ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ
УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ
МАСТЕР РАД ИЗ ЕКОЛОШКОГ ПРAВА
ПРАВНИ ОКВИР ЗАШТИТЕ ОД БУКЕ СА ПОСЕБНИМ ОСВРТОМ НА
КОМУНАЛНУ БУКУ
Студент: Ментор:
Андрија Велевски 139/2016 доц. Мирјана Дреновак Ивановић
Београд, јун 2017.
4
Увод
Бука и заштита од буке су једна од најактуелнијих тема еколошког права
имајући у виду да је убрзани темпо техничко-технолошког развоја земаља у последњих
пола века узроковао вишеструко загађивања околине која се огледа између осталог и у
све већем негативном утицају буке на живот човека.
Данас је бука којој је становништво свакодневно изложено један је од највећих
проблема човекове околине, посебно у градским подручјима, док државне институције
које су задужене да се баве проблемима насталим у животној средини често истичу да
је превазилажење проблема буке непотребан „луксуз“ на који имају право само
развијене земаље. Грађани развијених земаља оцењују буку као главни чинилац који
критично оптерећује популацију, дајући јој предност над проблемима загађења воде,
ваздуха и непријатних мириса. Изложеност већим нивоима буке је карактеристично за
земље у развоју, пре свега због недовољног посвећивања пажње овом проблему.
Планско коришћење одређених простора не обраћајући пажљу на нивое буке уз
неадекватну градњу стамбених и индустријских објеката у местима где је бука
изражена доводи до прекомерног излагања буци. Бука се убраја међу физичке агенсе
штетне по здравље, чије је неповољно дејство познато одавно. Иако се у почетку
сматрало да бука негативно утиче искључиво на човеково чуло слуха, данас је бројним
истраживањима доказано да је њено дејство на човеково здравље много сложеније,
због чега је веома важна превенција односно заштита од буке. Настојања да се смањи
бука у саобраћају, на градским улицама, у фабрикама и стамбеним објектима зависи од
бројних фактора као што су технички, финансијски, социолошки и културолошки.
Проблем буке се не може једноставно решити. Неопходно је најпре извршити
идентификацију извора буке и обавити мерења, што је предуслов за дефинисање
средстава заштите. Данашњи техничко-технолошки развој нуди решења за заштиту од
загађености околине буком, међутим, као препрека остају финансијски и социјални
фактори. Решења се не могу остварити без строге примене законске регулативе и
акустичких стандарда. Изузетно важан је правни аспект регулисања буке и њене
заштите. Позитивно право Републике Србије у области заштите од буке чини Закон о
зашитити од буке из 2009. године заједно са низом подзаконских аката који
омогућавају његову примену. Закон између осталог дефинише субјекте заштите,
дозвољене вредности нивоа буке, надзор, мерење и сл. Имајући и виду да је Република
Србија стекла статус кандидата за чланство у Европској унији 2012. године постоји
5
формална обавеза наше земље да хармонизује своје законодавство са правним
тековинама Европске уније. Европска комисија је обавила детаљан аналитички преглед
поглавља 27 који се односи на животну средину у виду извештаја о скринингу. Овај
извештај је полазна тачка анализе хармонизације нашег права са правним тековинама
ЕУ у области заштите од буке.
1.
УТИЦАЈ ОДРЕЂИВАЊА ПОЈМА ЗВУКА И БУКЕ НА ПРАВНУ ЗАШТИТУ ОД
БУКЕ
1.1.
Појам и дефинисање звука
Утврђивање појмова и термина у праву је веома битан чинилац у стварању и
његовој примени. Правни језик представља основно средство комуникације помоћу
кога се установљава и спроводи правна процедура, а различито дефинисање или
тумачење одређених појмова могу праву дати сасвим други смисао. Зато је важно
најпре разјаснити појам звука, а касније и буке.
Звук је саставни део свакодневног живота и дешава се као стална појава
човековог окружења. Звук је пратилац многих животних активности, а његово
присуство је евидентно готово у свим сферама рада, живота и природе.
