ВИСОКА ПОСЛОВНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ
СТУДИЈА БЛАЦЕ
ДИПЛОМСКИ РАД
Стратегијски менаџмент
Тема: Природа и значај стратегијског менаџмента
Студент: Предраг Тодоровић Ментор: др Кристина Цветковић
Индекс: 39/15M
Блаце, септембар 2018. год.
4
2. БУДУЋНОСТ
Зашто будућност на самом почетку?
Будућност је од пресудне важности за сваку компанију и менаџере који тим
компанијама управљају. Стратешки менаџмент се темељи на способности
организације да мисли унапред и да се активно припреми за очекивани сценарио у
будућности. Питање које се при том намеће је на који начин успоставити најбољи
однос између организације и тако динамичног и само донекле и релативно
предвидивог окружења, а са циљем да се постигне више и боље, да се буде
надмоћнији и успешнији од конкуренције?
Наиме, планирање је у том процесу кључна фаза и од квалитета постављеног плана
заправо зависе и постигнути резултати једне компаније, као и целокупни развој
организације. Оно штеди време и омогућава да разноврсни ресурси компаније буду
искоришћени на најбољи могући начин. Добар план минимизира могућност појаве
кризних ситуација и пружа менаџменту довољно простора за “маневрисање” уколико
се за тим укаже потреба. Њиме се премошћује јаз између онога где се налазимо сада и
онога где желимо да стигнемо у ближој или даљој будућности. То је размишљање о
ситуацији у којој ћемо бити у будућности да бисмо у вези тога нешто урадили још
данас. Не можете ништа планирати без испитивања унутрашњег и спољашњег
окружења компаније. Понекад је најбоља анализа организације она која долази
спонтано, природно и неформално, у опуштеној атмосфери, уз шољу кафе или чаја,
кад се сви осећају слободним да изразе своје погледе.
Планирање омогућава организацији да има структуру и да зна одакле да почне како
би испунила своју мисију. Нажалост, проблем је у томе што планирање, као и многе
друге ствари које нам чине добро, не примењујемо увек, и онако како треба. Исто
тако, уколико ствари наставимо да радимо на начин како смо их до сада радили,
потребе за планом - и нема. Губљење је времена трошити енергију на “велике”
планове, а затим се понашати се на исти стари начин. Суштина је у чињеници да
планирање подразумева промене у понашању, а по правилу, велики број људи се
опире променама јер многи надолазеће промене схватају као сметњу и угрожавање
свог “комфора”, на који су навикли, и биће спремни на јако велики отпор само да би
задржали своје позиције. Отпор се јавља као последица губљења осећаја за “старе
добре дане” зарад бољег управљања и “несигурније” будућности. Промене увек
5
траже учење нових знања, и вештина, па је и отпор променама је често изазван
страхом од некомпетентности.
Управљање променама обухвата адаптирање компаније на захтеве окружења и
модификовање стварног понашања запослених. Када се спроводи организациона
промена, поред доброг плана, морају се размотрити и многе ствари укључујући и
начин спровођења иновација као и врсте отпора променама које ће се вероватно
појавити, али и о томе ко је тај ко би требало да их спроводи и имплементира.
Организације су у основи отворени системи, што значи да њихова дугорочна
ефективност зависи од способности да предвиде, управљају и одговоре на промене у
окружењу. Међутим, прилагођавање само по себи обично није довољно да би
компанија ишла у жељеном правцу развоја и успеха, зато што свака промена не мора
бити и обично није сама по себи промена на боље. Потребно је иницирати
конструктивне промене и знати управљати њима. Ово захтева у великој мери
проактивност у раду и начину размишљања који подразумевају предвиђање будућих
догађаја, стварање потребне и адекватне климе у компанији која це подржавати
спровођење очекиваних промена, као и одговарајуће радно окружење које може да
омогући да се очекиване промене реализују у жељеном правцу. Све су то захтеви који
се стављају пред менаџмент једне компаније. Међутим, карактеристика модерног
пословања указује на чињеницу да само активности менаџмента, ма како успешан он
био, нису довољне. Способност менаџмента неке организације огледа се у
могућности преноса позитивне енергије према променама на све структуре
запослених и подршке коју том приликом добијају.
7
Та основна дефиниција захтева допуне:
1. Као менаџери, људи извршавају менаџерске функције планирања, организовања,
управљања људским ресурсима, вођења и контролисања.
2. Менаџмент се може применити у било којој врсти организације.
3. Односи се на менаџере на свим организационим нивоима.
4. Циљ је свих менаџера исти: остварити профит.
5. Управљање се бави поспесивањем продуктивности; то претпоставља ефективност
и ефикасност.”
Менаџмент ради лакшег проучавања аутори уџбеника рашчлањују на пет
менаџерских функција – планирање, организовање, управљање људским ресурсима,
вођење и контролисање. Око свих тих функција сакупљено је знање на темељу којих
се оне базирају. Сви појмови, начела, теорија и технике менаџмента груписане су у
тих пет функција. Менаџер је задужен за делегирање активности члановима тима.
Менаџмент је стога присутан у профитним и непрофитним, малим и великим,
производним и предузећима која пружају услуге. Менаџери управљају људима у
продаји, производњи, маркетингу итд. Сви они постижу резултате креирајући радну
атмосферу у радној скупини. Типове менаџмента са аспекта хијерархијског нивоа
чине: Топ Манагемент (менаџери на највишем нивоу), Мидле. Менаџере на највишем
нивоу или врховне менаџере чине председник, председавајући, извршни директор,
ЦЕО и извршни председник. Они се брину за будућност предузећа, на начин да
доносе дугорочне одлуке, постављају циљеве, дефинису стратегију за остваривање
постављених циљева, воде бригу о знању, вештини и способностима сваког
запосленог, те обезбеђују да се предузеће што боље прилагођава брзим променама.
Менаџери на средњем нивоу оријентисани су на ближу будућност, а у погледу тога
највише труда придодају успостављању добре комуникације с окрузењем, решавању
конфликата и храбрења тимског рада. Менаџери на средњем нивоу организационе
хијерархије су најчешће руководиоци над неким одељењима у предузећу, нпр.
Одељења за развој, финансије, набавку, производњу, продају, итд. Менаџери на
првом нивоу одговорни су за производњу добара и услуга, према томе они су
оријентисани на кратак рок. Кратак рок најчешће је одређен неким задатком који
треба да направе у датом времену применом одређених правила. Они имају називе
