СКРИПТА КРИВИЧНО ПРАВО
ОПШТИ И ПОСЕБНИ ДЕО
КРИВИЦА
Појам кривичног дела
Кривично дело је оно дело које је законом предвиђено као кривично дело, које је
притивправно и које је скривљено.
Нема кривичног дела уколико је искључена ПРОТИВПРАВНОСТ или КРИВИЦА, иако
постоје сва обележја кривичног дела одређена законом.
Поред наведених објективних елемената,потребно је да постоје и субјективна обележја и
то: да је дело учињно са УМИШЉАЈЕМ или ИЗ НЕХАТА.
Основна обележја кривичног дела
Основна обележја кривичног дела су: радња извршења, последица, друштвена опасност
дела, противправност и кривица учиниоца. Под радњом извршења поодразумева се
понашање учиниоца кривичног дела због кога је дошло до извршења истог, било чињењем
или пропуштањем.
Радња
извршења кривичног дела је само она којом се извршава кривично дело и која је
садржана у опису кривичног дела. На пример код кривичног дела крађе радња извршења
састоји се у одузимању туђе покретне ствари.
Последица
је не само претпоставка кривичног дела, његове друштвене опасности, већ
постојање кривичног дела као друштвено опасног. Без последице нема кривичног дела
због непостојања друштвене опасности.Друштвено опасно дело је оно дело које угрожава
или повређује одређена правна добра, државу или друштвену заједницу као целину
односно појединца, и које у одређеном времену и месту и у склопу бројних прилика
упућује на закључлак да је једно понашање учиниоца друштвено опасно.
Противправност
постоји ако је дело противно норми која забрањује извесно понашање
или која наређује одређено понашање.
Кривица
постоји ако је извршилац у време извршења био урачунљив и поступао са
умишљајем, а био је свестан или је био дужан и могао бити свестан да је његово дело
забрањено.
Нико не може бити кривично одговоран ако у време извршења кривичног дела није био у
стању да схвати значај свог дела и да управља својим поступцима, а поред тога и ако није
имао одређени психички однос према делу. Кривична одговорност утврђује се увек према
моменту извршења кривичног дела. Елементи кривичне одговорности су урачунљивост и
виност (кривица).
Izvršenje krivičnog dela nečinjenjem
(1) Krivično delo je učinjeno nečinjenjem kad zakon propuštanje da se preduzme određeno činjenje predviđa
kao krivično delo.
(2) Nečinjenjem može biti učinjeno i krivično delo koje je zakonom određeno kao činjenje, ako je učinilac
propuštanjem dužnog činjenja ostvario obeležja tog krivičnog dela.
ЕЛЕМЕНТИ КРИВИЧНОГ ДЕЛА
Кривично дело је понашање за које кривични закон прописује казну , односно то је
понашање човека којим се повређују нарочито вредна правна добра без којих друштво не
би могло опстати или би била угрожена њихова безбедност.
У правној теорији се разликује више схаватања о појму кривичног дела:
а) Формално ,
б) Материјално и
в) формално-материјално схаватање.
ЕЛЕМЕНТИ КРИВИЧНОГ ДЕЛА
Из дефиниције произилази да се кривично дело састоји од више различитих елемената
који се дела на :
А)Опште
– општи или основни елементи су садржани у сваком кривичном делу и без
њих, тј у одсуству једног , и то било кога од њих , нема уопште кривичног дела као
јавноправног деликта.
И
Б)Посебне
– посебни елементи су специфични, посебни за свако поједино кривично дело
предвиђено у посебном делу Кривичног законика.
Појам кривичног дела чине четири основна, општа елемента:
-Дело човека,
-Противправност дела,
-Одређеност дела у закону и
-Кривица учиниоца.
Постоје две врсте посебних елемената бића кривичног дела:
-Обавезни и посебни елементи (радња, последица, субјект и објект кривичног дела)
-Могући посебни елементи (начин, средство, време и место извршења, лични односи и
околности учиниоца, посебна намера).
Према једном другом схватању, присутност у правној теорији разликују се :
-Објективни (спољни) елементи бића кривичног дела –предмет радње , последица,
средство , начин , место и време извршења, лично својство , однос или околност учиниоца
и
-Субјективни унутрашњи елементи бића кривичног дела –умишљај, нехат, намера, побуда.
А) МАТЕРИЈАЛНИ ЕЛЕМЕНТИ КРИВИЧНОГ ДЕЛА
Из законске дефиниције кривичног дела произилази да његов материјални елеменат чини
дело човека. У оквиру дела човека разликују се три елемента:
1) Радња кривичног дела,
2) Последица кривичног дела,
3) Узрочни однос између предузете радње и остварене последице
Уз радњу и последицу од посебног значаја јесу и МЕСТО, ВРЕМЕ И НАЧИН
ИЗВРШЕЊА КРИВИЧНОГ ДЕЛА.
1.РАДЊА
Основни елемент без кога уопште и нема кривичног дела јесте радња неког лица
(учиниоца) којом улази у кажњиву зону. То је законом одређено понашање којим се
остварују обележја бића кривичног дела.
