studenti
Mesto za uspešne studente

Ekonomija skripta

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0.0/5 (0 votes cast)

1) Pojam ekonomije i osnovna ekonomska pitanja
Ekonomske nauke su bazicne nauke jer proucavaju ekonomske zakone koji regulisu drustvene odnose ljudi u oblasti proizvodnje materijalnih dobara.
Termin ekonomija vodi poreklo od grcke reci oikos, sto u prevodu na srpski jezik znaci kuca, gazdinstvo, i reci nomos, sto znaci pravilo, red, zakon.
Cilj ekonomije jeste: da objasni nacin na koji drustvo donosi odluke o proizvodnji, potrosnji i razmeni dobara, da pruzi saznanja i odgovore na pitanja zasto privreda funkcionise, nacin na koji funkcionise, kako privreda reaguje u promenjenim okolnostima, kada reaguje i pod kojim uslovima.
U okviru znacenja reci ekonomija ekonomija prisutna su jos dva pojmovna određenja, to su: ekonomika i ekonomska politika.
Pojedini autori ekonomiku svrstavaju u posebnu naucnu disciplinu, drugi pod ekonomikom podrazumevaju ekonomsku delatnost neke zemlje, treci isticu da ekonomika proucava delovanje i izrazavanje ekonomskih zakonitosti u konkretnim privrednim uslovima neke zemlje. Ekonomika kao nauka moze se posmatrati kao opsta i posebna. Opsta ekonomika proucava celokupnu ekonomsku strukturu, ekonomske zakonirosti, ekonomski sistem i ekonomsku politiku konkretne zemlje ili drzave, a posebna ekonomika stanje, razvoj i delovanje ekonomskih zakonitosti pojedinih privrednih oblasti grane i preduzeca.
Ekonomska politika za predmet interesovanja ima ciljeve privrednog razvoja jedne zemlje, subjekte koji su njegovi nosioci, kao i insturumentarijum za njihovu realizaciju. Objekat delovanja ekonomske politike je proces drustvene reprodukcije.
Ksenofon je pod ekonomijom podrazumevao vestinu upravljanja gazdinstvom, a Aristotel vestinu pribavljanja dobara potrebnih za zivot i korisnih za kucu i drzavu. Alfred Maršal definise ekomiju kao nauku koja istrazuje kako covek ostvaruje dohodak i kako ga upotrebljava.
Ekonomija je drustevena nauka koja se bavi izucavanjem zakononitosti kretanja u privredi i drustvu nastalih delatnoscu ljudi.

2) Ljudske potrebe i oskudnost resursa
Ljudske potrebe su mnogobrojne i razlictite. Potrebe mogu biti egzistencijalne – za hranom, odecom, stanovanjem ili svojstvene samo pojedincima „povlascenoj grupi“ na visoj lestvici hijerarhije potreba. Zadovoljenje potreba „povlascene grupe“ izuskuje posebne napore i angazovanje grupe na nizoj lestivici hijerarhije potreba. To mogu biti potrebe za luksuzno opremljenim prostorom, vozilima, ali i potrebe za obezbedjenjem sigurnosti pojedinca ili grupe.
Potrebe pojedinca treba razlikovati od potreba grupe, odnosno od potreba drzave. Drzava i drustvo moraju voditi racuna da potrebe pojedinca i licni interesi, ne preuzmu dominaciju nad opstim, zajenickim interesima.
Posmatrano kroz istoriju, uocljivo je da su ljudske potrebe promenljiva kategorija. Nejednakost potreba i ogranicenost resursa izuskuje prisustvo ekonomije. Ekonomski izbor u uslovima ogranicenosti resursa zahteva racionalnost u alokaciji raspolozivih resursa. Ekonomski resursi mogu se posamtrati kao prirodni, drustveni i ljudski resursi. Prirodni izvori su pretpostavka proizvodnje, ovu grupu resursa cine zemljiste, vode, sume, rudno bogatstvo, vazduh i sve organske i neorganske stvari. Drustava koja raspolazu obiljem prirodnih resursa u mogucnosti su da ostvare vecu proizvodnju. Medjutim, to nije pravilo. Drustveni resursi (sredstva za proizvodnju) su stvoreni ljudksim radom i u ovu grupu ubrajamo predmete rada i sredstva za rad. Osim sirovina koje nalazimo slobodne u prirodi, predmetima rada smatraju se i dobra koja su kao materija uzeti iz prirode i na koje su ljudi vec delovali svojim radom i sredstvima za rad. Ljudski resursi i njihovi potencijali su osnovni cinilac svih ljudskih aktivnosti. Njihova izuzetnost stavlja ih u prvi plan u odnosu na ostale resurse.

3) Kriva proizvodnih mogucnosti i zakon opadajucih prinosa
Kriva proizvodnih mogucnosti
Proizvodnja koristi resurse, a problem koji se namece svakoj nacionalnoj ekonomiji je njihova ogranicenost. Ogranicenost resursa nemece i ogranicenost proizvodnih mogucnosti. Opredeliti se za jedno dobro a ne za drugo veoma je slozen problem. Kriva proizvodnih mogucnosti pokazuje ukupan nivo proizvodnje ali i njihovu strukturu. Na slici 1 pokazana je kriva proizvodnih mogucnosti nacionalne ekomomije. Ukoliko nacionalna ekonomija u potpunosti koristi svoje proizvodne mogucnosti moze da proizvede ili 4 jedinice proizvoda A ili 6 jedinica proizvoda B, ali i kombinaciju kolicine ta dva proizvoda. Tacka kombinacije krece se niz krivu proizvodnih mogucnosti ali ne i van nje. Ukoliko izbor proizvodnje proizvoda A i B bude van krive, npr u tacki Z, zemlja nece ostvariti povoljno resenje.

Nastavi sa čitanjem..

Nabavkom greb greb kupona 1000, dopunite vaše kredite i preuzmite gomilu radova.

Ostavite komentar

Morate biti ulogovani da biste komentarisali.