POSTUPCI UTVRĐIVANJA

UZROKA I IZVORA POVREDA NA RADU

UVOD

U razmatranju odnosa koji postoji između čoveka i njegovog rada, odnosno u

interakciji čoveka na radu i elementima radne okoline, sa aspekta kada i u kojim
uslovima   može   doći     i   dolazi   do   nesklada     između   čovekovih   radnih   aktivnosti   i
funkcionisanja elemenata radne okoline u procesu rada što dovodi do narušavanja
čovekovog integriteta, a najčešće ispoljava se u povredama na radu i profesionalnim
oboljenjima. Narušavanje čovekovog integriteta u radnoj okolini koje se manifestuje
u povredama na radu i profesionalnim oboljenjima, postaje masovnije razvojem   i
modernizacijom tehnologije rada kada se javljaju nove i brojne opasnosti i štetnosti
na radu, odnosno rizici od povreda na radu i profesionalnih oboljenja. Međutim, ni
dalji   razvoj   tehnologije,   uključujući   i   razvoj   proizvodnih   snaga   koje   su   nastale
razvojem naučnotehničkih znanja, nisu eliminisani negativni uticaji radne okoline na
čoveka. Naprotiv, takvi negativni uticaju i narušavanje čovekovog integritete dobili su
smo druge oblike Smanjila se opasnost po čovekov fizički , a povećala na njegov
psihički i moralni integritet.

Povrede na radu i profesionalne bolesti kao oblici narušavanja integriteta

čoveka u radnoj okolini i proučavanja njihovog uzroka nastajanja, kao i preduzimanje
mera za njihovo smanjivanje ili eliminisanje predmet su brojnih istraživanje, pre
svega u oblasti društvenih odnosa i zakonodavstva svake savremene države. Iz
navedeni može se izvesti definicija, koja je prihvaćena našim zakonodavstvom, a
koja glasi da je :

„Bezbednost i zdravlje na radu obezbeđivanje takvih uslova na radu

kojima se, u najvećoj mogućoj meri, smanjuju povrede na radu, profesionalna
oboljenja i oboljenja u vezi sa radom i koji pretežno stvaraju pretpostavku za puno
fizičko, psihičko i socijalno blagostanje zaposlen.

Pri istraživanju uzroka koji dovode do narušavanja integriteta čoveka u

radnoj   okolini   treba   imati   komplsksan   pristup   i   treba   nastojati   da   se   utvrdi
međuzavisnost interakcija Ujedno treba imati na umu da se pored nastojanja da se
utvrdi opšta uzročnost narušavanja integriteta čoveka u radnoj okolini , mora raditi i
na   otkrivanju   pojedinih   pojavnih   oblika   te   opšte   uzročnosti.   Jer,   otkrivanje   tih
posebnih uzročnosti omogućava ostvarivanje bezbednih uslova rada u konkretnoj
radnoj okolini  uz puno uvažavanje individualnih osobina čaveka u radnom procesu.
Upravo ovakav pristup u otkrivanju narušavanja integriteta čoveka u radnoj okolini
zahteva   interdisciplinarno   proučavanje   kako   uzroka   koji   dovode   do   narušavanja
integriteta čoveka, tako i interdisciplinarni pristup u ostvarivanju bezbednih uslova
rada u radnoj okolini. Međutim, interdisciplinarni pristup u istraživanju uzročnosti u
ovoj oblasti   mora se zasnivati na saznanjima   o promenama u sadržaju rada   u

konkretnim radnim uslovim i o mogućnostima narušavanja integriteta čoveka koje
nastaju sa promenama sadržaja rada ili radnih aktivnosti.

Od faktora koji su vezani za ličnost čoveka, a koji mogu dovesti do

narušavanja njegovog integriteta, posebno mesto pripada njegovoj nedovoljnoj
sposobnosti za vršenje određenog zanimanja, ili određenih zanimanja.Ta
nedovoljna sposobnost može predstavljari osnov za za neprilagođenost čoveka radu
i elementoma radne okoline u kojoj vrši radnu aktivnost, usled čega može doći do
narušavanja njegovog integriteta, t.j povreda na radu.

