Istorijski razvoj igre

Svi mi, koji se bavimo vaspitanjem svesni smo velikog značaja igre u životu deteta. Već od najranijeg detinjstva igra je aktivnost koja ispunjava najveći deo slobodnog vremena deteta. Kroz igru dete razvija svoju sposobnost, stiče iskustva i nova znanja iz svoje okoline. Igra obogaćuje njegovu fantaziju i razvija njegove sposobnosti zapažanja i zaključivanja. Dečija fantazija je u obliku igara neiscrpna. Bez ikakvih naših uticaja deca će smišljati nove igre, u kojima na krilima mašte, odlaze u svetove koje su sama otkrila i doživljavaju najčudnije zgode u kojima će nežive stvari progovoriti i biti njihovi aktivni partneri. Ukratko, igra je zaista jedna od najvažnijih dečijih aktivnosti. Igra je potreba dečijeg organizma. Velika sklonost dece prema igri očitava se u time da deca radi prihvataju igre kojima ih odrasli uče. U tome leži povoljna okolnost da se kroz razne oblike igara može vaspitno delovati i ostvariti postepeni prelaz na zadatke koji očekuju dete u toku školovanja. Predškolska deca imaju stalnu potrebu za igrom i zadovoljavaju je gde je god moguće. Igra je aktivnost koja odgovara orirodi dece i zakonitostima njihovog psihofizičkog razvoja. Poseban značaj igra dobija u vaspitanju i obrazovanju dece koja se nalaze u predškolskim ustanovama. Kada je reč o celovitom i svestranom razvoju deteta, treba posebno istaći ulogu igre koja u procesu razvoja više od svih ostalih činilaca osigurava jedinstvo između fizičkog, intelektualnog, emocionalnog, i socijalnog razvoja. Vaspitanja i obrazovanja sve više teži za osmišljavanjem određenih postupaka i sutuacija radi očuvanja zdravlja dece.