1
Разликујемо појам звука у физиолошком и физичком смислу. У физиолошком
смислу звук представља све оно што чујемо,
2
док се у физичком смислу звук дефинише
као промена притиска, механичког кретања, или неког другог напрезања у еластичној
или вискозној средини.
3
Из дефиниције звука у физичком смилсу произилази да он не
може постојати у вакууму. Настајање звука је немогуће уколико не постоји звучни
извор и материјална средина која преноси звучни талас. Звучни извор ће произвести
звук само ако је побуђен дејством неке спољашне силе, на пример ударцем чекића о
звоно или звучну виљушку, те се отпуштањем затегнуте жице, добијају периодичне
осцилације, које се преносе кроз механичку средину, односно настаје звук.
Човеков орган слуха може да региструје осцилације у фреквенцијском опсегу
од 16 Hz до 20.000 Hz, ако оне имају довољни интензитет што представља границе
1
Ж. Адамовић, Ж. Бурсаћ, С. Ерић,
Вибрације и бука: узроци – дијагностика – заштита
, Српски
академски центар, Нови Сад 2014, 135.
2
М. Симоновић, Д. Калић, П. Правица,
Бука – Штетна дејства, мерење и заштита
, Ниш 1982, 35.
3
Б. Б. Будисављевић
et al., Бука - основи, анализа, извори и заштита
, Трибина грађевинске физике,
Београд 1998, 1-2.
7
Амплитуда звука је мера одступања притиска од средње вредности, стања које
је означено као тишина, односно највећа промена притиска средине.
9
Под дејством звука честице ваздуха осцилују око свог равнотежног положаја
стварајући час на једну, час на другу страну надпритисак у односу на свој равнотежни
положај при атмосферском притиску. Промене атмосферског притиска изазване звуком
називају се звучни притисак. Ове промене су у односу на атмосферски притисак мале.
10
Својим физичким величинама звук делује на човека преко органа слуха.
Настале физичке промене стварају одређене субјективне осећаје, које у извесној мери
зависе од одговарајућих физичких величина звука и њихових промена. Карактеристике
звука у домену субјективног осећаја које представљају такозване субјективне
психолошке или биофизичке карактеристике звука, а које одговарају објективним
величинама су: висина тона, боја звука и гласноћа (субјективна мера јачине звука).
11
Висина тона је осећај на основу кога се може рећи да је један тон висок или
низак (дубок) везана је првенствено за фреквенцију, али поред ње, и за јачину звука.
12
Звук врло малог интензитета на прагу чујности не даје осећај висине тона. По усвојеној
акустичкој терминологији, концертни тон (тон А изнад средњег Ц) има фреквенцију од
440 Hz.
13
Боја звука је квалитет који допушта да се препознају два звука исте висине и
истог осећаја јачине када су емитовани из два различита звучна извора. Она је одређена
бројем виших хармонија, односом њихових интензитета и њиховом фазном разликом у
односу на основни тон.
14
Гласност је физиолошка величина која описује осећај јачине звука у нашем уху.
Овај појам је настао како би се успешно вршила стварна субјективна анализа јачине
звука. Њена јединица је сон, настала због неадекватности децибела као чисто физичке
јединице и фона који није у потпуности задовољио субјективна мерила за анализу
звука.
15
Људско ухо на звуке исте објективне јачине, а различите фреквенције реагује
различито, звуке више фреквенције доживљавамо као јаче, мада они то објективно не
морају да буду.
9
Ibid.
10
Физика звука,
http://vtsns.edu.rs/wp-content/uploads/2014/03/AT-1.1-Prostiranje-zvuka-v1.pdf
5.6.2017.
11
Д. Ј. Величковић,
Бука у животној средини
, Ниш 1999, 67
12
Ibid.,
II-58.
13
И. М. Салом,
Анализа акустичних карактеристика звука звона
, Електротехнички факултет, Београд
2015, 43.
14
Ibid.
15
Ibid
., 64.
