Novac i vremenska vrednost novca / nacionalna valuta

UVOD

Novac je kompleksan fenomen, on nije samo ekonomska, već i pravna, socijalna i psiholoska kategorija. U suštini, moglo bi se reći da novac predstavlja jednu od najvećih kulturnih tekovina čovečanstva.
U svojoj dugoj evoluciji, od primitivnog i prostog do savremenog i složenog oblika, novac je obogaćivao svoj sadržaj, tako da je veoma teško dati jednu definiciju novca, koja bi precizno izrazila njegovu prirodu i značenje. Termin novac – money, potekao je od reci “moneta”, koja je u početku označavala samo kovani novac koji se izrađivao u Rimskom hramu boginje Junone Monete.
Vremenska vrednost novca je koncept prema kojem novac u sadašnjosti više vredi, više se preferira negoli nominalno isti iznos novca u budućnosti. Bazira se na mogućnosti da se novac u sadašnjosti uloži, kako bi se u budućnosti uvećao. Bazira se takođe na činjenici da je sklonost potrošnje u sadašnjosti veća u odnosu na isti opseg potrošnje u budućnosti. Zbog toga se potrošnja odgađa jedino ako postoji mogućnost da se u budućnosti obim potrošnje poveća, tj. da se potpunije zadovolje potrebe. Postoji više razloga preferiranja raspolaganja novcem u sadašnjosti:
• rizik priticanja novca i njegove transformacije (budućnost je neizvjesna u pogledu priticanja novca i mogućnosti njegove transformacije u nenovčane oblike sredstava);
• inflacija (dodatni razlog vremenskoj preferenciji novca jeste porast cena zbog kojeg isti novčani iznos u budućnosti vredi realno manje);
• mogućnost upotrebe novca (posedovanje novca omogućava njegovu potrošnju, tj. zadovoljavanje određenih potreba, osim toga ulaganjem novca u sadašnjosti taj iznos u budućnosti se može povećati).

Inače novac ima pet funkcija: novac u funkciji mere vrednosti, novac u funkciji prometnog sredstva, novac u funkciji sredstva za zgrtanje blaga, novac u funkciji platežnog sredstva i novac u funkciji svetskog novca. Funkcija novca kao mere vrednosti i prometnog sredstva predstavlja dve osnovne funkcije novca.
Novac se može uložiti u banku danas i on će doneti kamatu, tako da će njegova vrednost za nekoliko godina biti povećana za dobijenu kamatu. Novac se takođe može uložiti u neki investicioni projekat i on će kroz nekoliko godina, u toku eksploatacije, doneti određen profit. Očigledno da početna raspoloživa suma novca može tokom vremena da naraste, što ukazuje da novac ima vremensku vrednost i da je logično što investitori preferiraju sume bliže sadašnjosti.
Jedan od osnovnih koncepata u finansijskoj analizi je vremenska vrednost novca. Novac ima vremensku vrednost po kojoj određenu količinu novca vrednujemo tim više što je ranije primimo (manju količinunovca danas možemo smatrati ekvivalentnom sa većom količinom koju dobijemo u budućnosti).
Zato postoji mogućnost ulaganja novca uz neku kamatnu stopu.
Kamatne stope predstavljaju osnovne cenovne paramete na finansijskim tržištima. One utiču na kretanja cena svih finansijskih instrumenata i funkcionisanje svih segmenata finansijskih tržišta.
Ekonomski progres nije sam sebi cilj, već samo uslov da se obezbedi “napredak sreće čovečanstva”. Pošto se trajni ekonomski rast može ostvariti jedino stabilnim novcem, novac ima veliku socijalnu ulogu, što potvrdjuje njegov karakter javnog dobra.