АКАДЕМИЈА ВАСПИТАЧКО-МЕДИЦИНСКИХ СТРУКОВНИХ СТУДИЈА
ОДСЕК АЛЕКСИНАЦ
Мастер рад
из
Драмске књижевности за децу предшколског узраста
ДЕЧИЈЕ ИЗРАЖАВАЊЕ СОПСТВЕНОГ
ДОЖИВЉАЈА ДРАМСКОГ ДЕЛА
Ментор:
Студент:
Др Милутин Ђуричковић
AПСТРАКТ
Апстракт:
Драматизација и луткарство могу бити веома интересантне деци.
Оне заокупљају њихову пажњу и усмеравају их на активност. Оне негују сараднички
однос између деце, саосећајност и помажу у решавању различитих проблема. Драма,
драмске активности и игре су блиске деци. Драмске игре пружају значајне могућности
за развој стваралачких способности приликом васпитања и образовања детета. Драма је
у
васпитању веома успешна и представља један едукативан алат зато што децу учи како
да ходају и говоре кроз имитацију.
Циљ овог мастер рада је објаснити у теоријском делу како драма и драмске игре
утичу на децу, односно какво је дечије изражавање сопственог доживљаја драмског
дела.
Након теоријског дела, следи истраживање у коме је приказано колико су деца
упућена у позориште, у драмске представе и како оне утичу на њих у васпитно-
образовном, сазнајном и развојном смислу.
Кључне речи:
драма, драмске игре, драмске активности, драматизација, деца.
3
ABSTRAKT
Abstract:
Dramatization and puppetry can be very interesting for children. They
capture their attention and direct them to activity. They nurture a cooperative relationship
between children, compassion and help solve various problems. Drama, drama activities and
games are close to children. Drama games provide significant opportunities for the
development of creative abilities during the upbringing and education of a child. Drama is
very successful in education and is an educational tool because it teaches children how to
walk and speak through imitation.
The aim of this master's thesis is to explain in the theoretical part what drama is,
drama games for children, as well as how aesthetic education affects a child. After the
theoretical part, there is a research in which it is shown how many children are sent to the
theater, to plays and how they affect them.
Key words:
drama, drama games, drama activities, dramatization, children.
4
начин. Игра позоришта је уједно и игра улога која се одвија на основу литерарних
текстова, а могу бити написани текстови и за дечије позориште. Њихова специфичност
подразумева готов сиже, односно понашање деце-глумаца у великој мери који је
одређено текстом који изводе. Игре позоришта развијају и подстичу дечје
стваралаштво и креативност уопште.
Стваралачко играње улога је веома битно у играма позоришта и оно се разликује
од других игара попут игре улога са сижеом, у којима су извођачи много слободнији у
остваривању улоге и где им се поставља услов идентификације са ликовима и њихово
транспоновање кроз драмски израз.
6
1. Драма за децу
Драма представља и специфичан начин фикција представљен у изведби. Драма се
може изводити у позоришту, на радију или на телевизији. Драма у позоришту
представља колаборативни начин продукције и колективни облик рецепције.
Драма се састоји од чинова. Чин представља заокружени део драме са извесном
тематиком и друштвеном целином. Чин се састоји од више призора, а призор је
најмањи део драме. Призор је пре свега промена која настаје појавом новог лика на
сцени. Драмско дело се састоји од пет чинова, а то су:
-
експозиција,
-
заплет,
-
кулминација,
-
перипетија,
-
расплет.
1
За драму су карактеристични и ликови, односно драмски глумци познати као
драмски карактери. Ови ликови су носиоци и ствараоци драмске радње и пишчеве
замисли. Драмско дело би било уметничко, тј. комплетно са драмским ликовима. Они
имају главну улогу драме, јер се пре свега они памте, а не драмска прича. Драмска
прича или радња помаже драмском јунаку да се развије, тј. да оживи.
Драма је и једно књижевно дело које се ствара како би се и извела на сцени. Главни
носилац је драмски лик и њега покреће
делање унутрашњи пориви који га чине
одлучним у остваривању својих намера, па се код њега испољава и снажна воља, зато
се драмски род означава и као „поезија воље“.
