1
PRAVNI FAKULTET - PRIŠTINA
U KOS:MITROVICI
Predmet: Ekonomska politika EU
Tema: Globalizacija i EU
-seminarski rad-
2
S A D R Ž A J
Uvod............................................................................................................................ 3
Regionalizam i globalizacija..........................................................................................5
Globalizacija i EU..........................................................................................................8
Uzroci globalizacije.......................................................................................................9
Globalizacija proslost- sadasnjost................................................................................10
Savremena globalizacija..............................................................................................13
Obelezja........................................................................................................................13
Negativnost globalizacije..............................................................................................14
Pozitivne strane globalizacije........................................................................................15
Zakljucak.......................................................................................................................16
Literatura.......................................................................................................................18
4
Citav proces je iniciran i podstaknut kljucnim akterima globalizacije sa do sada
nevidjenirn miksorn kretanja informacija, ideja, tehnologija, kapitala i Ijudi, pod
dirigentskom palicom globalne elite i njihovog idejnog koncepta demokratskog
liberalizma. Kao sto smo napred istakli, globalizacija je fenomen prepoznatljiv sa vise
aspekata. Ekonomski aspekte globalizacije, sa cije se tacke gledista globalizacija zaista
i najvise razmatra, fokusira hegemoniju slobodnog trzista i princip liberalizma
ekonornskoj nauci uz minimiziranu ulogu drzave tj. ekonomske politike 1I smislu
regulisanja slobodno formiranih, perfektno funkcionisucih trzisnih rnehanizama, sto je
institucionalizovano kroz funkcionisanje trilaterale
3
u medjunarodnim ekonomskirn
odnosima.
Pod ekonornskorn globalizacijom podrazumevarno sveopstu liberalizaciju kapitalnih
i trgovinskih tokova na medunarodnorn planu, kao i deregulaciju kretanja faktora
proizvodnje u forrni rnedunarodne mobilnosti kapitala, radne snage, ideja, inforrnacija,
tehnologije, itd.
4
Svako obuhvatnije i celovitije definisanje globalizacije ukljucivace i
druge aspekte: ekoloske, politicke, tehnoloske, vojne, infrastrukturne, ideoloske,
kulturne, istorijske, ...
Savremena globalizacija propracena je razlicitirn
globalnim trendovima
pocevsi od
jacanja ekoloske svesti sirorn sveta; kulturne, etnicke i religijske disproporcije tj.
fragrnentacije forrnalnih politickih struktura; globalne
polarizacije i sve dubljeg jaza
izmedju bogatih i sirornasnih; disproporcije u prirastu
stanovnistva tj. globalni rast
stanovnistva; dominantan i rastuci uticaj subjekata i
podstrekaca globalizacije; globalna
ekonomska konsolidacija i formiranje Trilaterale u
medjunarodnim ekonornskirn
odnosima. S obzirom na kljucnu tripolarizaciju u medjunarodnirn ekonornskirn
odnosima, kako sa aspekta tri medunarodne institucije koje regulisu
od
nose u
3
Trilaterala
podrazumeva tri institucionalna stuba medunarodne ekonomije na kojima pocivamedunarodni
ekonomski poredak. Rec je 0 Medunarodnom monetarnom fondu-MMF i Mcdunarodnoj banci za obnovu i
razvoj-IBRD (osnovanim na Bretonvudskoj konferenciji I944.godine) i Svetskoj trgovinskoj organizaciji
(osnovanoj 1994.godinc, kojoj je prethodio GATT sporazum koji je regulisao medunarodnu trgovinsku
oblast skoro pola veka, sve do osnivanja trece medunarodne organizacije za trgovinsku oblast).- Institut
drustvenih nauka, Globalizacija i tranzicija, Beograd, 2011, str. 70.
4
Cvetanovic Slobodan, Jovovic Dusanka, Ekonomska politika Evropske unije, Nis, 2010, str. 11.
5
konkretnoj sferi medjunarodnog delovanja, , u nastavku detaljnije razrnatramo kljucna
obelezja globalne
ekonomske konsolidacije.
- Pojam EU
Europska unija (kratica EU) jedinstvena je međuvladina i nadnacionalna zajednica
europskih država, nastala kao rezultat procesa saradnje i integracije koji je započeo
1951. godine između šest država (Belgije, Francuske, Njemačke, Italije, Luksemburga i
Nizozemske).
5
Europska unija formalno je uspostavljena 1993. godine stupanjem na
snagu Ugovora o Europskoj uniji (poznatiji kao Ugovor iz Maastrichta).
Europska unija danas broji 28 država članica (Austrija, Belgija, Bugarska, Cipar,
Češka, Danska, Estonija, Finska, Francuska, Grčka, Hrvatska, Irska, Italija, Latvija,
Litva, Luksemburg, Mađarska, Malta, Nizozemska, Njemačka, Poljska, Portugal,
Rumunjska, Slovačka, Slovenija, Švedska, Ujedinjeno Kraljevstvo). Prostire se na
4.381.324 km2, a broji oko 508 miliona stanovnika.
6
Regionalizam i globalizacija
Smatra se da su regionalizam i globalizacija dve strane istog istorijskog procesa.
Regionalizam predstavlja način prilagođavanja globalnim promenama, budući da sve
veći broj zemalja nema kapaciteta i resursa da se se samostalno nosi sa izazovima koje
te promene nameću.
U oblasti ekonomije, zemlje sve teže rešavaju pojedine osnovne probleme isključivo
na nacionalnom nivou (energija, transportna infrastruktura, zaštita prirodne sredine,
itd.), da bi ih sve uspešnije rešavali ukoliko to čine na regionalnom nivou. Uz to,
ekonomske politike, ili pojedinačne sektorske politike, koje suusaglašene na
regionalnom nivou, po pravilu su stabilnije i koherentnije, pošto se kršenje sporazuma
5
Miroslav Prokopijević, Evropska unija, Uvod, Drugo dopunjeno izdanje, Službeni glasnik, Beograd,
2009, broš, str. 735.
6
Isto, str. 736.
7
suprotstavljaju. Dok neke grupe mogu smatrati da im kretanje u nadnacionalnom
prostoru donosi prednosti, druge grupe se drže nacionalnog prostora u kome brane
svoje stečene interese. Specifični uslovi za stvaranje različitih tipova regionalne
saradnje i integracije se razlikuju, a stvaranje regionalnog entiteta je veoma kompleksan
proces o čemu govori istorija Evropske unije.
Koristi od regionalne saradnje se po pravilu raspodeljuju na takav način da siromašni
u proseku dobijaju više nego oni dobrostojeći. To se, međutim, samo po sebi ne mora
odraziti u podršci domaćim reformama ili regionalnoj saradnji. Na zapadnom Balkanu se
glavni politički i ekonomski interesi mogu vezati prvenstveno za imućne elite, koje
kontrolišu tokove legalnih i ilgalnih renti koje su nakon konflikata u devedesetim
godinama preovlađujući resurs u regionu. Očigledno, regioni predstavljaju svojevrsnu
arenu u kojoj se susreću kako međusobno konkurentni, tako i divergentni interesi. Pri
tome, na regionalnu dinamiku utiču i procesi na sub-nacionalnom nivou, kao što su
etnonacionalna mobilizacija koja dezintegriše države, ali sa druge strane,
jačanje mikroregiona stvara mogućnost za direktniji pristup širem ekonomskom
okruženju dinamičnijim subnacionalnim regionima.
Slučaj zapadnog Balkana predstavlja očigledan primer kako kolaps političkog
autoriteta na jednom nivou otvara prostor za prethodno latentnu borbu za vlast na nižim
nivoima, što u etnički složenim društvima otežava postizanje neke nove ravnoteže.
8
Prethodni konflikti, otpor da se ustupi deo novostečenog suvereniteta, nezavršen ili
zakasneli process izgradnje država-nacija (u poređenju sa većinom evropskih zemalja),
nerešena statusna pitanja i uz sve to, problem vezani za tranziciju u demokratska
društva i tržišne privrede, čine regionalnu saradnju na zapadnom
Balkanu vrlo složenim procesom. Budući da ima malo konflikata koji se mogu definitivno
rešiti, budući da su retka rešenja koja ne dovode do novih problema, neophodno je
osigurati stalni nadzor nad potencijalno novim sukobima interesa, u čemu će u
budućnosti regioni igrati ključnu ulogu, kao što pokazuje sve vidljivija uloga Evropske
unije kao instance koja nadgleda i posreduje i to ne samo u sopstvenim okvirima.
9
8
Institut drustvenih nauka, Centar za ekonornska istrazivanja , Globalizacija i tranzicija, Beograd, 2011,
str. 70.
9
http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0032-8979/2005/0032-89790504135B.pdf
8
Stvaranje velikog broja regionalnih organizacija odvijalo se pod istovremenim uticajem
kako nacionalnih tako i međunarodnih faktora koji su povećavali međuzavisnost unutar
regiona, menjali ulogu države i karakter multilateralnih aranžmana. Tako se zapadni
Balkan, kao post-konfliktni region na granicama Evropske unije, u tim procesima javlja i
kao aktivni učesnik, koji utiče na šire okruženje u kome se odvija regionalna saradnja,
ali u mnogo većoj meri i kao pasivni primalac spoljnih uticaja, koji nastoji da
se prilagodi okvirima evropske i evro-atlanske integracije za koje se sam opredelio. Čini
se da je najvažniji rezultat različitih kretanja na nacionalnim, regionalnoj i evropskoj
sceni očigledno jačanje autonomnih domaćih političkih i ekonomskih aktera, u skladu sa
napredovanjem na putanji evropske integracije. Drugim rečima, rastući kapacitet za
evropsku integraciju ispoljava se i kao rastući kapacitet da se suočava sa domaćim i
regionalnim problemima.
Globalizacija u EU
Zapadna
Evropa,
kao jedan od stubova svetske ekonomije, cvrsca je nego
ikada pre,
uvodenjern jedinstvene valute tj. monetarnom unifikacijorn i jos ranije
zapocetorn
konvergencijom makroekonomskih performansi posredstvom Mastriht
ugovora tj.
Ugovora 0 forrniranju EU 1992. godine. Proces evropskih integracija nije
zapocet
devedesetih, vee nakon II svetskog rata formiranjem evropskih zajednica u
oblasti uglja
i celika, atornske energije i ekonomske zajednice (Pariskim ugovorom
1951. godine,
odnosno, Rimskim ugovorom 1957. godine). To su pocetni integracioni
koraci koji su
imali jasnu putanju, ali koji su se manje iii vise ubrzavali,
odnosno, usporavali.
Mnoge medjunarodne okolnosti su sprecavale Evropu da se upotpunosti unificira i
tako parira vecitorn rivalu SAD-u (raspad Bretonvudskog
medjunarodnog monetarnog
sistema, naftni sokovi sedamdesetih godina XX veka,
opsta medunarodna nestabilnost i
kriza dugova, ...), ali se konacna ekonomska unifikacija
dogodila uvodenjem fiskalne i
monetarne discipline putern ispunjenja pet
makroekonornskih kriterijuma
10
1) Razvoj tehnologije: Tehnološka revolucija, a pogotovo napredak u području razmene
informacija i u području komunikacija (internet), bez sumnje su odigrale i igraju jednu od
najznačajnijih uloga u nastanku i razvoju globalizacije.
2) Brzina i troškovi transporta: Neverovatan porast trgovine kao bitan element
ekonomske globalizacije ima za posledicu smanjenje troškova transporta i njegovo
ubrzanje.
3) Kraj Hladnog rata: često se spominje kao jedan od uzroka globalizacije. Za trajanja
hladnoratovske podele svijeta na Istok – Zapad, bilo je i manje suradnje između država.
4) Globalni problemi: koji se više ne mogu rešavati na pojedinačnoj razici država i regija
odigrali su važnu ulogu u razvoju svesti. Globalni problemi, kao što su oštećeni ozonski
omotač, kisele kiše ili izumiranje pojedinih životinjskih i biljnih vrsta te kvaliteta ljudskog
života zahtevaju globalnu politiku i globalnu svest.
11
5) Liberalizacija: Kritičari globalizacije ukazuju na to da globalizacija više nije prisilni
proces, već da su njeni procesi nastali kao posledica politike dereguliranja pod
vodstvom SAD-a nakon Drugog svjetskog rata.
Globalizacija - prošlost i sadašnjost
Globalizacija je ekonornska krilatica devedesetih godina i sarnirn tim tema je vatrene
debate, s jedne strane pristalica, s druge strane kriticara globalizacije.
Uprkos mnogim debatarna i diskusijama na temu «nove» globalne ekonomije,
danasnja medunarodna ekonornska integracija nije bez presedana", jer je ogromna
prekogranicna mobilnost roba, kapitala i ljudi postojala pedeset godina pre I Svetskog
rata. I ovaj period globalizacije, bas kao i sadasnji, voden je redukcijama barijera u
trgovinskim odnosima i ostrim padovirna u transportnim troskovima (tada zahvaljujuci
razvoju zeleznice i parobroda). Pokusaj globalizovanja zavrsen je iznenada I Svetskim
11
Cvetanovic Slobodan, Jovovic Dusanka, Ekonomska politika Evropske unije, Nis, 2010, str. 13.
11
ratom, posle koga je svetski ekonornski poredak okrenut ka periodu surovog
trgovinskog protekcionizrna i strogih restrikcija na kapitalna kretanja.
12
Tokorn ranih tridesetih, Amerika je naglo povecala carine, a druge zemlje su
uzvracale, cineci Veliku depresiju jos tezom, rapidno obarajuci obim medjunarodne
trgovine. Medunarodnih kapitalnih tokova prakticno nije bilo u meduratnorn periodu,
posto su vlade nametnule kapitalne kontrole u pokusaju izolacije svoje ekonomije od
uticaja globalnog pada.
Kapitalne kontrole su zadrzane i posle II Svetskog rata, s obzirorn cia su pobodnici
II Svetskog rata odlucili da odrze devizne kurseve fiksnim i tako kreiraju globalnu
stabilnost'. Ali, velike ekonornske sile su smatrale da je smanjivanje trgovinskih barijera
bilo vitalno zu oporavak svetske privrecle. Tako je i uspostavljen GATT
(General
Agreement on Tariffs and Trade)
1947. godine, koji je organizovao seriju pregovora
kojima su se postepeno srnanjivale uvozne carine (GATT je bio zamenjen WTO
(World
Trade Organization)
1995. godine)", a kasnije i druge necarinske barijere.
Dva su izvora globalizacije predstavljala faktor ubrzavanja preko granicnih tokova
proizvoda i kapitala:
Jedan izvor je
tehnoloski progres
u smislu naglog pada troskova komunikacije i
barijera vremena i prostora koje su razdvajale nacionalna trzista, dok drugi izvor
predstavlja
liberalizacija
.
13
Kao rezultat GATT pregovora i odluka na nacionalnom nivou, skoro sve zemlje snizile
su barijere za medjunarodnu trgovinu. Trgovinska liberalizacija inicirana neposredno
posle II Svetskog rata posredstvom GATT, pracena je kapitalnom liberalizacijom koja je
vrhunac dostigla krajem XX veka.
Trend ka globalizaciji je sasvim jasan, ali je stepen globalizovanosti cesto preuvelican,
narocito u poredenju sa globalizacijom evidentnom u periodu pred 1.Svetski rat. Naime,
razmatrajuci trzista robe, kapitala i radne snage mozerno doneti cak dijametralno
suprotne zakljucke, Jedna od mera po kojoj mozerno da sudimo 0 integrisanosti
12
Institut drustvenih nauka, Centar za ekonornska istrazivanja, Globalizacija i tranzicija, Beograd, 2011,
str. 93.
13
Miodrag Ranković,Globalizacija i novi imperijalizam, Beograd, 2009, str.122.
13
Savremena globalizacija
Globalizacija je fenomen koji je zapocet pocetkorn XVI veka i nastavljen do kraja XIX
veka, ali sadasnja faza globalizacije ima karakteristike koje je diferenciraju u odnosu na
proslost. Naime, veliki deo 'sveta nije ucestvovao u globalnoj ekonomiji pre 1914.
godine. Danas, mnoge ekonomije vise nego ikada ranije, su otvorile svoje granice za
trgovinu i investicije. Ne sa1110 razvijene zemlje, već i zemlje u razvoju u Aziji,
Latinskoj Americi i zemlje u tranziciji Centralne i Istocne Evrope, koje su prihvatile
trzisne reforme.
Druga razlika jeste cinjenica da je globalizaciju u XIX veku pratio pad transportnih
troskova, dok je za tekucu fazu globalizacije aktuelan pad komunikacionih troskova
preko jeftine i efikasne globalne mreze. Savrernenu fazu globalizacije cesto tumace kao
«skupljanje
prostora, vremena i iscezavanje granica»
i smatra se da je u tekucern obliku
karakterisu integracija i dinamizacija.
Integracija
u smislu jacanja meduzavisnosti
izrnedu delova sveta, a
dinamizacija
u smislu ubrzavanja i intenziviranja ove
integracije.
15
Obelezja savremene globalizacije
Nove karakteristike globalnih - tržista
pre svega deviznih i kapitalnih globalnih trzista,
koja posluju 24 casa,
pokrivajuci celu planetu
Novi ucesnici
- medunarodne finansijske institucije, multinacionalne i transnacionalne
kompanije i interesna mreza tj. mreza nevladinih organizacija, koji svi skupa prevazilaze
granice nacionalnog suvereniteta;
Nova pravila
- multilateralni sporazumi vezani za robu, usluge, intelektualnu svojinu,
investicije, itd., sa naglaskorn da takvi sporazumi jos vise suzavaju delokruge
nacionalnih vlada;
Nova sredstva globalizovanja
- medijske mreze, telefoni nove generacije, Internet veze
15
Isto, str.69.
