Delegiranje i decentralizacija

DELEGIRANJE I DECENTRALIZACIJA

• Centralizovano odlucivanje prositre se niz hijerarhijsku lestvicu od vrhovnog rukovodstva na nize organizacione delove i njihovo rukovodstvo.
• Samostanost nizih rukovodilaca je mala a time je odredjena i adekvatna odgovornost istih.
• Decentralizacija organizacije dovodi do vece samostalnosti delova u strukturi a time i do vece rukovodilacke samostalnosti.

SUSTINA I NUZNOST DELEGIRANJA

Podela poslova kao delova zadataka u organizaciji zahteva i podelu upravljacke funkcije u domenu dodeljenog poslovnog zadatka. Rast organizacije uslovio je i umnozavanje broja zadataka i broja izvrsioca, Iz ovoga proizilazi nuznost dodeljivanja ili delegiranja autoriteta da bi se zadaci obavili. Delegiranje autoriteta znaci da se upravljacka moc rasprostire citavom strukturom organizacije:

1. Kako je definisan cilj organizacije
2. Kako su definisane upravljacke kompetencije,
3. Ko su nosioci pojedinih upravljackih kompentecija – strateskih, taktickih, operativnih, kontrolnih.
4. Kako je izvrsena podela zadataka,
5. Kako je zvrsena podela, delegiranje autoriteta ili moci,
6. Kako su odabrani nosioci delegiranih ovlascenja.

PROCES I OSNOVE DELEGIRANJA

Delegiranje dela kompetentnosti je proces uslovljen podelom zadataka i podelom ovlascenja.Stepen prenosenja ovlascenja od vrhovnog rukovodstva na nize rukovodioce je mera decentralizacije kao element organizacione strukture.Decentralizacija moze biti izvrsena po vertikali i po horizontali. Vertikalna decentralizacija je stepen delegiranja autoriteta od vrhovnog rukovodstva do poslednjeg rukovodioca niz hijerarhijsku lestvicu. Horizontalna decentralizacija je stepen raspodele autoriteta izmedju rukovodilaca istog ranga ili izmedju rukovodilaca i izvrsilaca. Organizacione strukture:

1. Autokratska
2. Oligarhijska
3. Divizionalna
4. Demokratska
5. Kombinovana

• Veca decentralizacija po vertikali dovodi do kompentetnijeg odlucivanja, ali u isto vreme produzava lanac komandovanja.
• Veca horizontalna decentralizacija daje fleksibilnost firmi,ali odlucivanje cine sporijim.

CILJEVI I NACELA DELEGIRANJA

Ciljevi delegiranja su da se omoguci izvrsenje zadataka u organizaciji kvalitetno na vreme i tacno prema zahtevima poslovne filozofije preduzeca kao organizacije. Za pravilno odvijanje procesa delegiranja-nacela :

1. Delegiranje ovlascenja trreba da bude prmereno sposobnostima saradnka
2. Po mogucstvu treba stalno delegirati slicne poslove odredjenim saradnicima
3. Delegirati treba ako je moguce celovite zadatke, a ne samo izolovane delove poslova i zadataka
4. Potrebno je davati sveobuhvatne, precizne i nedvosmislene informacije i instrukcije nosiocima funkcija uz koje se zadaci i ovlascenja delegiraju
5. Potrebno je jasno i u granicama definisano, davati zadatke i ovlascenja

Delegiranje ovlascenja saradniku treba prilagoditi njegovim sposobnostima. Manje sposoban rukovodilac ce biti smetnja realizaciji poslovnog zadatka i izvor nezadovoljstva. Adekvatan rukovodilac ce razvijati i kreirati soposvene odluke.  Ako delegiramo iste ili slicne zadatke, saradnik postaje istrazivac, iskusan uzvrsilac i inovator. Ukoliko saradnik dobija delove zadatka, njegova mogucnost shvatanja problema u svojoj slozenosti izostaje i on postaje proizvodjac otudjenog produkta kome ne zna smisao. Celina zadatka treba da mu omoguci uvid u kooperantske odnose. Uputstva,instrukcije i informacije trebaju biti dovoljne, kratke, sadrzajno jasne, razumljive i celovite.