2
Драмски јунаци морају бити грађени као изразите личности, јер гледалац се
интересује за глумачко понашање, за његове поступке, каква су му осећања,
размишљања, какав однос има према другим личностима у драми итд. Драмски јунак
мора бити природан, истинит, мора да буде карактеристичан представник са одређеним
људским особинама, врлинама.
1 Преузето са:
https://www.opsteobrazovanje.in.rs/srpski-jezik/knjizevnost/drama/
2
Стојковић Ненад,
Драматизација и луткарство у настави и ваннаставним активностима као
елемент васпитног утицаја на ученике у млађим разредима основне школе
, Свилајнац: 2018, стр.453.
7
2. Драмске игре на предшколском узрасту
Деца најбоље уче играјући се. Играјући, деца откривају свет око себе, са
лакоћом решавају задатке, нове изазове. Деца путем игре уче о односима, о осећањима,
о
узроцима и последицама, као и о језику. Игра је основни облик учења детета
предшколског узраста. Кроз игру се стичу елементарна знања о околини која окружује
дете. Ова знања се стичу посматрањем, али и кроз имитацију разних животних
ситуација постају смештена у дечије искуство.
Игра код детета:
-
утиче на концентрацију,
-
продужава његову пажњу,
-
формира и развија његово мишљење, памћење, машту итд.
3
Игра формира и дечија интересовања, дечији карактер, истрајност и стрпљење.
Такође, игра утиче и на зближавање деце, јер их пре свега социјализује и удружује на
основу заједничких интересовања, али их упућује и на то да воде рачуна једни о
другима.
Осим игре, за децу веома важну улогу имају и драмске игре. Драмске игре
подстичу дечју креативност, машту, спретност, зрелост. Драмске активности помажу
деци да се путем игре упознају са светом око себе, али и да спознају своје могућности и
квалитете. Деци су драмске игре више занимљивије од говорних игара.
Драмске игре се могу јавити у два облика. Први облик драмских игара је тај што
се оне могу јавити као слободне игре које деца могу сама изводити. Док је други облик
драмских игара представљен као игра коју васпитачи изводе са децом у току усмерених
активности. Васпитач приликом организовања драмских игара сам поставља правила.
Васпитач путем ових игара усмерава децу да следе своје инструкције и да их разумеју,
али и да прихвате одређене позитивне моделе понашања.
3
Каменов, Емил – Филиповић, Сања
:
Мудрост чула.
Део 5.
Дечје драмско стваралаштво
. Нови Сад:
Драгон, 2010, стр. 84.
9
Да би васпитач створио драмску игру, он мора пратити дечија интересовања,
вољне процесе, емоционалне склоности и стечена животна и играчка искуства.
Деца кроз драмске игре уче како да се концентришу, како да вежбају
имагинацију, док деца предшколског узраста у овим играма виде лепоту, виде ритам и
структуру учења, па тако помоћу ових игара исказују и мисли, осећања и емоције. Игре
улога привлаче већи број деце, али како одрастају игре постају мање једноставне
имитације и идентификације.
4
Деца у драмским играма износе своје информације, говоре чега се плаше, шта то
желе, да ли су некада били тужни и зашто, када су били срећни итд. Деца се толико
уживе у драмским играма, да њима није проблем да се више пута пресвуку или да
глуме неколико ликова. Деца мењају и говор, поступке и манире у драмским играма.
Слика 1. Дете и драмска игра
Драмске игре утичу и на интелектуални развој детета. Деца врло добро памте
ликове и догађаје, па их на неки начин и имитирају у драмским играма. Деца користе и
разне играчке приликом глуме и траже одговарајућу играчку за коју мисле да је
4
Викторовић, Оливера:
Драмске игре и покрети
, Београд: Завод за уџбенике и наставна средства,
2004,
стр. 12.
10
Слика 3. Луткарска представа „Три прасета“
7
За увођење детета у позоришну уметност, најбољи облик је драматизација. Она
представља преобликовање прича у драмске облике и игре. У драматизацији се
испољавају елементи драмских игара, попут улоге, тока приче, места, сцене, декора
итд. Зато се драматизација сматра најсинтетизованијим обликом драмске игре, а осим
тога она је најсигурнији начин увођења детета у уметност.
Предшколска деца су веома отворена код техника које су потребне у драмским и
позоришним играма. То је зато што је њихова природна склоност за учење кроз игру.
