Pravilnosti i promene koje su obeležile kraj 19. i početak 20. veka
Правилности и промене
19.
које су обележиле крај
20.
и почетак
века у
Европи
:
IV6
Аутор Недељка Мијановић
Садржај
..........................................................................................16

Уједињење Италије
Италија пре
.
уједињења
Уједињење Италије
је процес стварања јединствене државе на
19.
.
1815.
Апенинском полуострву током
века Овај процес је трајао од
1870.
.
до
године
,
1814-1815.
,
Италија је и након Бечког конгреса који је одржан
године
.
остала подељена Међу италијанским народом је почела све више да
.
јача свест о припадности једној нацији Због јаког привредног развоја у
,
.
северној Италији потреба за уједињењем се све више појачавала
Једна од главних и кључних предводница акције уједињења Италије је
-
.
била Краљевина Пијемонт Сардинија
Камило Бенсо ди Кавур
,
,
председник пијемонтске владе залагао се за политику постепеног
.
,
,
уједињења Он је сматрао да ће уз помоћ Француске успети да
.
уједини италијанске државе
Највећи противник италијанског уједињења је била Хабзбуршка
.
.
монархија Она је под својом влашћу држала Венецију и Ломбардију
1859.
године
је дошло до
битке код Солферина
и
Мађенте
.
У овим
.
биткама су Хабзбурговци били поражени Пијемонту је припала
,
.
,
Ломбардија али то није био случај са Венецијом Изненада Наполеон
III
,
се повукао из рата па су Италијани прекинули савез са
.
Француском
,
У исто време трајали су устанци у војводствима Тоскани Парми и
,
.
Модени где су на миран начин уклоњени владари Потом су се ова три
1860.
.
војводства
године прогласиле уједињење са Пијемонтом
Друге две кључне личности у покрету за уједињење Италије су били
Ђузепе Мацини
и
Ђузепе Гарибалди
.
Они су сматрали да је
.
1831.
револуција једини пут до уједињења Ђузепе Мацини је
године
основао удружење
Млада Италија
,
чији члан је био и Ђузепе
.
Гарибалди Циљеви овог удружења су били буђење националне
,
свести међу италијанским народом ослобођење од Хабзбуршке
.
монархије и стварање уједињене италијанске државе
,
II, 1860.
Ђузепе Гарибалди је у име краља Виториа Емануела
године
–
предводио експедицију добровољаца на Југ Италије ка Напуљу и
.
.
Сицилији Он је у Напуљском краљевству дигао устанак Са својим
,
добровољцима је успео да сруши власт Бурбона на Сицилији односно
.
,
Краљевину Двеју Сицилија Након ове експедиције Краљевина Двеју
-
.
Сицилија се прикључила Краљевини Пијемонт Сардинији

,
Коначно
1870.
уједињење Италије је завршено
године
.
Италијом је
,
.
владала династија Савоја а Рим је постао престоница државе
Уједињење Немачке
.
Немачка пре уједињења
19.
,
34
3
Средином
века Немачка је била подељена на
државе и
–
,
.
слободна града Хамбург Бремен и Либек Највећа и најмоћнија
.
немачка држава је била Пруска
,
.
Након Бечког конгреса немачке државе нису успеле да се уједине И
,
Пруска и Аустрија су желеле да имају превласт у процесу уједињења
.
па је због тога међу њима долазило до честих сукоба Покушај Немаца
1848/49.
,
да се уједине током револуција
је такође био безуспешан а
.
ривалство међу Пруском и Аустријом је постало још веће Управо ово
.
ривалство је било највећа препрека уједињењу
Припреме за немачко уједињење су започете када је на престо Пруске
дошао
I
Вилхелм
и када је за председника владе и министра спољних
послова изабран
Ото фон Бизмарк
.
Бизмарк је са шефом
,
генералштаба Хелмутом фон Молткеом успео да створи јаку добро
.
наоружану и модерну војску
1866.
године су Пруска и Аустрија ушле у рат
.
Ове две државе су се
разрачунале у
битки код Садове
.
Пруска је потукла Аустрију и
.
преузела водећу улогу у уједињењу немачких држава Ове две државе
,
-
су склопиле мир у Прагу и том приликом су Пруској припале Шлезвиг
,
,
-
,
.
Холштајн Хановер Хесен Касел Насау и Франкфурт Пруска је
створила
Севернонемачку конфедерацију
,
али њој нису биле
.
прикључене државе на југу
,
Бизмарк је успео да испровоцира Француску којом је тада владао
III,
.
Наполеон
и између ове две државе је избио рат Ове две државе су
се сукобиле у
1870.
битки код Седана
године
.
Пруска војска је
нанела тежак пораз Французима Том приликом су Немачкој
.
прикључене и јужне државе што је омогућило коначно уједињење
18.
1870.
,
,
јануара
године је у дворани огледала у Версају
проглашено уједињење Немачке и створено је Друго немачко
царство
Д рухи Рајх
.
На челу Другог Рајха се налазио цар
I
,
.
Вилхелм Хоенцолерн а престоница државе је био Берлин

