Multimedijalni sistemi

Već je istaknuto da razvoj računarske tehnologije i njene integracije sa telekomunikacionom tehnologijom utiče na razvoj multimedija. Multimedija nije samo povezivanje više medijuma, kako se ranije mislilo. Takođe, multimedija nije samo veza računarskog podržavanja medijuma poput teksta, slike, zvuka, animacije, videa, koji se mogu interaktivno koristiti.

Danas multimedija treba da obezbedi sledeće multimodalitete:

• multitasking – rad više procesora istovremeno, • paralelnost – mogućnost paralelnog prikazivanja i izvršavanja, i • interaktivnost – mogućnost interakcije

Multimedija kao interdisciplinarna naučna oblast zahteva poznavanje i drugih oblasti. Pored neophodnih hardverskih i softverskih znanja potrebno je poznavati komunikacije, dizajn, marketing, didaktiku u psihologiju.

Danas je multimedija prisutna u svim segmentima komunikacija, supermedijskim sistemima, bankama sistemskih podataka kao i specifičnim autorskim sistemima. Jedan od pokazatelja ove prisutnosti multimedija je i stalan rast prodaje multimedijalnih proizvoda.

Dolazimo do zaključka da je multimedija u stanju da u najvećoj meri do sada, zadovolji kompleksnu ljudsku percepciju, koja se odvija posredstvom više čula, kao i način komuniciranja među ljudima.

3.1. Hardver za multimedijalni računarski sistem

Hardver za multimedijalni računarski sitem treba da zadovolji određene minimalne karakteristike za korišćenje multimedije (mogućnosti reprodukcije slike, zvuka, videa i animacije) odnosno, kako prezentacije multimedijalnih sadržaja tako i u pogledu kreiranja multimedijalnih aplikacija. Multimedia PC Marketing Concil (MPC) je 1990 god. propisao minimalne zahteve koji se iziskuju od jedne računarske platforme da budu multimedija MPC. Tako je nastao standard MPC 1 Level 1. Ubrzo, posle naglog rasta i napretka računarske tehnologije (1993 god.) propisan je i drugi standard multimedija MPC 2 Level 2.

3.2. Softver za multimedijalne rečunarske sisteme

Operativni sistemi, prevodioci i aplikacije koje su kreirane tako da njihovi korisnici mogu da ih koriste bez profesionalnog znanja čine softverski podršku multimedijalnih računarskih suistema.

7
OPERATIVNI SISTEM upravlja hardverskim resursima, softverom i podacima da bi obezbedio efikasno izvršavanje korisničkih programa (aplikacija). Ukratko razmotrimo najpopularnije operativne sisteme na PC računarima i istaknimo njihove “multimedijske” mogućnosti – podršku uređajima i rad sa potrebnim formatima podataka. Microsoft Disk Operating System je došao na tržište 1981. god. i predstavlja osnovu i početak korišćenja PC računara u savremenom smislu. Multimedijske mogućnosti su mu bile više nego skromne, doduše podržan je rad ogromne većine uređaja (osim DVD uređaja koji tada nisu postojali). DOS nije bio user – friendly poput GUI operativnog sistema, a nije postojao ni standardni korisnički interfejs – svaka aplikacija je imala sopstveni, tako da su programi bili dosta šaroliki, a korišćenje svakog od njih se morao zasebno učiti.

Microsoft Windows 3.1. pojavio se 1991. godine postavljajući svoje standarde, sa svojom doradom za mrežni rad (Windows for Workgroup 3.II) zagospodario je na tržištu operativnih sistema, a oslanjao se na arhitekrturu prethodne verzije (Windows 3.0.), koja se pojavila 1990. Suština ovog operativnog sistema je bila u nadogradnji DOS–a dodavanjem grafičkog “operativnog sistema” sa naprednim performansama – kao što je kooperativni multitasking. Sve pokrenute aplikacije Windows smešta u isti adresni prostor i time im omogućava da negativno utiču na ceo sistem ili bilo koju drugu aplikaciju. Multimedija je sistemski podržana MCI (Media Control Interface) bibliotekom naredbi, koja pojednostavljuje upotrebu i programiranje multimedijalnih komponenti.

IBM OS/2 Warp je od samog početka dizajniran kao sistem sa pravim (preemptive) multitaskingom i odličnom zaštitom, koja u većini slučajeva onemogućuje negativan uticaj loših aplikacija. U verziji 2.0, koja je izašla 1991. god., IBM je prešao na 32 – bitni rad i prestavio svoj Workplace Shell, pravi objektno orijentisani korisnički interfejs, sa drag-and-drop mogućnostima i alias–ima (slično shortcut–ima iz Windows 95). OS/2 Warp 3.0 se pojavio 1994 god., i predstavlja dalju dogradnju prethodne verzije: bolji izgled, LaunchPad, bolja podrška periferijskim uređajima … OS/2 na tržištu nije ostvario značajniji uspeh, pošto je Microsoft imao mnogo jači marketing i ogroman broj aplikativnih programa.