Деца су расположена и спремна да глуме и да раде то веома искрено. Пред децу треба
поставити изазове да размишљају и треба их охрабрити да се укључују. Трагање, али и
конфликти за решењима су потреба и главни циљ је едукација кроз забаву.
Пред васпитачима стоји изазов да постепено уводе циљеве и правила током рада
и
да не ремете дечији креативни процес, али не требају ни себе наметати као
апсолутног лидера. Васпитач треба да буде невидљив водич или активни учесник-
глумац. Да би се ово постигло, потребно је да се изаберу драмске активности које су у
довољној мери подстицајне, које прате дечија искуства и које су и занимљиве, али и
истраживачке.
Једноставне драмске игре подржавају учење деце на један забаван начин и на
овај начин креирају ситуацију коју децу мотивише, развија и креативно усмерава. Деца
7 https://pinokio.rs/srl/predstave/tri-praseta
12
узраста од 4-5 година препознају и позитивно реагују на приче које су већ чули, и то је
веома добар стимуланс за драмски рад.
8
Драма се код овог узраста повезује са активностима на нивоу вртића и углавном
су те активности већ присутне и део су развоја деце попут ритмичких и музичких
игара, имитативних и игара улога. Предмет у било ком драмском раду би требало да се
надовеже на ове елементе и већина васпитача примењује драмске методе у своме раду,
а да тога нису ни свесни.
Кроз игру претварања животиња деца могу причају, да путују где год пожеле,
било да је реч о џунгли или о васиони, такође, небо може да им буде зелено, дрвеће
може да хода итд. Потребно је унети магију у вртић. Зато, креативна драма, као део
предшколског програма представља врло моћан развојни алат уз помоћ којих се
увећавају способности детета да уче у каснијем периоду. То је, пре свега, алат за
искуствено, али и активно и садржајно учење који је обликован у интересантну и
подстицајну форму.
8 https://pefja.kg.ac.rs/wp-content/uploads/2020/03/Dramske-igre-u-radu-sa-decom-predskolskog-uzrasta.ppt
13
-
Сазнајни или образовни процес (упознавање чињеница о људима, животињама и
стварима);
-
Етички или васпитни процес;
-
Естетички процес.
Уочавамо да дететовим уживањем у драмску радњу и њене носиоце, отвара се
стваралачки процес као облик естетске активности. Оваквим уживањем, дете може
постати естетски субјект. Можемо закључити да драмске игре и драматизоване дечије
игре, као захтев дечије природе, али и његовог развоја омогућавају улазак детета у
позоришну уметност, али доприносе не само етичком и естетичком васпитању, него и
васпитању гледања и васпитању мишљења и способности расуђивања. Зато је потребно
да се све ове способности покрећу када се дете нађе пред позоришном представом.
Слика 4. Деца и позоришна представа
15
Може дођи и до тога да нека неуспела представа код деце створи дуготрајне
последице, јер вредност није само како деца прате представу, већ шта деца мисле након
одгледане представе. Неуспеле или скромне представе по неким компонентама или
утицајима могу остати неприметни за одрасле, пошто често имају дуготрајнија и
судбоноснија дејства на децу од тзв. естетски успелих представа. Зато одрасли не смеју
се придржавати само својих процена, него морају обратити пажњу и на дечије процене
како би се код њих обезбедило доживљавање представе.
Уколико се родитељи запитају како то деца разумеју неки проблем у представи,
онда треба разликовати како деца разумеју тај проблем у односу на своју инстинску
природу, а како се то одраслима чини. Често деца нешто разумеју у себи и само за себе,
трудећи се да то исто разумеју и према жељама одраслих који их уче како да разумеју.
Ако се на основу овога узме у обзир да су деца у односу на себе спонтана бића, а у
односу на одрасле више бића која се прилагођавају и захваљујући свом узрасту живе у
потпунијем јединству са собом, за разлику од одраслих, онда ова спремност може бити
знатно већа код деце, него код одраслог. Познато је да су Коменски, Песталоци и
остали истицали
да васпитна начела уважавају узраст и природу детета, па, према
томе и методологија проучавања детета треба да се заснива на развојним
особеностима дечије природе
.
