EfaZi – Veštačka inteligencija

Inteligencija
Kada se govori o prirodnoj inteligenciji, pod ovim pojmom se najčešće podrazumeva: nadarenost, oštroumlje, prirodna sposobnost pravilnog rasuđivanja, sposobnost snalaženja u novonastalim situacijama na osnovu prethodno stečenog iskustva, itd. Prema ovom objašnjenju teško je odgovoriti na pitanje: “Da li je inteligencija predstavlja jednu zasebnu sposobnost ili je ona skup različitih i nepovezanih mogućnosti”. Pored ovog pitanja, za oponašanje ljudske inteligencije u računarima, od posebnog značaja je pronaći odgovore i na sledeća pitanja: Na koji način je znanje smešteno u ljudskom mozgu? Kako se stiče novo znanje? Šta se dešava tokom procesa učenja? Šta je kreativnost? Kakav je uticaj intuicije na donošenje odluka? Odgovori na ova pitanja, kao i na mnogo drugih nisu samo u domenu znanja istraživača, nego i domenu znanja psihologa, inženjera, neurologa, filozofa, …
Ipak, ljudski mozak je veliki neiskorišćen materijal, i za sada ga nikakva veštačka inteligencija ne može potisnuti iz upotrebe, ali ga može zameniti na mestima gde je opasno i gde čovek nije permanentno potreban.

 
Inteligentni sistemi
Postoji veoma veliki broj definicija inteligentnih sistema. Nijedna od njih, međutim, ne može se prihvatiti kao potpuno precizna. Razlog tome je činjenica da pojam inteligencije još uvek nije objašnjen u dovoljnoj meri, ni sa aspekta psihologije, ni iz ugla filozofije, ni u svetlu neurofizioloških procesa nervnog sistema inteligentnih bića.
Stoga se u literaturi obično pribegava definisanju nekih konkretnih aspekata inteligentnih sistema, kao što su sposobnost mišljenja, sposobnost rešavanja problema, mogućnost učenja, načini pamćenja činjenica, ili drugi aspekti. Oslonac za takav pristup nalazi se u činjenici da je pojam inteligencije u celini velikom broju čitalaca ipak intuitivno dovoljno jasan.
Neformalno, inteligentni sistemi se mogu tretirati kao entiteti koji imaju neke od sposobnosti inteligentnog mišljenja ili inteligentnog ponašanja koje srećemo kod ljudi. Takvim sistemima bavi se i deo računarskih nauka, ali i mnoge druge nauke, poput filozofije i psihologije. Ono što u proučavanju inteligentnih sistema razlikuje pristup računarskih nauka od pristupa drugih
nauka je činjenica da se u računarstvu čini i pokušaj da se inteligentni sistemi naprave, a ne samo da se bolje razumeju i objasne.