Microsoft Windows NT je 32-bitni operativni sistem, sa pravim multitaskingom, sa drastično boljim sistemom za rad sa datotekama, a takođe svaka aplikacija pod njim, pa i sistemski elementi rade u zasebnim adresnim prostorima, što znači da ni jedna aplikacija ne može zadirati u adresni prostor neke druge aplikacije ili samog operatvnog sistema – svaka od njih vidi virtuelni prostor od 2 GB. [to se multimedija tiče, NT ima slične mogućnosti kao Win 9x, uz gotovo indentičan korisnički interfejs. Jedini problem su drajveri za uređaj koji se teško nabavljaju, ali u eri Interneta to ne predstavlja veliku smetnju.

Microsoft Windows 95 je 32–bitni operativni sistem sa pravim multitaskingom i ima podršku za kompletnu bazu postojećih programa. Svaka 32–bitna aplikacija ima sopstveni adresni prostor, čime se omogućava oporavak od bilo kakve greške. Ipak, 16 – bitne aplikacije i dalje rade u prostoru koji dele sa samim sistemom tako da ga mogu oboriti, čak ako ne koriste 16-bitne aplikacije. Sigurnost nije na nivou Windows NT-a ili OS/2, jer svi sistemi dodatno dele jedan prostor od 4 MB u kome se odvijaju procesi u realnom modu, kao što su drajveri uređaja. Bezbednost na nivou 32 – bitnih aplikacija je daleko veća u odnosu na prethodni Windows 3.1x, što je bio značajan novitet. Poboljšanja su nov korisnički interfejs, veoma laka instalacija sa plugand-play osobinama, podrška umrežavanja i relativno dobre performanse.

Win 9x je predviđen za kućnu zabavu i razonodu i za sitnije poslovne potrebe. Zbog takve koncepcije postoji sistemska podrška svim multimedijalnim dokumentima i formatima podataka, kao i mnogim karakterističnim uređajima uz konstantno unapređivanje. Svake godine se pojavljuje po neka beta ili zvanična verzija Windows 9x .

8
Nejpre “Windows 95” koji nije ponudio ništa više od animiranog (i sporijeg desktopa) i novijih drajvera za uređaje. Zatim, revizija B i C, sa značajnim novitetima poput 32 – bitne FAT tabele diskova ili Internet Eksplorerom 3, te podrškom novih uređaja. Verzija Windows 98 se pojavila 1998.godine, a revizija SE 1999. Stigao je 11 E4, aktivni desktop i kompletna orijentacija ka Internetu, ali bez nekih drastičnih promena u filozofiji korišćenja računara ili performansama. Čini se da će napredak operativnih sistema u budućnosti pre biti evolutivan, nego revolucionaran.

Može se zaključiti da razvoj PC računara karakteriše stalna težnja kao ostvarivanju totalne multimedijalnosti, a da operatvini sistem kao krucialan deo računarskog sveta samo prate postojeći (i stalni) trend.

3.3. APLIKATIVNI SOFTVER – koji se pokazao kao najbolji po analitičarima je:

1. Softver za obradu slike kao što je Picture Publisher, Adobe photoshop. Ovi alati su namenjeni za digitalnu obradu slike, što omogućava različite efekte kao što su kvalitet boje, kontrast. Adobe Photoshop se u vreme svojih skromnih početaka koristio kao program za korekturu filmova, a danas je prerastao u vodeći svetski program za obradu slike. On danas omogućuje i kreiranje 3D slika, tako da se i korisnici sa velikim fotografskim, umetničkim, grafičkim i kompjuterskim znanjem mogu suočiti sa ogromnim izazovima. Ovaj program najbolje rezultate postiže na “snažnim” PC računarima. 2. Softver za obradu zvuka (Media Rack, Qbase, Sound Simulation, Fast Tracker) mora imati određene karakteristike kao što su: a. Hard disk recorder – koji obrađuje i digitalno zapisuje zvuk sa zvučnog adaptera uzet sa nosioca zvuka (Cd disk ili mikrofon), b. MIDI sekvencer – obezbeđuje mogućnost promene zvuka, njegovo snimanje i reprodukciju sa MIDI instrumenta (klavijatura koja se preko MIDI interfejsa sa kablom povezuje na zvučni adapter), c. Postupak notacije – daje mogućnost zapisa odsvirane melodije u notama. 3. Softver za dizajn filma (Video for windows, Quick Time, Premier) trebalo je da reši dva problema: brzinu protoka sličice i veličinu filma. Prvi problem je rešen sa procesorom velike propusne moći, a drugi softverskom kompresijom video zapisa za čega mogu poslužiti, npr. Microsoft Video, Intel Video ili Autodesk RLE 4. Sofver za izradu multimedijalne aplikacije, Microsoft Power Point sa svojim alatima, omogućava nam kreiranje prezentacija sa zvučnim animacijama, slikama iz “ClipArt-a”, filmovima (dinamičkim video – clipovima), animacijama sa tekstom, linijama, objektima. Mikrosoft Power Point je postao potpuno programabilna platforma na kojoj se mogu realizovati složeni zahvati. Opcija Slide Finder omogućava nalaženje i pregled slajdova lociranih bilo gde u mreži i njihovo uvođenje u aktivnu prezentaciju. 5. Softver za kreiranje radnih tabela i grafikona.