Opšta pedagogija

1.Poreklo i značaj termina pedagogija
Reč pedagogija je grčkog porekla i potiče iz antičkog doba. Sastavljena je iz dve reči pais, paidos – dete, dečak i ago,agein – voditi. Osnovno značenje je voditi dečaka, dete. Pedagogija u najširem značenju je svaka osoba koja se bavi vaspitanjem, a u nešto užem značenju je svako onaj koji se profesionalno bavi vaspitanjem u školi ili van nje. U užem značenju oni nastavnici koji predaju pedagogiju u školama za pripremanje nastavnika, a u najužem značenju to su oni koji uopštavaju pedagošku praksu. U prvo vreme vodjenje je bilo bukvalno – rob je voditi dete od kuće do samog mesta gde se sakuplja i na kojem je bilo odvojeno, bilo u društvu, omladina sticala i dobijala odredjeno obrazovanje i vaspitanje. U Rimu se znanje znatno menja – rob je učen i on obrazuje dete. Takav rob se tamo nazivao paedagogus.

2.Različito odredjivanje vaspitanja kao predmeta pedagogije
Vaspitanje je staro koliko i čovek i društvo. Nastalo je u procesu očovečavanja i prodruštvljavanja čoveka. U svakoj porodici je postojalo vaspitanje.
Jedna od koncepcija je:

•  biologističko-naturalistička koncepcija vaspitanja po kojoj se vaspitanje svodi i izjednačava sa pojmovima rašćenja, sazrevanja, razvijanja, samorazvijanja pod uticajem i u okvirima datih bioloških činilaca. Čovek je u osnovi homo naturalis (biće prirode).
•  teološke koncepcije polaze od stava da je čovek odraz, lik Boga da je on u šuštini homo religiosus i da sve što postoji dobro u čoveku potiče od Boga. Smisao čovekovog života po ovoj koncepciji je u tome da se on vrati svom tvorcu, tj. Bogu.
•  racionalističko shvatanje Čovekova suština jeste njegov sopstveni logos. Čoveku se može pomoći i treba mu pomagati da bi bio čovek na taj način što će se razvijati i vaspitavati njegov razum, svest, samosvest. Ovo shvatanje čoveka nalazimo kod Sokrata, Aristotela, Dekatra (mislim, dakle postojim), Kanta i drugih. Na toj osnovi  izrastao je jedan od najuticajnijih pedagoških koncepata herbartijanstvo, tu su i razne esencijalističke, perenijalističke i druge racionalistički zasnovane koncepcije vaspitanja.
•  perenialistički pravac se razvija u SAD-u pod uticajem racionalističke koncepcije vaspitanje mora biti razvijanje ličnosti. Pedagoške postavke ovog pravca su da je čovek uvek čovek, svuda isti, a budući da je njegova priroda uvek ista, konstantna, i vaspitanje mora biti takvo, usmereno na razvijanje racionalnosti. Nasuprot ovom pravcu razvija se esencijalistički čije su osnove pedagoške ideje “učenje je težak posao i njegovu osnovu ne treba tražiti u interesovanjima čoveka već u naporu”. Poseban pravac izmedju ova dva, je pragmatistički, za koji je karakteristicno da se zalaže za školu znanja, a ne za školu zabave i interesovanja.