Радња кривичног дела се може извршити на два начина:
А) Чињењем и
Б) Нечињењем
Чињење
је свесно и вољно предузимање телесног покрета, док је
нечињење
пропуштање
да се да се предузме одређењо чињење , дакле пропуштање телесног покрета.
НЕХАТ
Кривично дело учињено из нехата кад је учинилац био свестан да услед његовог чињења
или нечињења може наступити забрањена последица, али је олако држао да ће је моћи
спречити или да она неће наступити; или кад није био свестан могућности наступања
забрањене последице, иако је према околностима и према својим личним својствима био
дужан и могао бити свестан те могућности.
Разликујемо два основна облика нехата:
Свесни и Несвесни
.
Свесни
постоји када је учинилац свестан да својом радњом може да учини дело али је
олако држао да до тога неће доћи или да ће он спречити.
Несвесни
нехат – код њега
учинилац није имао ни вољу нити је имао свест о могућности наступања последице.
Поред основних нехата разликујемо
Обичан и Професионални нехат
.
Обичан
се односи
на недостатак уобичајеног степена пажње који се тражи од сваког човека а
Професионални
недостатак пажње при вршењу професионалне дужности.
САУЧЕШНИШТВО
Када у извршењу кривичног дела учествују два или више лица, тада постоји саучешнитво.
Лица која својим делатностима, са једним или више радњи, у исто или различито време, на
истом или различитом месту остварују кривично дело, називају се саучесници.
Саучешништво је облик учешћа, партиципације више лица у остварењу последице
кривичног дела или је то стицај више лица у истом кривичном делу.
САИЗВРШИЛАШТВО
Ako više lica učestvovanjem u radnji izvršenja sa umišljajem ili iz nehata zajednički izvrše
krivično delo, ili ostvarujući zajedničku odluku drugom radnjom sa umišljajem bitno doprinesu
izvršenju krivičnog dela, svako od njih kazniće se kaznom propisanom za to delo.
ПОДСТРЕКИВАЊЕ
(1) Ko drugog sa umišljajem podstrekne da izvrši krivično delo, kazniće se kaznom propisanom
za to krivično delo.
(2) Ko drugog sa umišljajem podstrekava na izvršenje krivičnog dela čiji pokušaj je po zakonu
kažnjiv, a delo ne bude ni pokušano, kazniće se kao za pokušaj krivičnog dela.
ПОМАГАЊЕ
(1) Ko drugom sa umišljajem pomogne u izvršenju krivičnog dela, kazniće se kaznom
propisanom za to krivično delo, ili ublaženom kaznom.
(2) Kao pomaganje u izvršenju krivičnog dela smatra se naročito: davanje saveta ili uputstava
kako da se izvrši krivično delo, stavljanje učiniocu na raspolaganje sredstava za izvršenje
krivičnog dela, stvaranje uslova ili otklanjanje prepreka za izvršenje krivičnog dela, kao i
unapred obećano prikrivanje krivičnog dela, učinioca, sredstava kojima je krivično delo izvršeno,
tragova krivičnog dela ili predmeta pribavljenih krivičnim delom.
НУЖНА ОДБРАНА
Нужна одбрана је она одбрана која је неопходно потребна да учинилац од свог добра или
добра другог одбије истовремени противправни напад. Нужна одбрана је основ за
искључење постојања кривичног дела.
Из овакве дефиниције произилазе
основни елементи
појма нужне одбране:
-Стање нужде
– потребно је да је учинилац био у стању нужде, тј. да је учинилац био у
нужди да у одбијању напада поступи на начин како је поступио, ради заштите свог или
туђег правног добра. Право на нужну одбрану припада док траје противправни и
нескривљени напад или озбиљан напад који непосредно поредстоји. Учинилац дела у
нужној одбрани може се по интензитету користити мером одбране која би имала за
последицу престанак, односно уклањање опасности, којом је угрожено правно добро.
-Следећи елемент нужне одбране је напад
– а напад је свако деловање, свака радња
управљена на угрожавање, повреду или излагање опасности неког правног добра. Нужна
одбрана је дозвољена и против озбиљног противправног напада који непосредно
предстоји, а то је ситуација када постоји могућност блиског (временског) извршења. На
пример: у кафани због свађе са одређеноим лицем, учинилац потегне пиштољ и лиши
живота наведено лице, а потом се обраћа присутнима речима, да ће их све побити. Лицима
којима се тако обраћа припада право на нужну одбрану не због напада на лице које је већ
лишено живота већ због веома озбиљног напада који предстоји а што се закључује како из
фактичког понашања тог лица тако и речи претње.
-Следећи елемент нужне одбране је противправни напад
. Противправни напад је сваки
напад који није предузет на основу неког законског овлашћења.
.
КРАЈЊА НУЖДА
Крајња нужда постоји када је дело учињено ради тога да учинилац од свог добра или
добра другог отклони истовремену нескривљену опасност која се на други начин није
могла отклонити, а да при томе учињено зло није веће од зла које је претило.
Елементи крајње нужде су опасност и отклањање опасности
.