Источно питање
Источно питање
17.
обухвата историјски период од краја
до треће
20.
,
деценије
века а означава дипломатске и политичке проблеме који
,
,
се тичу Османског царства које је све више слабило као и њеног
.
даљег територијалног уређења
,
Пошто је Османско царство све више слабило Русија и Аустрија су
,
почеле да праве планове па чак и мапе о подели турских поседа на
.
,
Балкану С друге стране Велика Британија и Фрацуска су се залагале
за опстанак Османског царства због својих економских интереса на
.
Средоземљу Како би се отклонила руска претња опстанку Османског
,
царства избио је рат између Русије и удружених снага Велике
,
,
.
,
Британије Француске Пијемонта и Османског царства Такође још
један од разлога за избијање ово рата је била је руска заштита светих
.
18.
,
места Палестини Према тада важећим уговорима из
века
,
Француска је штитила католичке а Русија православне хришћане у
.
Османском царству
Кримски рат
1853.
,
1856.
.
је започео
године а завршен је
године

демонтирали су бродску артиљерију и искористили је да појачају
,
одбрану тврђаве док су морнари са ових бродова наставили да се
.
11
,
.
1856.
боре као пешадија Након
месеци Севастопољ је пао У марту
,
године Русија је поднела предлог за склапање мира који су Француска
.
и Енглеска прихватиле
30.
1856.
марта
године је потписан Париски мир којим је овај рат
окончан
.
Овим споразумом делимично су прихваћене неке од четири
,
тачке па су тако руске привилегије у односу на Дунавске кнежевине
.
,
пренете на велике силе као групу Такође трајно је био забрањен
.
улазак у Црно море војним бродовима било које земље
Париски
уговор био је на снази до
1871.
године када је
поражена
у
Велика источна криза
Велика источна криза
је почела на османским територијама на
1875.
,
Балкану
године избијањем неколико устанака и ратова који су
,
резултирали мешањем великих сила а завршила се Берлинским
1878.
.
споразумом
године
19.
Централна власт у Османском царству је у
веку постепено губила
.
контролу над провинцијама на Балкану
1875.
године
су српски
,
,
сељаци у околини Невесиња у Херцеговини подигли устанак
познатији као Невесињска пушка
.
Овај устанак се убрзо проширио
.
на целу Босну и Херцеговину Узроци овог устанка су били национални
и социјални и повезани су са променама у турском феудалном систему
.
који иде сто година уназад Устанике су подржале и Кнежевина
Србија и Кнежевина Црна Гора што је довело до
-
Српско турског
рата
.
,
Након неколико месеци ратовања Србија је претрпела тежак
.
пораз Од губитка територија ју је спасила дипломатска интервенција
.
Русије
1877.
М ир изме ђу Србије и Турске је склопље н
године
.
.
Устанак у Херцеговини
.
Ј унаци устанка у Босни и Херцеговини