DEFINICIJA POVREDA NA RADU

Bezbednost i zdravlje na radu jeste obezbeđivanje takvih uslova na

radu kojima se, u najvećoj mogućoj meri, smanjuju povrede na radu, profesionalna
oboljenja i oboljenja u vezi sa radom i koji pretežno stvaraju pretpostavku za puno
fizičko, psihičko i socijalno blagostanje zaposlenih.  Polazeći od tako promovisanih
zahteva   celokupna   međunarodna   i   domaća   regulativa   ima   za   cilj   da     sve   vrste
povreda   na   radu   i   profesionalna   oboljenja     svede   na   najmanju   moguću   meru   u
radnim i tehnološkim procesima.

Imajući u vidu činjenicu da u praksi vrlo često dolazi do nepravilne

primene propisa vezanih za postupanje poslodavaca, zaposlenih i svih drugih u
ostvarivanju prava i obaveza po osnovu povreda na radu i profesionalnih oboljenja,
cilj ovoe brošure je da se nepravilnosti i dileme u praktičnoj primeni i postupanja
povodom povreda na radi i profesionalnih oboljenja otklone.

Prava, obaveze i odgovornosti po osnovu povreda na radu i

profesionalnih oboljenja u domaćem zakonodavstvu zasnovani su na brojnim
međunarodnim dokumentima, kao što su konvencije MOR-a, direktive EU i druga
dokumenta čiji je potpisnik i naša država .

Konvencijom MOR-a br. 81 o inspekciji rada u industriji i trgovini («Službeni list

FNRJ» - Međunarodni ugovori», broj 5/56)utvrđeno je da inspekcija rada treba da
bude obaveštena o nesrećnim slučajevima pri radu i o slučajevima profesionalnog
oboljenja u slučajevima i na način koji će biti propisani nacionalnim zakonodavstvom.
(član 14.)

Konvencijom M0R-a 155 o bezbednosti i zdravlju na radu, zdravstvenoj

zaštiti i radnoj okolini («Službeni list SFRJ» - Međunarodni ugovori», broj
7/87)utvrđeni su principi nacionalne politike po kojima:

1. Svaka članica treba, u skladu s nacionalnim uslovima i praksom i u

konsultacijama sa najreprezentativnijim organizacijama poslodavaca i radnika, da
formuliše, sprovodi i periodično revidira jedinstvenu nacionalnu politiku o zaštiti na
radu, zdravstvenoj zaštiti i radnoj sredini.

2. Cilj ove politike treba da bude sprečavanje nesreća na radu, profesionalnih

oboljenja i ostalih povreda na radu koje su posledica rada ili koje su povezane sa

instrumenata Međunarodne organizacije rada (MOR) od značaja za promotivni okvir
bezbednosti i zdravlja na radu.

3. Sve članice, u dogovoru sa reprezentativnim organizacijama poslodavaca i

radnika, imaju obavezu da periodično razmatraju koje bi mere mogle da se pre-
duzmu da bi se ratifikovale odgovarajuće konvencije MOR-a obezbednosti i zdravlju
na radu.

(Član 2.).

Nacionalni sistem bezbednosti i zdravlja na radu sastoji se iz:

(f) mehanizma za prikupljanje i analizu podataka o profesionalnim povredama

i bolestima, uz uzimanje u obzir relevantnih instrumenata MOR-a.

(g) predviđene saradnje sa relevantnim sistemima osiguranja i socijalne

sigurnosti od profesionalnih povreda i bolesti;(član 4.).

Nacionalnim programom mora se:

(b) doprinositi zaštiti radnika kroz eliminaciju i svođenje na najmanju meru,

do mere do koje je praktično izvodivo, opasnosti i rizika u vezi sa radnim mestom, u
skladu sa nacionalnim zakonom i praksom, u cilju sprečavanja profesionalnih
povreda, bolesti i smrtnih slučajeva i promocije bezbednosti i zdravlja na radnom
mestu.(član 5.).

