УНИВЕРЗИТЕТ У БАЊОЈ ЛУЦИ

                                     ШУМАРСКИ ФАКУЛТЕТ

ДИПЛОМСКИ РАД

ГАЗДОВАЊЕ ПОПУЛАЦИЈОМ МЕДВЈЕДА

                                                 

 

САДРЖАЈ

УВОД.........................................................................................................................3

1. МЕДВЈЕД (URSUS ACTROS).............................................................................3

1.1. СИСТЕМАТСКА ПРИПАДНОСТ..............................................................4

1.2. ОСНОВНИ ПОДАЦИ...................................................................................5

1.3. РАЗМНОЖАВАЊЕ......................................................................................6

1.4. ИСХРАНА..................................................................................................... 7

1.5. ОПИС СТАНИШТА..................................................................................... 8

1.6. ЖИВОТНИ ПРОСТОР.................................................................................9

1.7. ТРАГОВИ.....................................................................................................10

1.8. БРЛОГ.......................................................................................................... 12

1.9. УГРОЖЕНОСТ............................................................................................12

1.10. БОЛЕСТИ.................................................................................................. 13

1.11. НЕПРИЈАТЕЉ У ПРИРОДИ...................................................................13

2. УТВРЂИВАЊЕ СТАНИШТА, БОНИТЕТА И КАПАЦИТЕТА ЛОВИШТА

.............................................................................................................................14

2.1. ВЕЛИЧИНА СТАНИШТА ЗА МЕДВЈЕЂУ ДИВЉАЧ..........................14

2.2. ОДРЕЂИВАЊЕ БОНИТЕТА СТАНИШТА ЗА МЕДВЈЕЂУ ДИВЉАЧ

..........................................................................................................................................14

2.3.   ОДРЕЂИВАЊЕ   ЕКОНОМСКОГ   КАПАЦИТЕТА   ЛОВИШТА   ЗА 

МЕДВЈЕЂУ ДИВЉАЧ.................................................................................................. 15

2.4. ОДРЕЂИВАЊЕ ГУСТИНЕ ПОПУЛАЦИЈЕ............................................16

2.5. ОДРЕЂИВАЊЕ КАПАЦИТЕТА ЛОВИШТА.........................................16

3.   ПРОГРАМИРАЊЕ   РЕАЛНОГ   ПРИРАСТА   И   МОГУЋНОСТ 

КОРИШЋЕЊА...................................................................................................17

4.   ИДЕАЛНА   СТРУКТУРА   ПОПУЛАЦИЈЕ   МЕДВЈЕЂЕ   ДИВЉАЧИ   И 

ГОДИШЊЕ ПРОМЈЕНЕ...................................................................................18

5. МЈЕРЕ ЗАШТИТЕ МЕДВЈЕЂЕ ДИВЉАЧИ У ЛОВИШТУ.........................22

5.1. ОРГАНИЗАЦИЈА ЛОВОЧУВАРСКЕ СЛУЖБЕ.....................................22

background image

УВОД

Данашње стање медвеђе дивљачи у ловиштима Босне и Херцеговине је у више 

аспеката газдовања достигло такав ниво односа и рада у коме се прво поставља 

нужна   потреба   одржања   врсте   а   онда   и   нешто   другачији   приступ   и   прихватање 

савременијих начина газдовања која се користе у свијету. Када се даље узме у обзир 

осјетљивост ове врсте у односу на погоршање природних услова средине, одсуство 

потребне   заштите   и   даље   губљење   станишта,   мислимо   да   је   задњи   тренутак   за 

озбиљније напоре и ширу акцију за очување ове значајне ловне и биолошке врсте. У 

свијету је позната чињеница да је постојање и здрава популација медвједа (који су на 

врху ланца исхране), најбољи показатељ здраве шуме и животне средине а која је 

уједно гаранција опстанка и квалитета живота. Нестајањем медвједа можемо бити 

сигурни да нам је животна средина и природа угрожена и у многим елементима 

живота (вода, ваздух, земљиште, мир и др.), који ни човјеку не гарантује здраво 

живљење. Други у нашим сусједствима (Румунија, Словенија, Бугарска, Хрватска) 

су   направили   скоро   већ   недостижне   кораке   у   организацији   струке,   заштите   и 

комплетне подршке јавности и политике општој заштити природе и гдје медвједи 

ради вишеструког значаја имају најважније мјесто.