10
Из свих проучавања „дечије душе“ произилази следећа карактеристика, а то је да
све што изгледа „просто“ у дечијој психи по правилу је веома сложена и има другачију
улогу од „простог“ у осталим сферама стварности.
Дете у свакој позоришној представи може открити нешто што ће за њега имати
значење, што ће њему нешто казати или што ће га покренути. Дете и пре него што дође
у
театар као организовану позоришну активност, дете већ живи у театарским формама
играјући се од најранијег узраста луткама и правећи своју сопствену представу. Деца не
чекају родитеље да дају храну њиховој машти, они је сами производе.
Зато свако дете пре него што се сретне са представом, да ли је припремљено или не,
оно већ у својој глави има своју представу. Деца су способнија да емотивно
10
Матић, Радомир:
Сценске игре, активности и приредбе за децу јаслица и вртића.
Београд: Нова просвета,
1989, стр. 38.
16
4. Утицај драме на децу
Данашња деца одрастају уз електронске медије, занемарујући писану реч и
позориште. Ово и те како утиче на развој креативности код деце, етике, емпатије итд.
Дете тако отвара непознати свет и под његовим утицајем самостално ствара слику, док
је позориште остварена жица која представља везу између пошиљаоца поруке и
примаоца, односно између њих се ствара топла, људска интеракција.
Драмска уметност детету пружа могућност да оствари драмске игре које су
засноване на идеји, односно да дете исприча неку причу. Драмска игра се појављује и
као сложена, мултифункционална активност, јер утиче на развој како менталних, тако и
физичких функција детета. Дете током драмске игре ангажује моторичке, сензорне,
афективне, когнитивне и друге могућности.
Драмска уметност подстиче и дечију креативност. Деца кроз представу развијају
говор, било да је одабран неки познати текст или сама смишљају, развијају и осећај за
гестовно и мимичко изражавање. Кроз драмску уметност деца развијају и усвајају
вербалну и невербалну комуникацију.
18
Слика 5. Деца као глумци
Драмска уметност највише утиче на интелектуални развој, на размишљање и машту.
Драмска уметност код деце покреће менталне потенцијале појединца у процесу,
односно она их тера да сама створе сопственим интелектуалним и креативним
залагањем. Драмска уметност је једна од алтернатива коју би детету требало
представити и пружати како би га упутили на чињеницу да постоје и други светови и
друге истине, а не само оне које су представљене у данашњним електронским
медијима.
19
Слика 6. Глумци
Осим режисера имамо и глумце који представљају лица, тачније, одређене ликове
из драмског дела. Сваки глумац доживљава свог јунака, често тако и толико да се
поистовећује са њим. Рад на остварењу једног лика из драмског дела је врло тежак, али
је врло захвалан. Многи уметници постигли су велику славу, глумећи ликове из
драмских дела.
Кулисе, предмети, маске, костими дочаравају изглед времена, изглед лица и места
радње. Сви ти спољашњи ефекти морају бити у складу са садржином драмског дела.
Довољно би било да нека ситница не буде у складу с временом или местом радње, или
изгледом и облачењем личности, па да се поквари, ако не и упропасти слика стварности
која се показује.
21
5. Дете и естетско васпитање
Дете се оспособљава не само да би посматрало стварност, већ и да се стварношћу
слади. Дете путем естетског васпитања не упознаје са средину која га окружује, већ ту
средину и награђује својом делатношћу и изражајношћу као стваралачким односом
уопште. Циљ естетског васпитања је развијање дечијих способности, усвајањем
постојећих вредности, како би деца својим развојем, могла превазилити, омогућавајући
да се хуманија и будућа стварност јавља и ослобађа.
Када се говори о узајамном дејству између позоришта и детета, али и о васпитно-
позитивним последицама које из свега овога произилазе, треба додати и оспособљавање
деце да уживају у својим сазнањима. Функције естетског васпитања-сазнавање и
уживање се губе из вида иако се могу посматрати као критеријум који се осветљава као
неко остварено естетско активирање детета.
Дете шири свест о својој моћи да ствари идентификује, да их разликује, да њима
влада. Веома је битно да позоришна представа за дете у којој учествује или је гледа
буде оспособљена како би дете уочили шта је ту битно, а шта споредно, шта нужно, а
шта случајно. Дете, пратећи ток представе, запажа и однос узрока и последица, и да
приликом сваког открића, као резултат своје испитивачке пажње осети и плодоносну
радост, где на овај начин овладава појавама и стварима и збивањима као загонетку око
себе.