Konvencijom MOR-a br. 161 o službama medicine rada («Službeni list SFRJ» -

Međunarodni ugovori», broj 14/89) utvrđeno je da i služba medicine rada učestvuje u
analizi   povreda   na   radu   i   profesionalnih   oboljenja,  „Osim   odgovornosti   svakog
poslodavca   za   zdravlje   i   bezbednost   radnika   koje   zapošljava   i   vodeći   računa   o
neophodnosti da radnici učestvuju u odlučivanju o svemu što se odnosi na zdravlje i
bezbednost   na   radu,   službe   medicine   rada   će   imati   one   od   sledećih   funkcija   koje
odgovaraju i koje su prilagođene profesionalnim rizicima u dotičnom preduzeću:   (k)
učestvovanje u analizi povreda na radu i profesionalnih oboljenja.

(član 5.)”.

Evropskom socijalnom poveljom , član 3. - 1996. godina, propisano je u cilju

efektivnog ostvarivanja prava na bezbedne i zdrave radne uslove, države ugovornice se
obavezuju, u konsultaciji sa organizacijama poslodavaca i radnika, da:

1) formulišu, primenjuju i periodično razmatraju jedinstvenu nacionalnu politiku o

bezbednosti na radnom mestu, zdravlju na poslu i u radnoj okolini.
Prvenstveni cilj ove politike jeste unapređenje bezbednosti i zdravlja na poslu
i prevencija nezgoda i povreda koje se mogu dogoditi na radnom mestu,
naročito putem smanjenja rizika koji su svojstveni radnom okruženju;

2) donesu propise u vezi sa bezbednošću i zdravstvene propise;
3) obezbede primenu takvih propisa merama odgovarajućeg nadzora;

4) unaprede postepeni razvoj zdravstvene službe na poslu za sve radnike,

koja bi imala prevashodno preventivne i savetodavne funkcije.

Rezolucijom Saveta EU od 21. decembra 1987. godine o bezbednosti,

između ostalog, predviđeno je usklađivanje statistike nesreća na radu i
profesionalnih oboljenja.

Direktivom EU 89/391/EES (1989) o uvođenju mera za podsticanje

poboljšanja bezbednosti i zdravlja radnika na radu utvrđena je obaveza poslodavca
da sačini i čuva spisak profesionalnih nesrećnih slučajeva koji su rezultovali time da
radnik nije sposoban za rad više od tri radna dana.

Strategijom Zajednice 2007.-2012. o zdravlju i bezbednosti na radu EU

posebno se ističe problem nesreća na radu i profesionalnih bolesti.

Nesreće na radu i bolesti povezane sa radom još uvek predstavljaju težak

teret u socijalnom i ekonomskom smislu, tako da akcija za poboljšanje standarda
zdravlja i bezbednosti na poslu nudi velike potencijalne dobitke ne samo poslodavcima
već i pojedincima i društvu u celini.

Posledice nesreća na poslu i lošeg zdravstvenog stanja vezanog za radnog

mesto su mnogobrojne i složene. Pošto faktori koji se odnose na radno okruženje
predstavljaju približno jednu trećinu bolovanja, postoji mogućnost da se smanje
bolovanja poboljšanjem okruženja u kome se radi.

Ukupni troškovi nesreća na radu i lošeg zdravstvenog stanja povezanog sa ra-

dom nisu podjednako raspoređeni između različitih aktera. Za žrtve nesrećnih slučajeva
odsustvo sa posla znači niži dohodak, posebno ako je odsustvo dugo. Troškovi po
osnovu gubitka dohotka procenjeni su da iznose 1.18 milijardi eura a ostali troškovi, kao
što su nerefundirani troškovi zdravstvene zaštite ili rehabilitacije, procenjeni su na oko
0.18 milijardi eura u 15 zemalja EU u 2000. godini.

Poslodavci se suočavaju sa troškovima povezanim za plaćanje bolovanja, sa

gubitkom produktivnosti i sa zamenom odsutnih radnika što bi moglo imati negativan uti-
caj na konkurentnu poziciju kompanije. Teret nesrećnih slučajeva i lošeg zdravstvenog
stanja se pruža van obima troškova po osnovu odsustvovanja. Samo mali deo troškova
koji nastaju posle nesrećnog slučaja ili incidenta se pokriva osiguranjem.

