Diferencijacija i edukacija T limfocita

1.UVOD
Cilj ovog seminarskog rada je upoznavanje sa osnovnim mehanizmima koji su
uključeni u proces maturacije T limfocita. Dakle, pratićemo citološko putovanje jedne
hematopoetske limfoidne stem ćelije od mesta nastanka, do momenta njenog
sazrevanja i uključivanja u funkcionalni pul efektorskih ćelija imunskog sistema.
Predočićemo zanimljivosti diferencijacije i selektivne edukacije T limfocita sa posebnim
akcentom na aktuelne hipoteze, predložene modele i naučne trendove u ovom polju
istraživanja. Još jedan od ciljeva ovog rada je povezivanje morfoloških citoloških
karakteristika, razvojnih stupnjeva T limfocita, sa njihovom funkcijom u procesu
maturacije, pri čemu nećemo zanemariti genetičku determinisanost samog procesa ali
ni dinamičnost mehanizama koji su posledica neraskidive metaboličke veze između
ćelije u sazrevanju i trenutne histološke okoline u kojoj se nalazi. Na samom kraju,
daćemo kratak uvid u moguće primene do sada stečenog znanja u daljim naučnim
istraživanjima i eventualno kliničkoj praksi.
2. Čiji sam ja komadić – Kratak pregled organizacije imunskog sistema
Imunski sistem je sistem histoloških struktura i biohemijskih procesa čija je osnovna
uloga održanje homeostaze i zaštita od bolesti. Uopšteno govoreći imuni sistem mora
biti sposoban da prepozna svaki, za dati organizam, strani agens, molekul ili čitav
organizam koji u tom slučaju nazivamo – patogen. Osnovni korak u prepoznavanju je
sposobnost imunog sistema da razlikuje sopstvene strukture, ćelijske i van ćelijske, od
onih struktura koje su mu strane. Pored toga, sopstvene strukture, ćelije ili metaboličke
produkte, koji su na bilo koji način izmenjeni, imunski sistem prepoznaje kao strani
agens i teži njegovom uklanjanju. Jedna od najinteresantnijih odlika je neverovatna
dinamičnost procesa, i mehanizama koevolucije patogena i odbrambenih mehanizama.
Patogeni su skloni veoma brzoj i efikasnoj evoluciji, podležu promenama koje im
obezbeđuju neprepoznavanje, odnosno nemogućnost neutralizacije od strane imunog
sistema. Sa druge strane, imuni sistem jednako brzo podleže adaptacijama na nove 4
forme patogena, odnosno njihove izmenjene karakteristike.
Osnovna podela imunskog sistema, tradicionalno obuhvata urođeni i stečeni, odnosno
ćelijski i humoralni imunitet. Pod urođenim imunskim sistemom se podrazumeva
odbrana koja je nespecifična, pri čemu se odmah postiže maksimalni odgovor koji
uključuje i ćelijski i humoralni odgovor bez imunološke memorije. Ovakav tip
imunološkog odgovora prisutan je kod svih živih bića.
Stečeni imunski sistem podrazumeva antigen specifičan odgovor, pri čemu postoji lag
faza od momenta izlaganja antigenu do postizanja maksimalnog odgovora. Ovaj tip
odgovora uključuje imunološko pamćenje, a prvi put se pojavljuje kod kičmenjaka sa
vilicama.
U ćelijske efektore urođenog imunskog odgovora ubrajamo: Leukocite tipa fagocita
(makrofagi, neutrofilni granulociti, dendritične ćelije), zatim bazofilne granulocite,
eozinofilne granulocite, mast ćelije i NK ćelije (ćelije prirodne ubice).
U ćelijske efektore stečenog imunskog odgovora spadaju: Limfociti, T i B, koji su
odgovorni za ćelijski, odnosno humoralni imuni odgovor.
Nakon aktivacije T i B limfocita i njihove intenzivne proliferacije, jedan deo potomstva
postaje dugoživeća memorijaska ćelija, koja obezbeđuje brži i efikasniji odgovor pri
eventualnom ponovnom susretu sa istim antigenom.