Берлински конгрес
Берлински конгрес
,
13.
13.
1878.
одржан у периоду од
јуна до
јула
,
године био је састанак представника шест великих европских сила
(
,
,
-
,
,
),
Велика Британија Немачка Аустро Угарска Русија Италија
(
,
,
Османског царства и четири балканске државе Србија Црна Гора
,
).
Грчка Румунија
Русија је под притиском осталих великих сила морала да поништи
Санстефански мировни уговор чиме су преговори о територијалном
.
уређењу Балкана кренули испочетка
13.
1878.
Конгрес је окончан Берлинским миром
јула
године
,
потписивањем међународног уговора по коме су уређене балканске
.
територије и дефинисани интереси великих сила
,
,
Према овом уговору Србија Црна Гора и Румунија су стекле
.
:
независност Бугарска је подељена на две територије Кнежевину
Бугарску која је имала широку аутономију и која је само формално
била под отоманским суверенитетом и Источну Румелију која је имала
.
мању аутономију унутар Турске Македонија је остала под турском
.
влашћу Низ других турских провинција је одвојен од Турске или
.
припојен другим државама
,
:
Србија је знатно проширила своју територију и то на четири округа
,
,
.
Нишки Врањски Топлички и Пиротски
Стварање колонијалног царства
Империјализам
је политика проширења контроле или доминације над
/
индустријски неразвијеним деловима света у циљу освајања и или
одржања империје кроз директно територијално освајање или преко
/
индиректних метода наметања контроле на политику и или економију
.
других земаља
19.
20.
,
Империјализам је свој врхунац достигао крајем
и почетком
века
.
до Првог светског рата Освајања су се углавном односила на
,
.
просторе Африке јужне и источне Азије и Океаније Велике силе које
:
су учествовале у империјалистичким освајањима су Велика

(1878.
),
(1908.
окупација Босне и Херцеговине
година а затим анексија
).
година
.
Међу великим силама се развило супарништво у борби за колоније
,
Ово супарништво је највише било изражено између Немачке Велике
.
Британије и Француске
Велика Британија и Француска су се бориле за превласт над Суецким
,
.
каналом који је био један од најкориснијих саобраћајница Овај канал
1869.
,
је прокопала једно француско привредно друштво
године а део
.
акција власништва је припадало египатском владару Због
,
финансијских проблема египаски владар је морао да прода те акције
.
,
Британцима Пошто он није могао да исплаћује своје дугове уведен је
-
.
британско француски надзор над египатским финансијама Временом
,
су Французи у потпуности препустили Египат Великој Британији који
.
су заузврат подржали француске колонијалне интересе у Мароку
II
Немачки цар Вилхелм је много уложио у изградњи велике и модерне
.
,
поморске флоте Такође развој немачке привреде је био у наглом
.
успону Све то је угрожавало интересе и стварало забринутост међу
.
Британцима
Немачка и Француска су се спориле око пограничних покрајина Алзас
,
1871.
,
и Лорен које су припојене Немачкој
године а претежно су
.
,
насељене француским становништвом Такође имале су сукобљене
.
колонијалне интересе у Мароку
Стварање нових савеза
Сукобљени интереси великих сила и колонијално супраништво су
,
,
довели до склапања бројних најчешће привремених савеза између
.
19.
великих сила које су се удруживале једне против других Крајем
и
20.
-
–
почетком
века у Европи су настала два војно политичка савеза
савез Централних сила
и
Антанта
.
,
-
Савез Централних сила су чиниле Немачка Аустро Угарска и
Италија
.
1879.
-
,
Настао је
године уговором Немачке и Аустро Угарске а
1882.
.
Италија му се придружила
године Немачки инетереси за

Извори
:
https://sr.wikipedia.org/wiki/
https://www.youtube.com/watch?v=n6rYBukKsc0
https://www.youtube.com/watch?v=CRz7h_j0AHY
http://novakovdusan.blog.rs/blog/novakovdusan/gradivo-sedmog-
razreda/2013/11/19/ujedinjenje-italije-i-nemacke-tekst
https://sr.wikipedia.org/wiki/
https://sr.wikipedia.org/wiki/
https://sr.wikipedia.org/wiki/
https://sr.wikipedia.org/wiki/
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
Slični dokumenti