Karakteristike vaspitanja kao specifične ljudske delatnosti

UVOD

Vaspitanje je karakteristično za sva društva i za sve epohe ljudskog razvoja.Sa kolena na koleno prenosila su se životna i radna iskustva, pa je tako prenošeno, odabirano i uopštavano i iskustvo o načinima vaspitanja.Ne postoji ljudsko društvo bez vaspitanja,niti vaspitanja bez ljudskog društva. Vaspitanje je karakteristično za ljudsko društvo samim tim predstavlja i deo njegove specifične delatnosti.Pojam vaspitanja obuhvata ukupnost svesnih i planskih pedagoških uticaja koje su u odredjenom trenutku usmerene na odredjenu ličnost. . Vaspitanje se vrši svesnim postupanjem sa odredjenom namerom i utvrdjenim ciljevima karakterističnim samo za čoveka.Osnovne karakteristike koje odlukuju vaspitanje kao društvenu delatnost jesu:

• svesnost
• celishodnost
• sistematičnost
• organizovanost

Celishodnost se ogleda u izboru i formulisanju ciljeva vaspitanja,svesnost u promišljenosti i nameri da se u razvoju ličnosti izaberu najbolji putevi, načini i sredstva, a sistematičnost i organizovanost u razradjenosti čitavih sistema institucija i modela vaspitanja prilagodjenih specifičnim uslovima sredine i karakteristikama pojedinca.

TEORIJE O POREKLU VASPITANJA

Teorija nativizma-čovek je produkt nasledja. Deca se ponašaju slično svojim roditeljima. Spoljasnji faktori ne mogu ništa izmeniti, jer su mogućnosti vaspitanja unapred odredjene nasledjem. Teorija empirizma-čovek je produkt vaspitanja. Čovek nije nista drugo do ono što od njega čini vaspitanje. Razlike koje nastaju medju ljudima su proizvod delovanja društvene sredine i vaspitanja. Teorija konvergencije-nasledni elementi postoje su dispozicije i one su uslov razvitka. Bez dispozicija vaspitanje nije moguće, kao sto ni dispozicije bez vaspitanja nemaju značaj. Ova teorija zanemaruje vlastitu ulogu i aktivnost jedinke (vaspitanika) i shvata ga objektom u procesu vaspitanja. Multifaktorska teorija-na razvitak čoveka utice nasledje, društvena sredina i vaspitanje, al i vlastita svesna aktivnost. Čovek je svesni i aktivni učesnik u menjanju društvene sredine i sebe samog.Vaspitanje ima svoje granice i mogućnosti i u direktnoj je zavisnosti od urodjenih dispozicija, od društvenih uslova u kojima se živi, raste i razvija i od vlastite aktivnosti jedinke, odnosno od nasledja,socijalnih faktora i vlastitog odnosa.

 
Vaspitanje kao specifična ljudska delatnost kroz istoriju

Od postanka ljudskog roda postoji i vaspitanje čoveka i društva, kao nužna i stalna funkcija. U prvobitnom obliku vaspitanje je bilo ograničeno na odredjeni broj ljudi. Sve dok nije postojala podela rada, nije bilo veće potrebe za vaspitanjem. Vaspitanje predstavlja specifičnu ljudsku deltanost koja predstavlja jedan od oblika čovekovog osvešćivanja i kulture.Kroz istoriju se menjao i karakter proizvodnog rada, života ljudi i njihov proizvodni odnos, kao i njegov način egzistencije. Svi ljudi učestvuju u vaspitanju, u većoj ili manjoj meri od rodjenja pa do smrti. U toj aktivnosti vaspitanja neko učestvuje namerno i svesno a neko samo intuitivno.
Kroz istoriju ljudi dolazilo je podela rada, a ta promena u društvu odgledala se i kroz vaspitanje.Vaspitanje je promenljivog karaktera ono povezuje pojedinca, grupu, generaciju i društvo, a posebno veliku ulogu ima u komunikaciji sa ljudima.Začetke vaspitanja nalazimo u čovekovom svesnom prilagodjavanju sredini.

Prvobitna zajednica
Prvobitna zajednica je predstavljala rodovskog društvo koje nije imalo privatnih vlasništva a samim tim ni društvene nejednakosti.Vaspitanje u prvobitnoj zajednici se odvijalo u prirodnim uslovima, uz neposredno izvršavanje poslova ( zemljoradnja, lov, ribolov, ratne veštine..). Deca su se od najranijeg doba uključivala u poslove koji su bili vezani za egzistnciju plemena. Ona su uglavnom imitriala odrasle koji su obavljali poslove i isticali se u odredjenim poslovima svojim radom. Zahvaljujući upravo tom isticanju u plemenu počela se praviti razlika izmedju onih roditelja koji su se više isticali i onih koji su se manje isticali svojim radom samim tim počela se praviti razlika i vaspitanju dece.

Robovlasničko društvo
Robovlasničko društvo to je klasno društvo u kojem su postojali robovlasnici i robovska klasa. Robovlasnici su bavili isključivo državnim poslovima i upravljanjem države. Učvršćivanje vlasi robovlasnika sprovodilo se vaspitanjem i obrazovanjem dece vladajuće klase. Deca robova nisu imala da se intenzivnije obrazuju i vaspitavaju. Oni su od najranijeg uzrasta bili vaspitavani tako da budu poslušni i pokorni, da obavljaju najteže fizičke poslove nazivani su “orudjem koje govori”.Deca robovlasnika vaspitavana su tako da mrze robove i da im mog odzeti život bez ikakvih posledica.

Egipat
U Egiptu njemu su se vrlo rano javile civilizacije, duhovni život i počele su da razvijaju mnoge prirodne nauke u umetnost. Sveštenostvo je imalo glavnu ulogu u obrazovanju i vaspitanju dece.Sveštenici cu u okvirima hramova organizovali škole u kojima su vršili vaspitanje i obrazovanje dece. U Egiptu su 2500. godina pre nove ere bile poznate škole za sveštenike, arhitekte, vojnike, lekare, pisare. Robovlasničke zajednice su različito vaspitavale svoje članove a to se posebno može videti u tri države Sparta,Atina i Rim.