12
Драмске и позоришне активности детета могу много да допринесу. Упознати ствари
значи користити и проширити њихову функцију, а помоћу драмских игара дете се
истраживачки и маштовито суочава са околном реалношћу у којој постоје и разне
привидности, као што се у позоришној привидности или драмској игри може имати
реалност.
За дете све што је лепо делује као радосно буђење духа или изненађења. Деца су по
својим психофизичким способностима и неукротивој радозналости припремљена за
улазак у свет уметности, тј. у свет стваралачке маште, али се приликом увођења деце у
12
Мисаиловић, Миленко:
Дете и позоришна уметност
. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства,
1991, стр. 17.
22
процес је овде динамичан. Васпитач децу води у свет истраживања у којем се изражава
и комуницира идејама, концептима и осећањима.
Зато се драмски рад повезује и има најбољи ефекат код деце између четири и
девет година, односно он је усмерен на године развоја када актери, односно деца могу
имати користи од драмског искуства, само ако нису под притиском јавних наступа.
Веома је важна креација, не наступ, јер деца нису глумци у Народном позоришту. Зато
је креативна драма веома важна за вербалну и невербалну импровизацију. Она прича
причу, ствара атмосферу, као и бајке о чињеницама, она истражује, опипава и
презентује деци стварни свет на један маштовити начин.
Свако је дете рођено са креативним потенцијалом у себи. Овај потенцијал се може
угасити, нестати, и то се може десити уколико дечју креативност не васпитавамо и не
стимулишемо.
24
6. Дете и драмска уметност
Дете је рођени уметник и оно има изражен дар за имитацију стварности. Дете
открива и стваралачку радост у себи, али и радост код других. Драмска уметност има
циљ код деце да развије спонтаност и оствареност у радости игре. Драмска уметност је
и
колективни чин стварања, али је и више од тога, она је битна и за колективни чин
примања - рецепције.
Васпитачи уводе децу у драмску уметност преко гледања позоришних и
биоскопских представа, путем драмског програма за децу на ТВ и радију, уз разговор о
послушаном, али и виђеном. Деца стичу и прва сазнања о облицима и врстама сценске
уметности. Деца се приликом посете позоришта упознају и са глумцима, али и другим
уметницима који раде у позоришту, упознају се и са процесом припреме позоришне
представе, тачније, упознају се и са тим шта се све догађа иза сценске игре, за време и
после представе.
14
14
Павловић, Аница:
Драма и позориште у вртићу
, Алексинац: 2019: 14.
25
активностима потврђује као стваралац, а емотивну ангажованост у драми показује боље
успехе у памћењу, стичући способност флексибилне и стваралачке личности. Драмско
васпитање је, пре свега, васпитање и сусрет са реалношћу, односно представља
васпитање за живот.
Драма користи и следеће алате:
-
покрет,
-
глас,
-
имагинацију,
-
креативност,
-
концентрацију,
-
тимски рад.
15
15
Павловић, Аница:
Драма и позориште у вртићу
, Алексинац: 2019: 15.
27
7. Искуства и ставови васпитача
У
овом одељку преносимо неколико личних и заједничких запажања, односно
искустава у драмским активностима са децом предшколског узраста. Наиме, дечак А. Ј.
још по одласку из јаслене у млађу обданишну групу се бојао присуства и посматрања
дечијих позоришних представа. Примећено је да пристаје да их гледа, али са неком
резервом. Током било које од представа у том узрасту креће да плаче и тражи уточиште
поред васпитача да би касније пожелео да се врати у собицу на пола представе и да је
не одгледа до краја. Када га васпитачи питају зашто не жели да гледа представу са
другарима, А. Ј. увек одговори да се плаши гласне музике и говора глумаца. Овај
сценарио се понављао све до почетка четврте године када је почео гледати представе,
али под условом да његов васпитач буде у близини. Већ сада са пет година прелази да
седи поред својих другара, весели се и смеје на одређене делове у представи које су
њему смешне. Након одгледане представе, сада већ са задовољством коментарише
њему најинтересантније делове.
