Pojam i sadržaj javnih prihoda

1.    UVOD:

Da bi organi društveno-političkih zajednica mogli da funkcionišu i da obаvljаju svoje funkcije oni moraju da rаspolаžu određenim novčаnim sredstvima-prihodima. Dok su se ranije ovi prihodi javljali u naturalnom obliku dotle se oni u savremenoj privredi, gde vladaju robno-novčani odnosi, javljaju isključivo u novcu.
Država, kao i ostale društveno-političke zajednice, mogu da ostvare svoje prihode na razne načine. To zavisi u velikoj meri od produkcionih odnosa prema kojima se određuje i karakter javnih prihoda. Osnovni oblici javnih prihoda u savremenoj finansijskoj teoriji su porezi, takse, carine, parafiskaliteti i dr. Javni prihodi imaju javno-pravni karakter i služe za pokrivanje javnih rashoda, odnosno finansiranje javnih potreba. Važne karakteristike javnih prihoda su njihova obaveznost utvrđena na osnovu ustava i zakona, i njihov netržišni karakter.
Javni prihodi se pretežno formiraju putem raspodele i preraspodele nacionalnog dohotka. Klasična teorija je poreze, takse i prihode od javne imovine posmatrala kao normalne, redovne, javne prihode, kojima treba pokrivati redovne javne rashode. Savremena finansijska teorija pored klasičnih javnih prihoda i javni dug, emisiju novca i druge oblike javnih prihoda, prihvata kao normalne, redovne javne prihode.
Savremena teorija daje prednost klasičnim oblicima javnih prihoda, posebno porezu kao osnovnom obliku javnih prihoda, a javni dug, emisiju novca i dr. po pravilu koristi kao dopunske javne prihode, koji služe za pokrivanje javnih rashoda i ostvarenje ciljeva fiskalne i ekonomske politike u različitim fazama privrednih ciklusa.