Нови медији у раном образовању
1
СЕМИНАРСКИ РАД
ТЕМА
НОВИ МЕДИЈИ У РАНОМ ОБРАЗОВАЊУ
ПРЕДМЕТ
Професор: Студент:
Нови медији у раном образовању
4
2009). Информати зација се сматра једним од главних фактора развоја друштва и свакако
главним фактором његове модернизације (Станисављевиц Петровиц, Павловиц, 2016).
Импликације брзог и интензивног развоја савремених медија могуће је разматрати са више
аспеката. Са техничко-технолошког аспекта, нови медији у развоју друштва доприносе
већој аутоматизатизацији процеса заснованих на употреби савремених техничких
средстава какви су рачунари. Употреба рачунара у савременом друштву доводи до
аутоматизације многих процеса, који у сектору привреде утичу на повећање
продуктивности, што се истовремено са ширег друштвеног аспекта може посматрати као
промена која води ка укидању великог броја радних места, до потребе за новим
професијама које захтевају информатичке компетенције. Информатизација друштва
довела је до значајних промена у одређеним сегментима друштвеног живота. Промене се
могу разматрати у позитивном и негативном контексту. Позитиван контекст се помиње у
делу промена које су довеле до препушатања појединих манулених и рутинских послова
аутоматским уређајима, што појединцу оставља више времена за бављење креативним
активностима и већим испољавањем сопствене индивидуалности. С друге стране сматра
се да процес информатизације доводи до дехуманизације и отуђења појединаца и
временом до губитка његовог идентитета (Вељовић, Вуловић, Дамњановић, 2009).
Процесу дехуманизације доприноси и појава некритичног емитовања инфромација,
посебно путем интернета, намерно објављивање лажних информација, коришћење туђих
система и база података, као и показивање порнографских и других неадекватних
садржаја. Интернет као глобална рачунарска мрежа, омогућио је доступност и брзу
размену информација из целог света, што је битно утицало на многе друштвене промене.
Сходно томе, интернет је неодвојив од друштве-них, културних и образовних димензија
промена које се дешавају у свету. Аутор Коковић (2007), сматра да Интернет неминовно
доводи до укључивања у глобалне токове, јер претпоставља промене у домену образовања
(стицање предуслова за ширење технологије, разумевање језика, софтвера);
инфраструктуре (техничко-технолошке предуслове, хар-двер, итд.); институција -
установљавање коришћења интернет технологије у свим сферама друштвеног живота.
Када се сагледа интензитет промена и нових захтева који се јављају у савременом
Нови медији у раном образовању
5
друштву, а посебно у сфери образовања, може се констатовати да образовање мора
пратити све токове развоја друштва, са једне стране, односно, иницирати и подстицати
развој, са друге стране. Кључни сегмент тог процеса, поред иновација у раду, јесте и
спремно прихватање изазова савременог друштва и промена кроз процес перманентног
учења и усавршавања.
Само водећи актери образовног процеса који су спремни да континуирано уче и
усавршавају се могу развијати и јачати своје компетенције, одговорно прићи прихватању
иновација и на најбољи начин организовати образовни процес кроз примену иновативних
облика уз помоћ нових технологија. Примена нових медија омогућава остваривање
ефикаснијег процеса образовања, у складу са друштвеним променама, али и у складу са
новим образовним потребама појединаца (Херманс ат ал., 2008: 1499–1509). Проучавајући
иновације у образовању, посебно оне које су засноване на новим медијима, аутори
сагледавају проблем из три перспективе: индивидуалистичке, структуралистичке и
интерактивне. Индивидуалистичка перспектива полази од личности која уводи иновације,
и истиче значај личних карактеристика, као што су године, пол, образовање, лична
интересовања и друго. Структуралистичка перспектива се бави организационим
карактеристикама као што су величина, структура, централизација управљања и утицаја
на примену иновација. Ова перспектива проучава и односе између организације и
окружења, како на локалном, тако и на ширем друштвеном нивоу. Интерактивна
перспектива сагледава иновацију као динамичан и континуирани феномен промена, који
настаје сталном интеракцијом акција индивидуа и структуралних утицаја током времена.
Овај поглед на иновације је у контакту са претодне две перспективе. Акције иновативних
индивидуа не могу се одвојити од акција осталих учесника у процесу, као ни од структуре
којој припадају.
Закључак који се може извести на основу проучене литературе је да постоји потреба за
дубљим проучавањем и налажењем решења за системски приступ увођењу иновација
заснованих на новим технологијама (Плумб, Каутз, 2015).
Нови медији у раном образовању
7
технологија као канал за пренос информација (интернет, wеб-сајтови, компјутерски
мултимедијални садржаји); нови медији као дигитални подаци који се контролишу путем
софтвера; нови медији као комбинација старих и нових конвенција за представљање
података и манипулацију; нови медији као естетика која прати рану фазу свих модерних
медија технологија комуницирања; нови медији за брже извршавање алгоритма, као што
су интерактивни мултимедији и видео-игре, нови медији као кодирање модерне авангарде,
односно, нови начини приступа и обраде информација и нови медији, као паралелна
артикулација сличних идеја послератних уметности и модерног рачунарског доба.
У складу са високим потенцијалима, као и могућностима примене, данас се од медија
очекује много више, пре свега захваљу-јући осећају слободе који пружају интернет и нове
технологије. Као и у другим аспектима живота савремених људи, нови медији, и уопште
нове информационо-комуникационе технологије (ИКТ) имају своје место и у процесу
образовања (Пралица, Баровић, 2013). Наиме, упоредо са развојем инфроматизације
друштва развија се и информатизација образо-вања. Информацијско образовање треба да
припреми човека за живот у савременом друштву које све више поприма одлике друштва
знања и друштва учења. Према наводима Марковића, информатизација образовања као
друштвеног процеса полази „од два захтева: прво да је инфор-матизацију образовања
потребно тако осмислити да употреба информацијске технологије не доводи, или доведе у
што мањој мери, до негатив-них социјално-психолошких последица којим је праћено
њено увођење у производној делатности и друго, да информатизација образовања не
противуречи потреби за развијањем личности, тј. омогући прилагођавање могућностима
људског мозга” (Марковић, 2009: 44).
Нови медији и упште нове информационо-комуникационе технологије значајно утичу на
све сегменте друштвеног живота, а самим тим и на област образовања и васпитања.
Аутори сматрају да се информатика у образовању бави феноменом информације као
основом сазнајног процеса и информационом системима у настави, школи и другим
делатностима у образовању и учењу уз помоћ рачунара и осталих медијских средстава