               

1. МЕДВЈЕД (URSUS ACTROS)

 На основу истраживања фосила и ДНK анализе узорака из прошлости, појава 

рода медвједа на земљи у облику „сличном“ данашњем мрком медвједу везана је за 

геолошко доба „палеоцен“ и старост преко 30 милиона година. За тако дуги период 

година и еволуцију врсте, сигурно је да се кроз природно одабирања издвојило више 

врста   и   подврста   медвједа.   Данас   преовладава   јединствено   мишљење   о   осам 

(   R.Busch   2000,   F.   Craighead   2001)   врста   медвједа   (укључујући   велику   панду)   и 

прилично   неуједначено   мишљење   о   броју   подврста   медвједа.  Мрки   медвјед   у 

Европи,   појавио   се   у   данашњем   облику   на   земљи   прије   око   1   600   000   год., 

(Француска,   фосил  стар   900   000   год.,   Craighead   2000)   од   претка  Ursus  etrucus,  у 

вријеме  великих  сисара  као  што  су  сабљасти  тигар,  сјеверно  амерички  лав,  преци 

коња и камила, длакави мамут и мастодон. У периоду измјене глацијалних периода 

кроз   историју   подручје   Балканског   полуострва   је   било   својеврсно   сколониште   и 

уточиште   (повољнији   климатски  утицаји  и  одсуство  сталног  леда)  прецима 

данашњег  медвједа.  Данашње  подручје  које   насељавају   медвједи   у   Босни   и 

Херцеговини   је   остатак   некадашњих   ледених   склоништа   а   у   смислу   општих 

животних услова и бројне заступљности, још увијек се сматра као најинтересантније, 

централно   подручје   одвојене   популације   «Алпе-Динариди-ШараПинду»  која 

насељава  Балканско полуострво.

Слика 1

. Тек рођена младунчад медвједа (nat.geo)

1.1. СИСТЕМАТСКА ПРИПАДНОСТ

Царство: 

Animalia

Кољено: 

Chordata

Разред: 

Mammalia

Ред: 

Carnivora

Породица: 

Ursidae

Род: 

Ursus

Врста: 

Ursus arctos

background image

Слика 3.

 Дистрибуција популација медвједа од Аустрије до Грчке - ДЕА- "Алпе-Динариди-

Пинду"   (затамњени   дијелови),  Рила-Родопи-РР,  СП-СтараПланина,  ЦАП-Карпати,  Апенини-АПП, 
ЈужнеАлпе-СА.

Зубало  медвједа  је  зубало  правих  звијери,  с  карактеристичним  сјекутићима, 

очњацима,   и   дерачима.   Има   укупно   42   зуба.   Очњаци   су   јако   добро   развијени. 

Жвачне површине кутњака су равне и пљоснате што његово зубало разликује од 

зубала осталих звијери јер је прилагођено жвакању различите биљне хране. Треба 

имати у виду да са већом старости медвједа долази до испадања зуба. 

1.3. РАЗМНОЖАВАЊЕ

Вријеме   парења   је   од   краја   маја   до   половине   јула.   Мужијаци   тада   прелазе 

велике раздаљине, траже женке, боре се и настоје отјерати конкуренцију, те настоје 

оплодити што више женки. Женка се, такође, може у истој сезони парити с више 

медвједа тако да сви младунци у леглу не морају бити од истог оца. Заметак има 

одгођени развој па се нарочито развија у последња три мјесеца трудноће. Мечићи се 

рађају кад ни једна друга врста не доноси младе на свијет, зими (јануар и фебруар) у 

најнепогодније доба године, за вријеме мајчиног брложења. Женка у брлогу окоти од 

1 до 4 (у литератури се зна наћи и податак од 5) младих, али најчешће 2, тежине од 

400-700 грама. Рађају се слијепи и без длаке и потпуно су овисни о топлини мајке. 

Слијепи су од 28 до 35 дана. Мечићи сишу до старости од 4 мјесеца.Мечке грију 

својим тијелом младунце и хране их изразито хранљивим млијеком са 22% масти и 

12% протеина које је упоредиво само са млијеком туљана. Мечке све ово вријеме 

Želiš da pročitaš svih 29 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti