IMOVINA I FONDOVI DRUŠTAVA ZA OSIGURANJE
(Pristupni rad iz Osiguravačkog poslovanja)
Novi Sad, 2013. godine
Imovina i fondovi društava za osiguranje
2
2 IMOVINA DRUŠTAVA ZA OSIGURANJE
Imovina osiguravajućeg društva se sastoji iz: novca, pokretnih i nepokretnih
stvari, hartija od vrednosti, kao i od drugih prava. U današnjim uslovima imovina
osiguravajućeg društva se, uglavnom, sastoji iz nepokretnih stvari i novca.
Imovinu društava za osiguranje, pre svega čini premija osiguranja. Premija osiguranja je
iznos koji je osiguranik dužan da plati osiguravaču za izvršenje obaveza iz ugovora,
odnosno to je iznos koji se uplaćuje u osiguravajući fond. Ona u osnovi predstavlja
stvaranje novčanih sredstava za obnovu uništene imovine, odnosno za isplatu osiguranih
suma. Novčana svota koju je osiguranik dužan da platiti kao naknadu za obezbeđenje
osiguravajuće zaštite.
2.1
Premija osiguranja
Premija je cena rizika koji može biti ostvaren. Visinu te premije određuje osiguravač na
osnovu raznih procena koje moraju biti precizne. Kod određivanja premije osiguranja
važnu ulogu imaju nauke kao što su matematika, statistika i informatika.
Visinu premije određuju sledeći elementi
1
:
rizik
visina sume osiguranja ili osigurane sume
dužina trajanja osiguranja
kamatna stopa
profit osiguravača
troškovi poslovanja osiguravača.
Rizik
utiče na visinu premije proporcionalno jer što je rizik veći, veća je i premija
osiguranja.
Suma osiguranja
je gornja granica obaveze osiguravača kod imovinskih osiguranja,
odnosno ukupna vrednost osigurane imovine ili maksimalno moguća šteta. Kod ostalih
osiguranja to je osigurana suma. Uticaj sume osiguranja na premiju osiguranja je
proporcionalan jer što je veća suma osiguranja biće veća i premija osiguranja.
Dužina trajanja osiguranja
je dužina trajanja izloženosti riziku i deluje upravo
proporcionalno na visinu premije osiguranja. Osiguranje obično traje jednu godinu.
Kamatna stopa
je stopa po kojoj osiguravač plasira sredstva osiguravajućeg fonda i ona
isto utiče proporcionalno na visinu premije. Što je kamatna stopa veća, premija
osiguranja će biti manja. Ako osiguravač plasira sredstva po višoj kamatnoj stopi,
ostvariće veći prihod i raspolagaće sa više sredstava za isplatu eventualnih šteta, tako da
može i smanjiti premiju osiguranja koju naplaćuje osiguraniku.
Profit i troškovi poslovanja
su uračunati u premiju, ali koliki će oni biti to zavisi od
poslovne politike tog osiguravajućeg društva i konkurencije.
Visina premije osiguranja, utvrđuje se posebno za svaku vrstu osiguranja. Premija se
utvrđuje u procentima ili promilima.
1
Dr Dragica Janković, „Osiguranje”,Novi Sad,2013
Imovina i fondovi društava za osiguranje
3
Premija osiguranja se može predstaviti sledećom formulom:
P
=
Ck
+
Cu
+
R
gde je:
P – premija,
Ck– cena koštanja,
Cu– cena usluga.
R - rezerve
2
Iako je za osiguranika premija jedinstven iznos koji on mora da plati osiguravaču, sa
stanovišta osiguravača, premija se sastoji iz sledećih delova
3
:
1. Funkcionalne premije
(tehnička premija ili neto premija i preventiva)
2. Režijskog dodatka.
Funkcionalna
premija
sastoji se od tehničke premije koja služi za naknadu šteta i isplatu
ugovorene svote i dela za preventivu koji se koristi za otklanjanje ili smanjenje
nepovoljnog delovanja uzroka koji mogu izazvati štete.
Tehnička premija
je deo funkcionalne premije koji služi isključivo za isplatu obaveza
osiguravača koje će nastati realizacijom preuzetih rizika. Ona sadrži i deo za rezerve
sigurnosti, koje takođe služe za isplatu neočekivanih, katastrofalnih šteta.
Kod životnih osiguranja, tehnička premija se deli na:
Riziko premiju (ona odgovara riziku na određeni vremenski period i služi za
pokriće šteta u tom periodu)
Štednu premiju (služi za vremensko izravnanje rizika, zbog dugoročnog karaktera
životnog osiguranja i jedan njen de služi za formiranje matematičke rezerve)
Preventiva
je deo ukupne, funkcionalne premije koji služi za preventivne aktivnosti
osiguravača sa ciljem da sprečinastanak šteta ili umanji njihove posledice.
Režijski dodatak služi za pokriće troškova obavljanja delatnosti osiguranja (plata
zaposlenih u društvu za osiguranje i proviziju za sklapanja ugovora o osiguranju,
troškova održavanja polise poput računa, marketinga, usluge call centra, potrošnog
materijala i sl.) Troškovi poslovanja osiguravača se u praksi nazivaju troškovi
sprovođenja osiguranja (TSO) i dele se na:
Troškove uprave
Troškove pribave i
Ostale troškove sprovođenja osiguranja
Sa stanovišta osiguravača pored podele premije na funkcionalnu i na režijski dodatak,
postoji još čitav niz podela u zavisnosti od njene funkcije. Za osiguranika, premija
2
www.wikipedia.org
3
Zakon o osiguranju, Sl.glasnik RS br.55/2004, član106.
Imovina i fondovi društava za osiguranje
5
motornih vozila sa 27,9 odsto, životna osiguranja sa 17,8 odsto i osiguranje motornih
vozila - kasko sa 10,1 odsto. Premija neživotnih osiguranja je u drugom kvartalu bove
godine porasla za 3,9 odsto u odnosu na isti period 2012. Premija imovinskih osiguranja
ostvarila je rast od 13,1 odsto, osiguranja od odgovornosti zbog upotrebe motornih vozila
rast od 0,6 odsto, dok je premija osiguranja motornih vozila - kasko ponovo zabeležila
pad od sest odsto.
TENDENCIJE RAZVOJA TRŽIŠTA OSIGURANJA U SRBIJI
Početak perioda posmatranja pokazatelja nivoa razvijenosti tržišta osiguranja u
radu je obeležen promenom nosioca funkcije supervizije osiguranja u Srbiji, usvajanjem
nove zakonske regulative i preduzimanjem aktivnosti u cilju stabilizacije i vraćanja
poverenja javnosti u instituciju osiguranja. Uprkos ostvarenom napretku, u svetskim
razmerama, ali i u poredenju sa Slovenijom i Hrvatskom, kao zemljama iz regiona,
srpsko tržište osiguranja je još uvek na relativno niskom nivou razvijenosti. Pouzdanosti i
kvalitetu zaključka analize razvoja domaćeg tržišta osiguranja dodatno doprinosi
poredenje sa Hrvatskom i Slovenijom. Na osnovu tabele, moguće je uočiti da, među
izabranim zemljama zapadnog Balkana, Srbija ostvaruje relativno najniži nivo premije.
Tabela 1
Kretanje premije osiguranja u Srbiji, Hrvatskoj i Sloveniji u periodu 2004-2011.
Pokazatelj
Zemlja
Ukupna premija (mil. €)
Srbija Hrvatska Slovenija
Udeo premije životnih osiguranja (u %)
Srbija Hrvatska Slovenija
2004.
318
832.6
1456,8
7.4
23.7
29.5
w
w
w
.
o
a
n
d
a
.
c
o
m
2005.
405.7
993.4
1549,2
9.5
25.8
30
2006.
485
1112.6
1725,3
10.6
26.5
31.3
2007.
565
1233.8
1893,9
11
27.4
32.1
2008.
589
1318.3
2018,9
12.2
26.3
31.8
2009.
558
1287.5
2071,9
14.7
26.4
30.4
2010.
536
1250.7
2094,3
|
16.5
26.6
31.3
2011.
548
1210.8
2092,3 14.4
26.6
30.5
Izvor: Kalkulacije autora na osnovu podataka Narodne banke Srbije, Hrvatske agencije za nadzor
financijkih usluga, Slovenskog zavarovalnog združenja
U Sloveniji je ukupna premija osiguranja po stanovniku u posmatranomperiodu porasla
sa 677 evra na 1030 evra. Navedeni pokazatelj u Hrvatskoj je iznosio 178 evra u 2004
godini i porastao je na 288 evra u 2010 godini. Ukupna premija osiguranja po stanovniku
u Srbiji je gotovo udvostrucena u posmatranom periodu (sa 38 na 73 evra). Ostvareni
pomak je u svetskim razmerama (gde Srbija zauzima 70. Mesto prema ukupnoj premiji
po stanovniku), ali i u poredenju sa Hrvatskom i Slovenijom, relativno mali. Isti
pokazatelj na nivou zemalja EU iznosi u proseku 1655 evra. Što se tiče stepena
razvijenosti tržišta životnog osiguranja situacija u Srbiji je još nepovoljnija.
