Planiranje trenažnog procesa u vaterpolu

                                                 tims.

Fakultet za sport i turizam

Novi sad

Dejan Jovanović

PLANIRANJE TRENAŽNOG PROCESA I 

GODIŠNJI PLAN RADA U VATERPOLU

(Diplomski Rad)

                                                                Mentor:

Prof. dr Zlatko Ahmetović

Novi Sad 2010

SADRŽAJ

1. UVOD                                                                                                    3

2. PREDMET, CILJ I ZADACI RADA                                                    3

3.  PLANIRANJE I PROGRAMIRANJE TRENINGA                            4

4. PRINCIPI TRENINGA                                                                         6

5. METODE TRENINGA                                                                         8

5.1 Anaerobni trening                                                                       8

5.1.1 Trening alaktatnog tj.fosfagenog sistema                                8

5.1.2 Trening laktatnog sistema                                                        8

5.2 Aerobni trening                                                                           9

5.2.1 Intervalni trening                                                                     9

5.2.2 Kontinuirani trening                                                                9

5.2.3 Fartlek trening                                                                         9

6. PRIPREMA ORGANIZMA ZA SPORTSKU AKTIVNOST             10

7. STRUKTURA SPORTSKOG TRENINGA                                        11

8. TAKTIKA ODBRANE I NAPADA U VATERPOLU                       12

 8.1 Taktika odbrane                                                                        13
 8.2 Taktika napada                                                                          14 

9. KALENDAR TAKMIČENJA                                                             15

          10. GODIŠNJI PLAN RADA                                                                 18

10.1 Godišnja periodizacija                                                            19

10.1.1 Pripremni period                                                                  23

10.1.2 Osnovni period                                                                    34

10.1.3 Prelazni period                                                                     43

11. ZAKLJUČAK                                                                                    44

12. LITERATURA                                                                                  45

2

Ciljevi   se   temelje   na   prethodnim   rezultatima,   postignutim   standardima   testova,   brzini 

napretka veština i rezultata i datumima glavnih takmičenja. Cilj uvek mora biti precizan i 

što je moguće više merljiv.

Zadatak rada je da se kroz periodizaciju godišnjeg trenažnog ciklusa (makrociklusa), 

što efikasnije sprovede transformacioni proces vaterpolo ekipe i da se najviši nivo sportske 

forme usmeri upravo na period kada se prema kalendaru takmičenja održavaju najvažnija 

takmičenja u prvenstvu. Godišnji trenažni ciklus se deli na tri perioda: pripremni period, 

osnovni period i prelazni period. U pripremnom periodu se razvijaju osnovne i specifične 

fizičke sposobnosti, u osnovnom periodu tehničko-taktička pripremljenost a u prelaznom 

periodu se planira oporavak sportista.

3. PLANIRANJE I PROGRAMIRANJE TRENAŽNOG PROCESA

Planiranje   i   programiranje   trenažnog   procesa   ima   ogromnu   ulogu   u   efikasnom 

sprovođenju   transformacionog   procesa   i   ono   se   temelji   na   rezultatima   stručnog   rada. 

Planiranje treninga je složena upravljačka akcija koja podrazumeva određivanje ciljeva i 

zadataka   trenažnog   procesa,   termina   postizanja   sportskih   rezultata,   kontrolnih   mernih 

instrumenata   i   normativa,   vremenskih   ciklusa   i   potrebnih   tehničkih,   materijalnih   i 

kadrovskih uslova.

Od posebnog je značaja da plan treninga mora biti zasnovan na realnim i ostvarljivim 

pretpostavkama,   da   ga   je   potrebno   prilagođavati   objektivnim   mogućnostima   pojedinog 

sportiste, ekipe ili sredine u kojoj se trenažni proces odvija.

Da bi plan treninga mogao biti objektivno postavljen mora da se bazira na merljivim 

veličinama,   dobijenim   putem   dijagnostike   i   kontrole.   Samo   na   taj   način   će   omogućiti 

optimalnu valorizaciju efekata.