Слика 7. Позоришна представа у вртићу „Рада Миљковић“ у Деспотовцу
28
МЕТОДОЛОШКИ ПРИСТУП ИСТРАЖИВАЊУ
1. Предмет истраживања
Утврдити какво је дечије изражавање сопственог доживљаја драмског дела у
вртићу, односно како се оно испољава и манифестује у естетско-уметничком и етичком
смислу.
2. Циљ истраживања
Путем анкете утврдити каква је рецепција драмског дела код деце предшколског
узраста, те да ли се поистовећују са главним јунацима и чему деца највише придају
пажње у представи.
3. Задаци истраживања
У
оквиру овог истраживања постављени су следећи задаци:
-
Утврдити колико често се изводе представе у вртићу;
-
Утврдити какве су дечије реакције након одгледане представе;
-
Испитати како деца испољавају своју одушевљеност и емоције након представе;
-
Испитати како деца реагују на костиме, маске и друга сценографска средства;
-
Утврдити колико васпитачи и родитељи учествују у дечијем изражавању
доживљаја драмског дела...
30
4. Хипотезе истраживања
На основу постављеног циља и задатака истраживања, општа хипотеза је:
У
вртићима чешће треба да се изводе дечије представе, јер код деце изазивају
одушевљење, смех, задовољство, бурне реакције, као и негативне и позитивне
коментаре. Највише им је занимљива сценографија.
Посебне хипотезе:
1. Драмске представе имају вишеструки едикативни значај на развој и васпитање
деце.
2. Деца углавном позитивно реагују на драмска дела у вртићу.
3. Родитељи и васпитачи учествују у дечијем изражавању сопственог доживљаја
драмског дела.
4. Одгледане представе делују стимулативно и поспешују дечија сазнања из разних
области.
5. Уместо „живих“ представа (услед пандемије) у вртићима се гледају представе
преко видео-бима.
5. Варијабле истраживања
Независне варијабле истраживања:
Радни стаж васпитача, занимање
родитеља, стручна спрема васпитача.
Зависне варијабле истраживања:
потпуно дечије изражавање сопствених
доживљаја драмског дела, учешће родитеља и васпитача у рецепцији позоришне
уметности и сагледавање етичких, психолошких, педагошких и других
елемената у дечијем изражавању сопствених доживљаја драмског дела.
31
10. Резултати истраживања
На прво питање које гласи: „Да ли деца после одгледане представе износе своје
утиске?“ замолила сам васпитаче да одговоре да ли по њиховом мишљењу деца износе
утиске или не. Према анализи добијених одговора, васпитачи су изнели своје мишљење
и њих 100% је одговорило да деца ипак износе своје утиске.
120%
100%
80%
60%
40%
20%
0%
100%
0%
Да
Не
Графикон бр.1.
Излагање утисака након одгледане представе
На друго питање: „Каква су дечија запажања и реакције?“ имамо подељено
мишљење. Већина васпитача 60 % је дало одговор да су дечија запажања и реакције
позитивне, 10% је одговорило да су дечије реакције пуне емоција, са симпатијама и
критикама везаних за ликове, 10% да су деца усхићена, 5% је одговорило да су дечија
запажања и реакције индивидуалне, а осталих 15% је дало одговор да су углавном деца
одушевљена и да изнова глуме и препричавају представу.
33
70%
60%
50%
40%
30%
20%
10%
0%
60%
15%
10%
10%
5%
Позитивно
,
Емоције
Усхићеност Индивидуалне Одушевљена
,
симпатије
критике
Графикон бр. 2.
Дечије реакције и запажања
Треће питање: „Да ли се деца поистовећују са главним јунацима након
одгледане представе?“ И на ово питање имамо подељено мишљење. 56,3 % васпитача је
одговорило да се деца поистовећују са главним јунацима, нешто мање 41,7% дало је
одговор да се деца делимично поистовећују, док 2% је одговорило да се деца не
поистовећују са главним јунацима.
34
60%
50%
40%
30%
20%
10%
0%
55%
25%
10%
5%
5%
Костим
Смешне
Заплет приче Интеракција Главни јунаци
ситуације
глумаца са
децом
Графикон бр. 4.
