacionalne sažete deklaracije, u carinskom postupku se koristi i sledeća vrsta dokumenata i to :
 Dokumenta propisana Konvencijom TIR;
 Dokumenta propisana Konvencijom ATA;
 Standardna međunarodna dokumenta JCI jedinstvena carinska isprava);
 Sažeta deklaracija;
 Deklaracija o carinskoj vrednosti (DCV).

1. CARINjENjE ROBE

Osnovna delatnost carinske službe jeste vršenje kontrole robe i putnika pri izlasku teritorije zemlje i ulasku na njenu teritoriju. Carinjenje robe se vrši u prostorijama sedišta carinarnice, odnosno njene oranizacione jedinice, bilo da je to carinska ispostava ili referent. Postupak carinjenja robe u uvozu se sastoji od sledećih faza:
 prijem carinskih i ostalih dokumentacija;
 pregled robe i poređenje stvarnog stanja sa podacima iz dokumentacije;
 obračun carine i ostalih dažbina na carinsku osnovicu;
 naplata obračunatih iznosa i ostalih dažbina;
 prilikom izvoznog carinjenja nadležnost carinske službe je izdavanje
 odgovrajućih dokumenata;
 robu koja je smeštene u magacine, carinska skladišta i slobodne carinske zone, carinski organi imaju obavezu da carine najkasnije u toku od 5 radnih dana od dana podnošenja carinskih isprava.