ВИСОКА ЗДРАВСТВЕНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА МЕДИКА
БЕОГРАД
СЕМИНАРСКИ РАД:
КЛИНИЧКА ФАРМАКОЛОГИЈА
АНТИДЕПРЕСИВИ
Ментор: Студент:
др Соња Булајић, мр.сц.мед.
Марина Ераковић
Број индекса: 111-045/2023
Београд, децембар, 2023.
4
депресија, анксиозност, опсесивнокомпулзивни поремећај, ADHD
1
и панични
поремећај.
Антидепресиви
Антидепресиви су лекови за лечење депресије. Некад су је још називали и
тимолептици. Депресивни поремећај настаје након тешког емоционалног шока (губитак
вољене особе, неуспех у животу и сл.), а праћена је телесним тегобама, тескобом и
осећајем кривице.
Међу антидепресивима разликујемо:
–
трицикличке антидепресиве
(хломипрамин, имипрамин, амитриптилин,
мапротилин и др.)
–
селективне инхибиторе поновног преузимања серотонина –
SSRI
антидепресиви
(флуоксетин, флувоксамин, пароксетин и сертралин)
–
инхибитори моноаминоксидазе –
МАО
2
инхибитори
(ипрониазид,
транилципромин, моклобемид)
–
остали антидепресиви (тианеприн, ребоксетин и хиперицин)
Антидепресиви могу да узрокују умерене и обично пролазне нус појаве
(нежељена дејства) код неких људи. Обично оне нису озбиљне. Међутим било какве
реакције и нус појаве које су неуобичајне, које сметају и ремете функционисање треба
одмах пријавити свом лекару. Најчешћи нежељени ефекти и како се носити са њима
код трицикличних антидепресива су:
Сува уста – може помоћи узимати гутљаје воде свремена на време; жвакање
жвакаће гуме; редовно прање зуба.
Затвор (констипација)– храна са пуно влакана, воће и поврће треба уврстити у
исхрану.
1
АДХД je поремећај пажње са хиперактивношћу (eng.
ADHD - Attention- Deficit Hyperactivity Disorder
).
2
Monoamine oxidase inhibitors (MAOIs)- Инхибитори моноаминске оксидазе су молекули који инхибирају
дејство ензимске фамилије моноаминских оксидаза. Они имају дугу историју употребе као лекови за
третман депресије. Они се такође користе у третману Паркинсонове болести и неколико других
обољења.
5
Проблеми са бешиком – потпуно пражњење бешике може бити отежано, и млаз
мокраће можда није тако јак као обично. Старији мушкарци са увећаном простатом су у
повећаном ризику. Требате обавестити лекара уколико се појави било какав бол.
Сексуални проблеми – сексуално функционисање може бити отежано; уколико
постане забрињавајуће консултовати се са лекаром.
Замућење вида – ово је углавном привремено и нема потребе за наочарима.
Особе које болују од глаукома би требало да пријаве било какву промену вида лекару.
Вртоглавица– лагано устајање са кревета или столице може олакшати овај
симптом.
Дремљивост у току дана – ово обично брзо прође. Особа таба не би требало да
управља великим машинама.
Убрзан пулс – старији пацијенти требају урадити електрокардиограм (ЕКГ) пре
почетка терапије трициклицима.
Новији антидепресиви укључујући SSRI имају другачије нус појаве:
Сексуални проблеми – уобичајни али пролазни, и код жена и код мушкараца.
Уколико проблем потраје или се погорша поразговарати са лекаром.
Главобоља– овај симптом углавном веома брзо прође.
Мучнина– може се појавити по узимању лека али брзо нестаје.
Нервоза и несаница – могу се јавити у току првих пар недеља; смањивање дозе
углавном решава овај проблем.
Напетост (раздражљивост) – уколико се ово први пут дешава након узимања
лека консултујте се са лекаром.
Било који од ових нус појава може бити појачана уколико се SSRI комбинују са
другим лековима који такође утичу на серотонин. У најекстремнијим ситуацијама
комбинација лекова (нпр. SSRI и MAOI) могу довести до развијања опасног чак и
фаталног „серотонинског синдрома“, кога карактерише повишена температура,
конфузност, згрченост мишића и проблеми са срцем, јетром и бубрезима.
7
серотонина (5-хидрокситриптамин, 5-ХТ), тј. SSRI антидепресив. Афинитет према
норадренергичком, односно допаминергичком неуротрансмитерском систему врло је
мален. Флуоксетин готово не делује антихолинергички, не узрокује ортостатску
хипотензију и није кардиотоксичан.
Својевремено га је на тржиште ставила америчка компанија Ели Лиллy под
комерцијалним називом PROZAC и убрзо је постао својеврсни хит. Данас је
флуоксетин (PROZAC) синоним за антидепресив. Разлог томе је чињеница да не
изазива јаке нуспојаве и токсичност му је много мања него токсичност трицикличких
антидепресива.
Флуоксетин је примерен за лечење свих облика депресије, без обзира на степен
болести (блага, умерена и тешка) те за лечење опсесивно-компулзивних поремећаја.
Флуоксетин је такође користан у лечењу булимије нервосе, јер је у контролисаним
клиничким огледима у поређењу са плацебом код болесника који су имали булимију
показао значајно смањење прекомерног једења и стварања столице. Користи се у
облику таблета или сирупа у дозама од 20 па до максимално 80 мг дневно.
Флуоксетин се не сме давати истовремено са МАО-инхибиторима. Након
престанка давања МАО-инхибитора пре почетка лечења флуоксетином потребан је
најмање 14-дневни размак. Болесницима са јако смањеним радом бубрега (гломерулна
филтрација < 10 мл/мин) флуоксетин се не даје. Због могућег епилептогеног ефекта
флуоксетин се посебно опрезно мора давати епилептичарима. Може проузроковати
смањење телесне масе, што је непожељно код депресивних болесника који су и иначе
смршавли. Могућност покушаја самоубиства код депресивних болесника постоји све
време и траје све до постизања побољшања. Током лечења флуоксетином може доћи до
серотонинског синдрома, нуспојаве која личи деловању ецстасyја. Најчешће су
нуспојаве при лечењу флуоксетином тескоба, нервоза, несаница, поспаност, умор или
астенија, тремор, знојење, губитак апетита, мучнина, пролив, вртоглавица и смањење
либида.