Највише дечије пажње у представи
Пето питање гласи: „Да ли има различитих психолошких реакција код деце
након одгледане представе (страх, смех, чуђење)?“ На ово питање већина васпитача
81,3% је одговорило да има, док је 18,3 % одговорило делимично.
36
90.00%
80.00%
70.00%
60.00%
50.00%
40.00%
30.00%
20.00%
10.00%
0.00%
81.30%
18.30%
0%
Да
Делимично
Не
Графикон бр. 5.
Психолошке реакције код деце након одгледане представе
Шесто питање гласи: „Које појмове деца најчешће употребљавају у изражавању
сопствених утисака?“ Васпитачи су на ово питање требали да изнесу своја мишљења,
појмове који су приметили код деце након одгледане представе.
25% васпитача је одговорило да су деца користила појмове као што су
смешно
и
страшно.
20% је одговорило да су деца користила
дивно
и
свиђа ми се.
10 % да је било
забавно
.
5%
лепо
и
занимљиво.
5% је одговорило да деца употребљавају појмове који су прилагођени њиховом узрасту.
15% дало је одговор
супер.
10%
тужно.
10%
весело.
37
35%
30%
25%
20%
15%
10%
5%
0%
30%
23%
12%
10%
7%
8%
Одушевљење Позитивно
Страх
Ведро
Пријатне
Смех
расположење рекације код
деце
Графикон бр. 7.
Реакција деце на костиме, маске и друга средства
Осмо питање: „Да ли деца учествују у интеракцији током драмске радње и на који
начин?“ Већина васпитача је дало одговор 80% да деца учествују у интеракцији тако
што постављају питања и да им је то један од омиљених делова представе. Мањи број
васпитача је дало 20% одговор да деца не учествују у интеракцији током драмске
радње.
39
90%
80%
70%
60%
50%
40%
30%
20%
10%
0%
80%
20%
Да
Не
Графикон бр. 8.
Учествовање деце у интеракцији током драмске радње
Девето питање: „Колико музика и сонгови утичу на дечије расположење?“ васпитачи
су се изјашњавали овако:
45% да музика прилично утиче на дечије раположење,
25% да доста утиче,
30% у великој мери.
40
60.00%
50.00%
40.00%
30.00%
20.00%
10.00%
0.00%
54.20%
33.30%
12.50%
Делимично
Да
Не
Графикон бр. 10.
Учествовање родитеља у перцепцији позоришне уметности за децу
42
Закључак
Детету од малих ногу треба усађивати праве вредности и учити га шта је то
уметност и култура. Деца кроз забаву у позориштима откривају магију једне позоришне
представе. Углавном су позоришне представе те које су прилагођене дечијим
узрастима, које су пре свега адаптиране бајке или приче познатих писаца. Дечије
представе нуде осим забаве и разоноде и поруке помоћу којих се деца уче да буду
добри, правични, поштени и вредни. Родитељи би децу требало да уче правим
врлинама кроз позоришне представе и на тај начин им усађиваи вредности које су
важне за целоживотно учење.
Најновија истраживања кажу да се деца и млади који учествују у активностима
позоришта и драме уче да решавању проблема приступају на креативан начин, да
показују боље резултате у школским задацима, имају већи степен емпатије и, уместо
пасивних посматрача, постају активни учесници… Уче о животу, а да то и не примете.
Деца и сама активно желе да учествују у представама, воле да се облаче у ликове,
испробавају маске, необичне капе. Када се обуку у живописне костиме, школарци се
тренутно трансформишу у омиљене ликове и преносе се у магични свет бајки.
Позорница је, без сумње, један од најмоћнијих алата за стицање искуства, како личног,
тако и уметничког. Стога, укључивањем вашег детета у представу, мотивишете га да
прими нове емоције, искуства повезана са улогом и њеним извођењем. Учествовање у
представама помаже у побољшању памћења, маште, артикулације, побољшању гласа и
интонације, повећању самопоуздања, нестаје укоченост и, што је најважније, детету се
отвара сасвим нови свет и нова познанства.
Децу је могуће припремити за позоришне представе директно у процесу
сопствених активности у учионици (под условом да се код деце формира критеријум за
оцењивање ове активности). Али, васпитач треба да створи одређене услове за такав
рад: да користи елементе позоришне ношње, реквизите, украсе, као и репродукцију
опреме или музичких инструмената на часовима са децом.