14
Negativnost globalizacije
1. Globalizacija je neka vrsta konspiracije velikih kornpanija protiv malih drzava
2. Globalizacija je koncentracija trzisne snage u rukama nekoliko velikih korporacija
3. Globalizacija je «đavolje oruđe» inforrnacione tehnologije
4. Globalizacija je kornpanija bez pravila
5.
Globalizacija smanjuje radna mesta
6. Globalizacija podriva kulturne razlike
7. Globalizacija snizava radnicke standarde, pretvarajuci radnike zemalja u razvoju
u robove
8. Globalizacija unistava covekovu okolinu
9. Globalizacija se razvija na ustrb malih kompanija i potrosaca
10. Globalizacija prosiruje gep izmedju bogatih i siromasnih.
16
Zbog ovakvih uverenja, ali i dokazanih negativnosti i protivrecnosti globalizacije,
sadasnjoj globalizaciji potrebno je dalje ucvrscivanje pozitivnih efekata koji su iz nje
proizasli, dok negativne efekte treba eliminisati iii minimizirati, tako sto ce se
globalizacija naciniti:
1.
ravnopravnijom
- u srnislu suzavanja gepa unutar i izmedu zemalja,
2.
razvojno orijentisanom
- manje siromastva u celom svetu,
3.
moralnijom
- sa rnanje krsenja Ijuelskih prava,
4.
odriivijom
- sa manjom destrukcijom covekog okruzenja,
16
http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0032-8979/2005/0032-89790504135B.pdf
16
Z A K LJ U Č A K
Globalizacija nastavlja svoj put ka planetarnoj unifikaciji svih ljudskih delovanja i
aktivnosti.
Brojne rasprave o globalizaciji podelile su političare, ekonomiste,
znanstvenike i filozofe.
Na jednoj strani su oni koji smatraju da je globalizacija važan, objektivan i spontan
proces. Pristalice globalizacije smatraju da je to proces koji vuče prema društvenom
progresu u svim njegovim aspektima (ekonomsko-političkom, tehnološkom, kulturno-
naučnom), doprinoseći da svi (i bogati i siromašni) postaju bogatiji. Na drugoj strani su
oni koji smatraju da je globalizacija isključivo "Projekt dominacije Zapada",
"amerikanizacija" sveta.
Dok za jedne globlizacija označava integraciju sveta i stvaranje globalne ekonomije i
kulture, za druge ona označava podele i sukob civilizacija. Za dobitnike ona predstavlja
civilizacijski napredak, dok je za gubitnike destruktivna sila, koja produbljuje jaz između
bogatih i siromašnih, stvarajući da bogati budu još bogatiji, a siromašni još siromašniji.
Zapravo, globalizacija sa sobom nosi brojne pozitivne, ali i veoma značajne
negativne posledice, koje izazivaju znatan otpor pre svega u nerazvijenim, ali i u nekim
razvijenim zemljama. Proces globalizacije je teško zaustavljiv i zbog toga ostavlja sve
one zemlje koji mu se suprotstavljaju. Zbog toga se procesu globalizacije, više silom
ekonomskih nužnosti nego dobrovoljno, prepuštaju i zemlje koje su njegovi javni
kritičari
.
Globalizacija je nepovratna i ne predstavlja opciju, ali je ogromna snaga koja mora
biti obuzdavana. U globalizaciji i njenim protivrecnostirna mozerno identifikovati zivotnu
mudrost primenljivu na sve sfere drustvenog zivota:
Zivot
nam nigde ne nudi izbor
izmedju alternativa od kojih. je jedna sasvim dobra, a druge
iskljucivo lose. . Deo
gorcine života sastojl se u nužnosti izbora izmedju razlicitith
nesavrsenih a ponekad bas
sasvim losih resenja, pa je to situacija koja iziskuje
objektivnost; rarboritost i mnogo
intelektualnog napora da se dodje do nekakve
rezultante koja nece biti bas previse
nezadovoljavajuca iako ce daleko biti od
savrsenstva.
17
Globalizacija, dakle, nije savrseno resenje, ali je u ovom trenutku najbolje resenje iIi
najmanje lose resenje, koje nema rivalski jaku alternativu. Jedina alternativa
globalizovanju sveta je autarkija, izolacionizam i protekcionizam, sto po svemu sudeci
predstavljaju najgora moguca resenja. Zato, demonizovana i obozavana, pravedna iii
nepravedna, dobra iii losa, neophodna iii ne, globalizacija nastavlja svoj put ka
planetarnoj unifikaciji svih ljudskih delovanja i aktivnosti.
