Privatizacija zemalja u tranziciji

UVOD

Tranzicija predstavlja proces prelaska socijalističkog ukapitalističko društveno ekonomsko uređenje. Razlika između socijalizmai kapitalizma leži u posedovanju imovine. Socijalizam je sistem u kome je svojina prvenstveno bila u državnom ili društvenom vlasništvu, dok je u novije vreme većinom u vlasništvu privatnih lica. Samo ako se u tranzicionim ekonomijama mogu napraviti velike i trajne promene u vlasništvu nad imovinom, dalerko od države, prema pojedinačnim vlasnicima, može se izvršiti tranzicija iz socijalizma u kapitalizam.
Iskustva sa državnom svojinom su bila vrlo negativna. Državna preduzeća su loše vođenja, sa visokim stopom zaposlenih, lošom organizacijom, zastarelom tehnologijom, previsokim cenama, i uvek podvrgnuta političkim ciljevima i zavisna od državne pomoći.
Ovakva preduzeća su jasan dokaz neefikasnosti državne svojine. Postoje više razloga zbog kojih je privatno preduzeće efikasnije od državnog ili društvenog – privatna preduzeća više su izložena disciplini komercijalnog finansijskog tržišta nego državna ili društvena, privatna svojina znači da su interesi kapitala, bolje predstavljeni nego u drugim oblicima vlasništva, privatna firma je sposobnija da ponudi dobra primanja kako bi privukla i sačuvala dobre menadžere, i manje je podložna političkom uplitanju nego državna ili društvena.
Koncept privatizacije je nastao i bio prihvaćen upravo zbog, već pomenutog, neuspeha preduzeća koja su u vlasništvu države. Zemljama u tranziciji bili su neophodni ambiciozni programi privatizacije kako bi se okončala veoma neefikasna dominacija državnih monopolista u privredi. U užem smislu, privatizacija je proces koji predstavlja prenošenje prava nad vlasništvom sredstava za proizvodnju.
Moglo se očekivati da će privatno vlasništvo uneti više racionalnosti i efikasnosti u takva preduzeća – da će se njihovi finansijski i radni rezultati poboljšati i da će država početi da od njih ubira porez umesto da im dodeljuje subvencije.
Privatizacioni proces započet je u Velikoj Britaniji krajem 70 – tih godina prošlog veka, od strane britanske premijerke Margaret Tačer. Proces je posato globalan i zahvatio je i razvijene, kao i zemlje u razvoju, a ne samo bivše zemlje sa socijalističkim društveno – ekonomskim uređenjem.
Efekti privatizacije su otvaranje novih radnih mesta, privredni rast, realizacija socijalnog programa, porast životnog standarda, podsticanje lokalnog razvoja, denacionalizacija, redovna isplata penzija, finansiranje programa za razvoj privrede i životne sredine, itd.
Osnovni ciljevi privatizacije su jasno definisanje vlasništva, povećanje alokativne efikasnosti, pravednost, privlačenje stranih investicija radi uravnoteženja budžeta i pokrivanje socijalnih rashoda. Formiranje privatnog vlasništva predstavlja osnovni preduslov tržišne ekonomije. Postoji puno faktora koji otežavaju put ovom procesu.