Позоришне вежбе које деца изводе у вртићу имају за циљ да развију дечју пажњу,
машту, вољу, памћење (толико неопходно детету за даље успешно учење и уметност),
развија њихове когнитивне способности.
43
ЛИТЕРАТУРА
Бојовић, Душица
(2008).
Више од игре - драмски метод у раду са децом
. Београд:
Центар за примењену психологију.
Бошкан-Танурџић, Зора
(2001).
Од игре до позорнице
, Београд: Креативни центар.
Величковић, Светлана
(2004).
Дете у свету драме и позоришта.
Београд: Завод за
уџбенике и наставна средства.
Викторовић, Оливера
(2004).
Драмске игре и покрети
, Београд:
Завод за уџбенике и наставна средства.
Водич кроз креативни драмски процес
(2012). Београд: Базарт.
Дотлић, Љубица, Каменов Емил
(1996):
Књижевност у дечјем вртићу
, Нови Сад.
Детињство,
Часопис о књижевности за децу, број 3, (2015), Нови Сад: Међународни
центар књижевности за децу ЗМАЈЕВЕ ДЕЧЈЕ ИГРЕ.
Ђокић, Љубиша
:
О драми за децу.
Сцена, Нови Сад,бр.93/1991.
Ђуричковић, Милутин
(2013).
Антологија драмских текстова за децу II
. Београд:
Bookland.
Каменов, Емил – Филиповић, Сања
(2010).
Мудрост чула.
Део 5.
Дечје драмско
стваралаштво
. Нови Сад: Драгон.
Кошничар Софија
(2002).
Сценска уметност – учење кроз сценску игру.
Нови Сад:
Змај.
Крављанац, Бранислав
(2001).
Антологија српске драме за децу.
Београд: Завод за
уџбенике и наставна средства.
Матић, Радомир
(1989).
Сценске игре, активности и приредбе за децу јаслица и
вртића.
Београд: Нова просвета.
Миловановић, Ана
(2016).
Српска бајка у драми за децу
. Београд.
45
Миловановић, Ана
(2016).
Луткарски текстови за позориште у вртићу
и школи са Луткефа
. Београд.
Мисаиловић, Миленко
(1991). Дете и позоришна уметност. Београд.
Млађеновић, Миливоје
(2009).
Одлике драмске бајке.
Нови Сад.
Млађеновић, Миливоје
(2017).
У замку замки
(Драмски и сценски потенцијал поезије
и прозе за децу). Сомбор – Нови Сад.
Опачић, Зорана
(2018).
Драме за децу
. Горњи Милановац: Прима.
Павловић, Аница
(2019).
Драма и позориште у вртићу.
Алексинац.
Ростано, Реми
.
Театар за децу.
Сцена, Нови Сад, бр.4-5/1991.
Стојковић, Ненад
:
Драматизација и луткарство у настави и ваннаставним
активностима као елемент васпитног утицаја на ученике у млађим разредима основне
школе.
Књижевност за децу у науци и настави: зборник радова, Јагодина, 2017. Стр.
441-458.
Столић, Даница
.
Дете предшколског узраста и позориште
,
Детињствo, Нови Сад, бр. 2/2014. Стр.77–82.
Устинов, Лав.
Позориште за децу – школа пријатељства.
Детињствo, Нови Сад, бр. 1/1980.
https://www.opsteobrazovanje.in.rs/srpski-jezik/knjizevnost/drama/
https://pefja.kg.ac.rs/wp-content/uploads/2020/03/Dramske-igre-u-radu-sa-decom-
predskolskog-uzrasta.ppt
http://www.nshronika.rs/gradske-teme/kultura-u-pokretu-besplatna-predstava-za-decu/
https://pinokio.rs/srl/predstave/tri-praseta
46
Да
Не
Делимично
6. Које појмове деца најчешће употребљавају у изражавању сопствених утисака?
7. На какав пријем код деце наизлазе костими, маске и друга сценографска
средства?
8. Да ли деца учествују у интеракцији током драмске радње и на који начин?
______________________________________________________________________
9. Колико музика и сонгови утичу на дечије расположење?
10. Да ли родитељи учествују у перцепцији позоришне уметности за децу
предшколског узраста?
Да
Не
48