Odnos između premije osiguranja koja se isplaćuje i neosiguranih gubitaka se

kreće u rasponu od 1:8 do 1:36

. Ovo se opisuje kao efekat ledenog brega gde je

većina gubitaka neosigurana i sakrivena.

Jedna grupa koja je posebno pogođena troškovima nesreće na radu jesu mala i

srednja preduzeća pošto ona čine 82% svih povreda na radu i 90% svih smrtnih
slučajeva

. Relativni uticaj je veći nego na uporediva veća preduzeća, ključni radnici ne

Statistička analiza socio-ekonomskih troškova nesreća na radu u Evropskoj Uniji, Eurostat.

http://www.hse.gov.uk/costs/costs_overview/costs_overview.asp.

http://sme.osha.europa.eu/

Iz napred navedenog, nedvosmisleno proizilazi obaveza poslodavca da, kada dođe
do povrede na radu njegovog zaposlenog,  dužan  je da  istu odmah prijavi nadležnoj
inspekciji rada radi vršenja uviđaja. Prijavljivanje se vrši najbržim putem  (telefon,
faks, elektronski), ali o prijavljivanju mora da postoji i pismeni trag. Istovremeno na
isti   način   poslodavac   je   dužan   da   povredu   na   radu   svog   zaposlenig   prijavi   i
nadležnom organu unutrašnjih poslova. Organu unutrašnjih poslova  se prijavljuje iz
razloga što uzrok nastanka povrede na radu može biti iz nadležnosti tog organa
(tuča, utvrđivanje nastanka povreda bez očevidaca i sl.).Uzimajući u obzir važnost
prijavljivanja povrede na radu i profesionalnog oboljenja poslodavac je u obavezi  da
opštim aktom, a sagledavajući svoju organizaciju rada, utvrdi ko je u obavezi da
prijavi inspekciji rada i OUP povredu na radu kada   do iste dođe. U određenom
slučaju ovu obavezu poslodavac može urediti i ugovorom o radu , a u skladu sa
članom 14. Zakona. Forma prijave povrede na radu i profesionalnog oboljenja nije
propisana. Inspektor rada je dužan da izvrši uviđaj odmah, nakon prijave poslodavca
o svakoj smrtnoj, teškoj ili kolektivnoj povredi na radu, koja se dogodi na radnom
mestu i u radnoj okolini poslodavca

(

član 65.Zakona).

Inspektor rada vrši uviđaj povreda na radu u skladu sa zakonom i propisanim

Uputstvom o vršenju inspekcijskog nadzora u slučaju smtne, kolektivne i teške
povrede na radu i preduzima mere u skladu sa svojim ovlašćenjima.

U slučaj kada poslodavac prijavi inspekciji rada profesionalno oboljenje

inspektor rada je dužan da izvrši nadzor na radnom mestu, odnosno u radnoj okolini
na kom je došlo do profesionalnog oboljenjau.

U skladu sa odredbom člana 49. stav 1 tačka 8. Zakona poslodavac ,

odnosno lice koje   obavlja poslove bezbednosti i zdravlja na radu(član 40. stav1
tačka   13.Zakona)   dužno   je   da   vodi   evidenciju   o   prijavama   povreda   na   radu   i
profesionalnih oboljenja. Vođenje evidencije propisano je u čl. 13.i 14 Pravilnika o
evidencijama u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu  („Službeni glasnik RS”, broj
62/07).

Evidencija o prijavama smrtnih, kolektivnih i teških povreda na radu, kao i

povreda na radu zbog kojih zaposleni nije sposoban za rad više od tri uzastopna
radna dana vodi se na obrascu 10 u koji se unose podaci, i to:

1) poslovno ime ili firma radnje poslodavca, adresa sedišta poslodavca i pib

poslodavca;

2) povreda na radu koja je prijavljena nadležnoj inspekciji rada i nadležnom

organu za unutrašnje poslove (redni broj iz obrasca 3);

3) datum podnošenja prijave;
4) način podnošenja prijave (usmeno - pismeno);
5) sedište mesno nadležnog organa kome je prijava podneta;
6) ime i prezime lica u nadležnom organu koje je prijavu primilo;
7) napomena.