Krivično pravo

POJAM KRIVIČNOG PRAVA

Osnovni cilj i svrha postojanja krivičnog prava kao grane pozitivnog prava jeste obavljanje zaštitne funkcije. Ta zaštita se ostvaruje popisivanjem određenih ponašanja kao krivičnih dela i propisivanjem krivičnih sankcija za ta dela, kao i uslova zanihovu primenu prema učiniocama krivičnih dela.
Cilj je suzbijanje kriminaliteta, odnosno pružanje zaštite najznačajnijim dobrima i vrednostima od ponašanja koja ih povređuju ili ugrožavaju.
Krivično pravo je neophodno za obezbeđenje osnovnih uslova za uspešan zajednički život.
Krivično pravo je zakonsko pravo- pravo zasnovano na zakonu.
Za razliku od ostalih grana prava u kojima i drugi pravni aktisadrze pravne norme, jedini pravni akt kojim se može propisati krivičnopravna norma jeste zakon. Međutim, mora postojati ivisok stepen verovatnoće da će se te norme zaista primenjivati, da će se prema učincima krivičnih dela primeniti kazna ilidruga krivična sankcija.
Primarni cilj krivičnog prava nije primena kazne i krivičnih sankcija, već se on zasniva na pretpostavci da većina građana neće vršiti krivična dela. Samo u slučaju kada pojedinci iznevere očekivanja u tom smislu, na njih se primenjuju krivičnesankcije. Krivično pravo može da funkcioniše samo ako primena krivičnih sankcija u jednom društvu predstavlja izuzetak,ako se one primenjuju samo u odnosu na jedan manji broj članova tog društva. Ako se kazna suviše često primenjuje ona gubisvoj izuzetni karakter, a time i efikasnost, a suviše selektivna i retka primena krivičnog prava slabi njegovu zaštitnu funkciju.
Krivično pravo shvaćeno kao sistem zakonskih normi i kao deo pozitivnog prava predstavlja krivično pravo u objektivnom smislu.Sistem zakonskih normi koje čine krivično zakonodavstvo regulišu dve celine na koje se krivično pravo može podeliti, a to su njegov opšti i posebni deo.
Opšti deo sadrži odredbe relevantne za sve ili većinu krivičnih dela
Posebni deo sadrži zakonske norme kojima se određena ponašanja proglašavaju krivičnim delima.
Krivično pravo u subjektivnom smislu jeste pravo na kažnjavanje.. Ono pripada samo državi, ali nije neograničeno. Zasniva se na državnoj prinudi, pa je i krivično pravo kao grana prava i kao deo javnog prava izrazito državno pravo.
Što se tiče naziva ove grane prava, u većini zemalja koristi se naziv „kazneno pravo“
Što se tiče sredstava za zaštitu od društveno opasnih ponašanja i njihovo suzbijanje, uobičajena je njihova podela na represivna i preventivna.
Represivna sredstva imaju za cilj primenu sankcije u odnosu na već učinjeno krivično delo ; okrenuta su prošlosti.
Preventivnim sredstvima se nadstoji sprečiti društveno opasno ponašanje pre nego što je učinjeno; okrenuta su ka budućnosti

POJAM KRIVIČNOG ZAKONA I KRIVIČNOG ZAKONIKA

Krivični zakon je zakonska norma kojom se reguliše neko pitanje iz oblasti krivičnog prava (opšteg ili posebnog dela)
Krivični zakon može biti shvaćen kao jedna zakonska norma ili kao sistemski zakon koji reguliše materiju krivičnog prava,ali ne u potpunosti, jer bi to onda bila kodifikacija, tj. kodeks – krivični zakonik.
Krivično zakonodavstvo je skup ili sistem krivičnih zakona koji važe u jednoj zemlji, pod čime se podrazumevaju svi zakonikoji regulišu krivičnopravnu materiju.
Krivično zakonodavstvo u Srbiji čine:
1.  Krivični zakonik“ (KZ) 01.01.2006./dopune 2009.
2. Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela ikrivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica 1.1.06
3.sporedno krivično zakonodavstvo – zakonima se regulišu specifičneoblasti društvenog života (npr. neke oblasti privrede, porezi, devizno poslovanje, itd.)
Krivično zakonodavstvo ima svoj opšti i posebni deo. U Srbiji je materija opšteg dela regulisana u KZ, dok posebni deo obuhvata sva krivična dela propisana u KZ, kao i u sporednom krivičnom zakonodavstvu.
Krivični zakonik se sastoji od opšteg i posebnog dela.
Opšti deo sadrži pravila i institute koji su zajednički za sva pojedinakrivična dela.
Posebni deo kao katalog krivičnih dela, podeljen je dalje u grupe krivičnih dela prema objektu krivinopravnezaštite.