Finansije i revizija

REZIME

Revizijom finansijskih izveštaja treba da se utvrdi da li prezentovani finansijski izveštaji realno i objektivno prikazuju finansijski položaj i uspešnost poslovanja preduzeća, što podrazumeva i izbor kriterijuma za ocenu realnosti i objektivnosti, a to su računovodstvena načela, računovodstveni standardi i zakonski propisi. Reviziju obavljaju nezavisne i stručne osobe izvan preduzeća i njihovo izveštavanje o finansijskim izveštajima mora da se temelji na objektivnim dokazima i dostavlja se zainteresovanim korisnicima.
Revizorska profesija donosi velika javna očekivanja jer su prisutni mnogi finansisjki problemi. U radu se ukazuje na ulogu državne revizije kao jedne od osnovnih uloga opstajanja savremene države. Takođe se u radu ukazuje da analiza finansijskog izveštaja predsatvlja osnovnu pretpostavku za revizijski izveštaj i mišljenje. Karakteristika savremene revizije jeste i činjenica da se povremeno ukazuje potreba i za ponovnom revizijom, čime ova oblast postaje još značajnija.

Ključne reči: revizija, finansisjko izveštavanje, javni sektor, redefinisanje revizije, računovodstveni standardi

UVOD

Revizija je sistematični proces objektivnog prikupljanja i evaluacije dokaza sa aspekta pružanja razumnog uveravanja o ekonomskim događajima ili transakcijama, kako bi se steklo uverenje o njihovoj usaglašenosti sa određenim kriterijumom i prezentovanje izveštaja korisnicima. Kako bi formirao i dao mišljenje, revizor sprovodi revizorske postupke radi dobijanja dovoljno dokaza koji će podržati dato mišljenje.
Poslovanje u tranzicionom okruženju uz promene i neizvesnost poslovnog okruženja vrlo je teško, naročito zbog sukoba interesnih grupa, pogotovu vlasnika i menadžera. Naša zemlja je tranziciona država i zainteresovana je za savremene revizijske procese. Međutim, zbog određenih problema i propusta iskazuje se potreba za ponovnom revizijom.
Jedan od najvećih raspoloživih neiskorišćenih potencijala zemalja u tranziciji jeste napuštanje neoliberalnog kursa u ekonomiji i razrada sopstvenih ekonomskih programa koji (respektujući svetska uputstva), u prvom redu, uzimaju u obzir specifičnosti sopstvene privrede i interese svog naroda.
Ključno je da se u praksi revizije primenjuju Međunarodni revizijski stadardi. Savremeni zahtevi za revizijom se dopunjuju i nadograđuju, pa je revizorska struka stalno izložena novim adapritanjima u smislu usvajanja novih propisa i odredbi.
Iako dolazi do narušavanja poverenja u reviziju, ona se mora afirmisati u sve značajnijem svetlu, odnosno reviziju treba posmatrati kao pretpostavku kvalitetnih i verodostojnih informacija. Prema savremenim trendovima, od revizije se očekuje, da ona kao potencijalno sredstvo za povećanje vrednosti informacija, postane nezaobilazan način za očuvanje poverenja na tržištima kapitala i jemstvo odgovornosti u javnom sektoru. Naša zemlja je još uvek pod ozbiljnom smetnjom što se tiče revizije i mora se bitno popravljati.
Osnovne pretpostavke državne revizije se nalaze u njenoj nezavisnosti, revizijskom obuhvatu i veoma važnim profesionalnim revizijskim veštinama koje neophodno traže od državnih revizora. Merenje efektivnosti državne revizije pokriva sledeće dimenzije: efikasnost, delotvornost, ekonomičnost, usklađenost – agencije moraju delovati u skladu sa budžetskim propisima, i na kraju kvalitet usluga. Veliki je značaj revizije javnog sektora u Republici Srbiji i tom kontekstu je jasno da postoji neophodnost revizije javnog sektora, a pogotovu javnih preduzeća u Republici Srbiji.