Javne finansije (prvi kolokvijum)

1.Pojam javnih finansija
O značaju finansijske funkcije države govori činjenica, da se u savremenim državama, kroz kanale javnih finansija usmerava između jedne trećine i jedne polovine društvenog proizvoda..Sve javne potrebe, odnosno funkcije i delatnosti države, mogu se svrstati u nekoliko grupa. Prva grupa obuhvata klasične funkcije države vezane za funkcionisanje političkog i ekonomskog sistema (državna administracija na svim nivoima državne organizovanosti).U drugu grupu se svrstavaju potrebe za međunarodnom bezbednošću zemlje, što podrazumeva postojanje oružane (vojne) sile. Treću grupu formiraju funkcije unutrašnje bezbednosti u pogledu zaštite prava i sloboda građana, njihove imovine, kao i zaštita postojećeg političkog, pravnog i ekonomskog sistema i poretka.U pitanju su funkcije organa unutrašnjih poslova, ali i pravosudnih organa. U četvrtoj grupi nalaze se funkcije u domenu socijalne sigurnosti građana (penzijsko i invalidsko osiguranje, zdravstveno osiguranje i osiguranje od nezaposlenosti).Petu grupu formiraju funkcije u tzv. društvenim delatnostima koje su vrlo brojne, a obuhvataju obrazovanje, nauku, kulturu, fizičku kulturu i sl.Šestu grupu čine funkcije u domenu ekonomske politike i privrednog razvoja.U sedmoj grupi se nalaze vanredne funkcije države i njenih organa i institucija, uslovljene nepredvidivim događajima većih ili manjih razmera kako u zemlji, tako i u svetskom okruženju.

2.Predmet i metode javnih finansija
Kao predmet proučavanja imaju:
1.    Budžet i druge institucije za finansiranje javnih rashoda,
2.    Tzv. fenomen fiskalnog federalizma.
Ova naučna disciplina se bavi proučavanjem budžeta i drugih institucija za finansiranje javnih rashoda, npr. fondova obaveznog socijalnog osiguranja. Specifičan predmet proučavanja javnih finansija je tzv. fenomen fiskalnog federalizma, koji se ogleda u posebnim finansijskim odnosima između raznih nivoa vlasti u pogledu raspodele, podjednako javnih rashoda i javnih prihoda.
Koriste se opšti metodi: analiza, sinteza, indukcija i dedukcija.
Koriste se dva opšta metoda analize – metod raščlanjivanja i metod upoređivanja.
Metoda raščlanjavanja upotrebljava se za upoznavanje strukture analizirane materije.Njegovom  primenom vrši se raščlanjavanje javnih rashoda i javnih prihoda, i upoznaju elementi od kojih se oni sastoje.Ovaj metod, dopunjen metodom upoređivanja, omogućava da se sagleda ponašanje delova prema celini i uoče suprotnosti u kretanjima sastavnih delova posmatrane celine. Metod upoređivanja koristi se da bi se saznali kvantitativni odnosi među ustanovljenim elementima.