Efikasnost   planiranja   i   programiranja   trenažnog   procesa   zavisi   od   sledećih 

postupaka:



Tačno utvrđenog početnog stanja sportiste koje obuhvata: integralnu procenu 

4

morfoloških   karakteristika,   funkcionalnih   sposobnosti   organskih   sistema, 

motoričkih   sposobnosti   i   tehničko-taktičkih   znanja,   intelektualnih 

sposobnosti, osobina ličnosti, stavova, interesa i tačno definisanog željenog 

finalnog stanja. Pri tome treba imati u vidu karakteristike početnog stanja 

sportista za koga se sastavlja plan i program vežbanja.



Detaljne razrade metoda trenažnog rada (vežbanja i učenja tehničko-taktičkih 

znanja),   metoda   doziranja   opterećenja,   izbora   sadržaja   treninga   i   analize 

trenažnog rada na osnovu tranzitivnih merenja-kontrole. 

Važno mesto u planiranju treninga ima periodizacija treninga, gde se vrši određivanje 

tipičnih trenažnih ciklusa, njihov redosled, trajanje i karakter trenažnog rada.

  Za   uspešnu   periodizaciju   sportskog   treninga   neophodan   je   skup   informacija   o 

kalendaru takmičenja i termina u kojima se očekuje najveća sportska forma.

Planiranje i programiranje trenažnog procesa zavisi i od klubskih resursa. Ni jedna 

sportska   organizacija   ne   bi   mogla   da   funkcioniše   bez   ljudi   odnosno   ljudskih   resursa. 

Kvalitetno poslovanje sportske organizacije zavisi pre svega od kvaliteta ljudskih resursa 

koji   su   u   njoj.   Klubske   resurse   čine:   sportisti,   menadžeri,   stručni   radnici,   upravljači, 

volonteri, lekari, finansije, oprema i vežbališta.

Sportisti   su   centralni   deo   sistema   u   sportskoj   organizaciji   i   oni   su   ustvari   svrha 

postojanja jedne sportske organizacije. Bez njih ne bi ni bilo sportske organizacije. Oni su 

ti koji direktno ispunjavaju ciljeve sportske organizacije i prema njima se usklađuju svi 

ostali ljudski potencijali organizacije. 

5

2. Princip  specifičnosti

Princip   specifičnosti   podrazumeva   da   pri   treningu   vaterpolisti   najviše   vremena 

moraju posvetiti vaterpolu i da se sve pomoćne radnje moraju dovesti u svrsishodnost sa 

datim sportom. To znači da se vežbe snage moraju prilagoditi pokretima u datom sportu. 

Izuzetak od ovog pravila predstavlja rad u periodima aktivnog odmora kada se preporučuju 

vežbe   koje   nisu   specifične   za   dati   sport.   U   vaterpolu   gde   preovladava   plivanje,   tada 

pogoduje trčanje. 

3. Princip  individualnosti

Kada   se   radi   sa   velikim   grupama   sportista   princip   individualnosti   je   od   velikog 

značaja. Nemoguće je da se za svakog sportistu pri razvoju osnovnih fizičkih svojstava 

odredi individualni trening, ali se nakon testiranja sportisti mogu podeliti u nekoliko grupa. 

Pogrešno je shvatanje da spori treba da trenira sa brzim, jer će tada doći do preopterećenja, 

pa čak i do povređivanja sporijeg sportiste. Faza individualnog rada se ne sme preskočiti ni 

pri razvijanju tehnike.

4. Princip  reverzibilnosti

Reverzibilnost (povratak na staro) je svim sportistima vrlo poznat princip, jer svi 

znamo da se nakon povrede i netreniranja mnoga svojstva koja su dugotrajno razvijana 

veoma brzo vrate na polazni nivo. Za samo dve nedelje netreniranja aerobni kapacitet se 

smanji za 25%. To znači da se izdržljivost drastično smanjuje u kratkom roku ako se ne 

održava   treningom.   Ovaj   princip   važi   i   za   ostala   svojstva,   kao   što   su   brzina,   snaga   i 

elastičnost, a vaterpolo tehnika je u direktnoj zavisnosti od ovih osnovnih svojstava.

7