Medjunarodno javno pravo

1.POJAM MEDJUNARODNOG PRAVA:
Autorstvo termina medjunrodno pravo – pripisuje se engleskom misliocu – DzEREMI BENTAMU. Medjunarodno pravo neki pisci dele na:
1.Medjunarodno javno: Ono regulise odnose izmedju drzava, odnose izmedju drzava i medjunarodnih organizacija, unutar i izmedju medjunarodnih organizacija u njihovim odnosima kao nosilac suverenosti dakle javno pravne odnose.
2.Medjunarodno privatno pravo: za predmet regulisanja ima odnose izmedju drzava povodom odnosa pojedinaca, odnosno privatno –pravne odnose. U novije vreme pojavljuje se termin transnacionalno pravo,pod kojim se podrazumevaju svi odnosi sa madjunarodnim karakterom. Takodje,predlaze se i termin supranacionalno pravo,ciji naziv ukazuje na superiorniji polozaj medj prava u odnosu na volju drzava. Pravna pravila MP dele se na univerzalna(obavezuju sve drzave jednako),regionalna(konsenzus drzava jedne regije) i partikularna pravila(pravila najuzeg dejstva,obavezuju dve ili vise drzava).
Dakle , medjunarodno javno pravo je – SISTEM PRAVNIH PRAVILA koja regulisu osnivanje pravni polozaj i odnose – drzava, medjunarodnih organizacija i drugih subjekata medjunarodnog prava,kao i pravni polozaj i odnose drugih jedinki od medjunarodnog interesa .
2.ODNOS UNUTRASNJEG I MEDJUNARODNOG PRAVA:
Razlikujemo 2 teorije :
1.DUALISTICKA TEORIJA
2.MONISTICKA TEORIJA
1.DUALISTICKA TEORIJA
Prema njoj medjunrodno pravo i unutrasnje pravo funkcionisu kao dva
ODVOJENA, RAVNOPRAVNA I NEZAVISNA PRAVNA SISTEMA, pri cemu medjunarodno pravo regulise odnose izmedju drzava a unutrasnje ili drzavno pravo propisuje okvir delovanja pravnih i fizickih lica unutar teritorije jedne drzave.Osnivac ove teorije je HANS TRIPEL. Ova koncepcija pociva na suverenitetu drzave, drzavi u odnosu na medjunrodnu zajednicu pripda primat.Organi vlasti i sudovi u okviru jedne drzave ne priznaju nikakvu suverenu vlast iznad svog samostalnom nacionalnog suvereniteta.
2.MONISTICKA TEORIJA
Za razliku od dualisticke teorije , polazi od toga da je pravni poredak JEDINSTVEN, te da su medjunarodno i unutrasnje ( tj drzavno ) pravo delovi jednog sistema .
Razlikujemo dva shvatanja u okviru monisticke teorije:
1.Unutrašnje pravo ima primat nad medjunarodnim pravom
2.Dok prema drugom shvatanju, medjunarodno pravo ima primat nad unutrasnjim pravom – ovaj stav je prihvacen u većini evropskih zemalja pa i u nasoj !!!
To znači da su opste prihvacena pravila medjunarodnog prava kao i potvrdjeni medjunarodni ugovori sastavni deo unutrasnjeg pravnog sistema ! – odredba tog tipa
sadrzana je u ustavima brojnih evropskih zemalja, pa i u ustavu nase zemlje !
Drzava ne moze da se pozove na svoje unutrasnje pravo kako bi opravdala neizvrsenje
medjunarodnopravne obaveze, jer je duzna blagovremeno prilagoditi svoje unutrasnje pravo svojim medjunarodnim obavezam.
Kasnije uneto pravilo unutrasnjeg prava ne može da derogira ranije uneto medjunarodno
pravilo.
3.ZNACAJ I FUNKCIJA MEDJUNARODNOG JAVNOG PRAVA
Znacaj medjunarodnog javnog prava se pre svega ogleda u tome sto predstavlja – pravni mehanizam za ocuvnje svetskog mira i bezbednosti kroz :
-Regulisanje spornih medjudrzavnih odnosa, zatim kroz
-Utvrdjivanje pravnih pravila ali i
-Delatnost medjunarodnih organizacija ( kao sto su npr. UN )
Dakle moglo bi se reci da medjunarodno javno pravo kao takvo predstavlja sredstvo KOMUNIKACIJE i USAGLASAVANJA suprotstavljenih interesa.
Ono je u funkciji – formulisanja zajednickih vrednosti medjunarodne zajednice.
Doprinosi :
-Razvijanju prijateljskih odnosa medju nacijama ( zasnovani na postovanja načela ravnopravnosti i prava naroda na samoopredelenje )
-Ostvarivanju medjunarodne saradnje u resavanju medjunarodnih problema.
Unapređivanju i podsticanju postovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda itd

4.POJAM I VRSTE IZVORA:
Razlikujemo :
1. MATERIJALNE i
2. FORMALNE izvore medj.javnog pr.
MATERIJALNI IZVOR MEDJ.JAVNOG PR. – Su DRUSTVENI ODNOSI koje odlikuje SUKOB politickih, drzavnih,ekonomskih, geopolitickih ili nekih drugih interesa koji su od značaja za FUNKCIONISANJE i OPSTANAK medjunarodne zajednice, te ih je neophodno regulisati i usmeravati pravnim normama medjunarodnog karaktera.
FORMALNI IZVORI MEĐUNARODNOG JAVNOG PRAVA
– su PRAVNI AKTI koji sadrže OPSTE NORME !
-VRSTE :
Članom 38. Statuta Medjunarodnog suda pravde odredjeni su GLAVNI i POMOCNI formalni izvori
Medjunrodnog javnog prava :
1.GLAVNI :
1.MEĐUNARODNI UGOVORI
2.MEĐUNARODNA OBICAJNA pravna PRAVILA
3.OPSTA PRAVNA NACELA
( poredani su po hijerarhiji )
2.POMOCNI :
1.SUDSKE ODLUKE I
2.UČENJA NAJPOZNATIJIH STRUCNJAKA ZA MEDJUNARODNO PRAVO
( predstavljaju mehanizme za utvrdjivanje znacenja pravnih pravila )

Sudovi najpre primenjuju medjunarodne ugovore ukoliko isti postoje i mogu da se primene, ako ugovora nema , primenjuju se obicajna pravna pravila, i na kraju opsta pravna nacela.
OBAVEZUJUCE ODLUKE MEDJUNARODNIH ORGANIZACIJA – takodje predstavljaju izvor medj.prava.
Bitno je reci da izvori medjunrodnog prava predstavljaju izraz – SAGLASNOSTI VOLJA dva ili vise SUBJEKATA MEDJUNARODNOG PRAVA !!!

5.MEDJUNARODNO OBICAJNO PRAVO:
OBIcAJ – je druStvena norma zasnovana na dugotrajnom ponavljanju odreDJenog ponasanja koje je preslo u naviku i dobilo karakter drustvene obaveznosti !
Da bi običaj prerastao u MEDJUNARODNO OBICAJNO PRAVNO PRAVILO ( spada u formalne izvore ), nužno je da se stekne pravna svest o medjunarodnopravnoj obaveznosti obicaja !
Da bi ono ( medj.običajno pravno pravilo ) nastalo potrebno je da se steknu 2 elementa:
1.MATERIJALNI ( a to je PRAKSA )