Опасност
је стање у
коме постоји вероватноћа да ће непосредно наступити повреда правних добара. Опасност
треба да је стварна, а то значи да опасност непосредно поредстоји или ако је већ
наступила па све док док траје. Опасност треба да је нескривљена и да је објективно
постојала. Ако је учинилац услед заблуде погрешно сматрао да опасност постоји није
поступао у крајњој нужди. Заблуда може бити основ за искључење кривичне
одговорности. Опасност може да прети било ком поравном добру и може бити изазавана
од човека, животиње или природне силе.
Крајња нужда се разликује од нужне одбране
по томе што код нужне одбране – напоад може долазити само од човека
. Други
елемент крајње нужде јесте
отклањање опасности
. Крајња нужда постоји само ако се
опасност није могла отклонити на други начин, тј. да се то није могло учинити без повреде
правног добра трећег лица. Крајња нужда неће постојати ако се опасност могла отклонити
на други начин. Нужно је утврдити да ли је било могућности да се опасност избегне на
пример бежањем, или отклони дозивањем у помоћ или на други начин зависно од природе
опасности. То је један од услова за постојање крајње нужде. У интересу је државе и
друштва да се у таквим приликама сачува добро пре свега значајније а потом веће
вредности, жртвовањем мање значајног добра или добра мање вредности. Зло које се
наноси не сме бити веће од зла које је претило. Ако је нането зло веће од зла које је
претило, неће постојати крајња нужда.
ПРЕКОРАЧЕЊЕ НУЖНЕ ОДБРАНЕ
Учинилац који је прекорачио границе нужне одбране може се блаже казнити, а ако је
прекорачење учинио услед јаке раздражености или препасти изазване нападом, може зе и
ослободити од казне. Прекорачење нужне одбране може постојати само ако су испуњени
сви услови за нужну одбрану. То значи: да је постојао напад од човека, да је напад био
противправан, да је напад био усмерен против неког правног добра и да је стваран.
СТИЦАЈ КРИВИЧНИХ ДЕЛА
Стицај кривичног дела
постоји кад учинилац са једном или више радњи учини више
крвичних дела за која му није пресуђено, па му се истовремено суди у истом кривичном
поступку, доноси једна пресуда и изриче једна главна казна. За постојање стицаја
потребно је испуњење следећих услова:
А)
Истоветност учиниоца
(исто лице у истом или различитом својству-извршилац,
саизвршилац, подстрекач или помагач учествује у извршењу кривичних дела,
Б)
Два или више кривичних дела
која могу бити свршена или покушана, без обзира
дали су исте или различите врсте,
В) За учињена дела није
није изречена пресуда
Г) да се за сва учињена кривична дела
истовремено суди
.
Разликују се ИДЕАЛНИ И РЕАЛНИ СТИЦАЈ
ИДЕАЛНИ СТИЦАЈ
ПОСТОЈИ КАДА УЧИНИЛАЦ СА ЈЕДНОМ РАДЊОМ
ОСТВАРИ ВИШЕ КРИВИЧНИХ ДЕЛА. Он може бити : Хомогени (истоврстан), и
Хетерогени (разноврстан) стицај.
РЕАЛНИ СТИЦАЈ
ПОСТОЈИ КАДА УЧИНИЛАЦ СА ВИШЕ РАДЊИ ОСТВАРИ
ВИШЕ КРИВИЧНИХ ДЕЛА, ПОД УСЛОВИМ ДА НИ ЗА ЈЕДНО ОД ИЗВРШЕНИХ
ДЕЛА НИЈЕ ИЗРЕЧЕНА ПРАВНОСНАЖНА ПРЕСУДА. За потојање реалног стицаја
потребно је да су остварена најмање два кривиична дела са посебним радњама и да при
томе ниједно од њих није пресуђено, тако да се учиниоцу суди за сва дела у истом
кривичном поступку, доноси једна пресуда и изриче једна главна казна.
ЕЛЕМЕНТИ КОЈИ ИСКЉУЧУЈУ КРИВИЦУ:
Околности које искључују постојање кривице представљају субјективне основе
искључења кривичног дела. То су :
-Неурачунљивост,
-Сила и претња (принуда),
-Стварна заблуда и
-Правна заблуда.
НЕУРАЧУНЉИВОСТ
Неурачунљивост
је психичко стање учиниоца које постоји у време извршења кривичног
дела у коме он није могао да схвати значај свога дела или није могао да управља својим
поступцима услед душевне болести, заосталог душевног развоја или друге теже душевне
поремећености.
Неурачунљивост чине два елемента: ПСИХОЛОШКИ И БИОЛОШКИ.
Психолошки елемент
неурачунљивости се састоје из два облика немоћи:
А) Немогућност за расуђивање
– немогућност учиниоца да схвати значај свог дела –то је
интелектуална немоћ учиниоца да схвати стварни (реални) друштвени и правни значај
дела;
Б) Немогућност за одлучивање
–огледа се у немогућности учиниоца да управља својим
поступцима тј, да контролише своје понашање, да га усмерава у одређеном правцу
сагласно садржају свести.
