МАТУРСКИ РАД ИЗ ГЕОГРАФИЈЕ

ТЕМА: ИРСКА-ТУРИСТИЧКЕ ВРИЈЕДНОСТИ, АНТРОПОГЕНЕ И 

НЕАНТРОПОГЕНЕ ВРИЈЕДНОСТИ

2

Садржај: 

Увод............................................................................................................................................3

1. Ирска, име и историја........................................................................................................4

1.1.

Географија Ирске....................................................................................................... 6

2. Туристичке вриједности, антропогене и неантропогене вриједности.........................8

2.1.

Даблин......................................................................................................................... 9

2.1.1.

Свеучилиште Тринитy........................................................................................9

2.1.2.

Даблински дворац............................................................................................. 10

2.1.3.

Катедрала св. Патрика......................................................................................11

2.1.4.

Национална галерија Ирске.............................................................................13

2.2.

Југоисточна Ирска....................................................................................................14

2.2.1.

Поверсцоурт Естате..........................................................................................15

2.2.2.

Национални парк Киларни...............................................................................16

2.2.3.

Отоци Скеллиг.................................................................................................. 17

2.3.

Цорк и Керрy............................................................................................................ 18

2.3.1.

Дестилерија Олд Мидлетон.............................................................................19

2.4.

Ловер Сханнон..........................................................................................................19

2.4.1.

Национални парк Буррен.................................................................................20

2.5.

Средња Ирска........................................................................................................... 20

2.6.

Западна Ирска...........................................................................................................21

2.6.1.

Град Голвеј........................................................................................................ 21

2.7.

Сјеверозападна Ирска..................................................................................................22

3. Народна ношња Ирске.................................................................................................... 23

Закључак.................................................................................................................................. 25

Литература...............................................................................................................................26

background image

4

1.  Ирска, име и историја

Држава која је 1922. године чинила 26 од 32 ирска округа је била позната као Ирска 

Слободна Држава. Устав Ирске, усвојен 1937, каже да се за име државе подједнако 

користе називи на ирском (ир. Éire) и енглеском језику (енгл. Ireland). Члан 2 закона 

Републике Ирске из 1948. године, каже „овим се изјављује да ће опис државе бити 

Република Ирска“. Закон из 1948. не именује државу као Република Ирска, јер би то било 

у супротности са уставом. Влада Уједињеног Краљевства је користила назив на ирском 

језику без дијакритика (ир. Eire), а од 1949. године назив Република Ирска, све до 

Белфастког споразума 1998. године од када користи само назив Ирска. Поред наведених 

назива, у употреби су и називи „Република“, „Јужна Ирска“ или „Југ“. У контексту који 

користе   ирски   републиканци   држава   се   често   назива   и   „Слободна   Држава“   и   „26 

округа“.

1

 Ирска држава је настала 1922. године као Ирска слободна држава, доминион 

Британског   комонвелта,   која   се   одвојила   од   Велике   Британије   по   Англо-ирском 

споразуму. Она се састоји од 26 од укупно 32 округа острва Ирске. Устав из 1937. је 

преименовао државу у Ирска. Године 1949. изричито је постала република, под условима 

из Закона о Ирској из 1948. године, чиме је окончала своје чланство у Британском 

комонвелту. Ирска се 1973. године придружила Европској заједници. Ирска слободна 

држава је по свом оснивању била увучена у грађански рат између националиста који су 

подржавали споразум и противника који су захтевали републику. Проспоразумна страна, 

организована као Цуманн на нГаедхеал (Друштво Гала), однијела је превагу у сукобу и 

побједила на наредним изборима. Они су формирали владу државе до 1932. године, када 

су мирно предали власт антиспоразумској фракцији у Фијана Фолу, која их је победила 

на изборима. Ирска држава је, упркос насилним почецима, током свог постојања остала 

либерална демократија. Промјене у 1930-има уклониле су многе од веза с Британијом 

успостављене по споразуму, а неутралношћу Ирске у Другом свјетском рату показана је 

независност   Британије   у   спољнополитичким   питањима.   У   економској   сфери   ирска 

држава је имала мјешовите перформансе. По независности, то је била једна од богатијих 

земаља  у   Европи  по   глави  становништва.   Међутим,   она  је  од   Британске  владавине 

наслиједила проблеме незапослености, емиграције, неравномерног географског развоја и 

недостатка   матичне   индустријске   базе.   Током   већег   дјела   своје   историје   држава   се 

1

 https://hr.wikipedia.org/wiki/Irska

5

борила да санира ове проблеме. Посебни врхунци емиграције забиљежени су током 1930-

их, 1950-их и 1980-их, када је ирска економија биљежила мали раст.

2

Током 1930-их влада Фијана Фола покушала је да створи ирску домаћу индустрију 

користећи субвенције и заштитне тарифе. У касним педесетим годинама ове политике су 

одбачене у корист слободне трговине са одабраним земљама и подстицања страних 

инвестиција   ниским   порезима.   Ово   се   проширило   када   је   Ирска   ушла   у   Европску 

економску заједницу 1973. Током деведесетих и 2000-их, Ирска је доживела економски 

процват познат као Келтски тигар, у којем је БДП земље надмашио многе европске 

сусједе.   Имиграција   је   такође   надмашила   емиграцију,   доводећи   тако   државно 

становништво на преко 4 милиона. Међутим, од 2008. Ирска је доживјела озбиљну кризу 

у банкарском сектору и везану за државни дуг. Резултат економског пада продубио је 

ефекат свјетске рецесије на Ирску. Од 1937. до 1998. године Ирски устав је укључивао 

иредентистичку тврдњу о Северној Ирској као дјелу националне територије. Међутим, 

држава се такође противила и користила своје снаге безбједности против оних оружаних 

група - углавном Провизионе ирске републиканске војске - које су покушале да уједине 

Ирску силом. То се десило 1950-их, током 1970-их и 1980-их и наставља се у смањеним 

размјерама. Ирске владе су у међувремену покушале да постигну споразум о сукобу 

познат као Проблеми са Сјеверном Ирском од 1968. до краја 1990-их. Британска влада 

званично је признала право ирске владе да буде страна у преговорима о Сјеверу у Англо-

ирском споразуму из 1985. Године 1998, као део Споразума из Белфаста, Ирски устав је 

измјењен референдумом да би се територијални захтјев за Сјеверну Ирску уклонио и 

умјесто   тога   проширило   се   право   на   ирско   држављанство   свим   људима   на   острву 

уколико желе да га имају.

2

 https://hr.wikipedia.org/wiki/Irska

background image

Želiš da pročitaš svih 21 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti