чвориштe саобраћајних мрeжа. Аeродром „Никола Тeсла“ јe матични центар Air Serbia,
националног авио прeвозника Рeпубликe Србијe. Налази се у близини Сурчина, 18km
западно од Београда. Бави се пружањем услужне делатности у ваздушном саобраћају.
Са аeродрома рeдовним авио-саобраћајем путникe прeвозe 33 авио-компанијe ка 91
дeстинацији у 38 држава на 4 континeнта. Аeродром „Никола Тeсла“ опслужује више
од 4 милиона путника на годишњем нивоу и водећи је аеродром у региону.

Његова

локација је идеална јер се налази на „раскрсници“ највећих ваздушних рута.

Организациона структура сe састоји од следећих сектора: Извршног одбора на

чијeм чeлу јe Гeнeрални дирeктор - прeдсeдник Извршног одбора,  Опeративни послови
и   управљањe   бeзбeдношћу,   Зeмаљско   опслуживањe,   Обeзбeђивањe,     Инвeстицијe   и
развој,     Тeхника,     Информационо-тeлeкомуникационe   тeхнологијe,   Комeрцијално
пословањe и маркeтинг, Пословни и административни послови, Финансијe, Логистика
и Људски рeсурси

Према Закону о ваздушном саобраћају

аеродром

је свако дефинисано подручје

(укључујући све објекте, инсталације и опрему) на копну или на води или на фиксној,
приобалној или плутајућој структури, које је у целини или делимично намењено за
слетање, полетање и кретање ваздухоплова.

Ваздухоплов

је свака направа која се

одржава у атмосфери услед реакције ваздуха, осим реакције ваздуха који се одбија од
површине земље.

Пословање аеродрома „Никола Тeсла“ усклађено је са ISO (International

Organization for Standardization) стандардима, о којима ће бити речи мало касније, и на
тај начин обезбедио висок ниво квалитета услуга које пружа својим клијентима.

http://www.beg.aero/strana/11161/Статистика

(09.05.2018. 13:52)

http://www.beg.aero/strana/10061/О-Аеродрому

(16.04.2018. 23:20)

„Службени гласник РС“, бр. 73/2010.

Аеродром као део критичне инфраструктуре

У новије време, а посебно након терористичких напада на Сједињене Америчке

Државе, у литератури се све чешће наилази на термин критична инфраструктура. Под
овим   појмом   најчешће   се   подразумевају   природна   и   материјална   добра,   имовина,
технички системи, комуникације, пословне делатности и службе које су од посебног
значаја   за   државу   и   чије   би   уништење   или   прекид   функционисања   угрозило
националну   безбедност,   економију,   виталне   друштвене   функције,   здравље
становништва,   јавни   поредак   и   заштиту   националних   интереса  (Триван,   2017).   У
критичну   инфраструктуру   спадају   јавне   и   приватне   институције   у   секторима
пољопривреде, прехране, воде, здравства, хитних служби, владе, одбране, информација
и   телекомуникација,   енергетике,   саобраћаја,   банкарства   и   финансија,   хемијских   и
опасних материјала, поште и транспорта.

Појам критичне инфраструктуре се помиње и у Стратегији развоја

информатичког друштва у Републици Србији до 2020. године

. Општи циљ Стратегије

је   развој   и   унапређење   информационе   безбедности   у   Републици   Србији   и   њено
одржавање на адекватном нивоу, а с обзиром да су доношењем прописа у овој области
дефинисани ИКТ системи од посебног значаја, мере заштите, надлежни органи, изазов
за   остварење   циља   налази   се   у   стварању   предуслова   за   континуирано   унапређење
кадрова,   како   кроз   увођење   посебних   програма   на   универзитетима   из   области
информационе   безбедности,   тако   и   кроз   континуирано   обучавање   и   усавршавање
запослених у релевантним институцијама који се баве информационом безбедношћу

. У

Стратегији   се   указује   на   потребу   развоја   и   унапређивања   заштите   од   напада   на
критичне   инфраструктуре   применом   информационих   технологија.   Ресурси   критичне
инфраструктуре су потенцијално веома угрожени и од саботажа и грешака, везаних за
рачунарске   мреже   и   интернет.   Треба   имати   у   виду   да   су   контрола   и   управљање
авионским   саобраћајем   везани   за   системе   чије   су   информације   међусобно   повезане
преко интернет мрежа. Та ,,критична информациона структура“ представља ,,критичну
инфраструктуру   унутар   критичне   инфраструктуре“.   Циљани   улазак   софтвера
намењених   ометању   рада   рачунара   (попут   вируса)   у   системе   који   процесирају
информације   критичне   инфраструктуре,   реално   је   изведив   и   могућ.   Због   велике
зависности   ресурса   критичне   инфраструктуре   од   критичне   информационе
инфраструктуре, саботажа унутрашњег информационог система може имати дугорочне
последице и нанети већу штету функционисању објекта критичне инфраструктуре од
оне коју би нпр. могло изазвати постављање експлозива у постројењима. Опасност од
ове врсте напада на ресурсе критичне инфраструктуре у мирнодопским условима може
долазити пре свега од носилаца организованог криминала и хакерских мрежа, али и од
терористичких   организација,   пре   свега   оних   које   спонзоришу   државне   структуре
појединих земаља.

,,Службени гласник РС“ бр. 51/2010.

http://mtt.gov.rs/download/3/strategijarazvoja%20ib.pdf

(16.04.2018. 22:43)

Информациона безбедност

У информационом друштву су стварање, дистрибуција и коришћење

информација, али и манипулација информацијом постале централне активности већине
грађана. У односу на индустријска друштва, радни инструменти информационог
друштва су рачунари и средства телекомуникације, а средства транспорта су интернет и
мас-медији. У складу са великом важношћу рачунарских мрежа, у литератури се често
користи и израз ,,умрежено друштво“ (Милашиновић, Милашиновић, & Путник, 2012).

Информациона безбедност се дефинише као стање поверљивости, целовитости и

расположивости информација, независно од тога у ком облику егзистирају.

Поверљивост

информације значи да је она доступна само лицима која су овлашћена да

је користе.

Интегритет

подразумева заштиту података од намерног или случајног

неовлашћеног мењања, док је

расположивост

гаранција овлашћеним корисницима

система да ће им он бити доступан у сваком тренутку када за њим имају потребу.
Информациона   и   информатичка   безбедност   нису   синоними,   пошто   информациона
безбедност обухвата заштиту свих информација, без обзира на облик у којем се налазе
(Триван,   2017).  У   корпорацијама   се   акценат   информационе   безбедности   ставља   на
спречавање   покушаја   неауторизованог   приступа   информацоном   систему,   чиме   се
обезбеђују поверљивост, интегритет и расположивост информација.

Успешно споровођење информационе безбедности као једне од функција

корпоративне безбедности подразумева системско управљање различитим аспектима
тог сегмента безбедности унутар пословног објекта, у складу са одговарајућим
међународним стандардима, нормативом на националом нивоу и интерним правилима
саме корпорације.

Неопходно је успостављање целовитог система аеродрома за спречавање

неовлашћеног приступа и злоупотребе података, независно од облика у коме су
сачувани. Систем мора да покрије све критичне аспекте информационе безбедности и
да на тај начин смањи оперативне ризике пословања. Управљање ризиком мора бити
прихваћено као део рутинских послова организације, да су сви појединци и делови
организације одговорни за препознавање ризика и разних опасности, што је предуслов
за њихово елиминисање или ублажавање (Кековић, Савић, Комазец, Милошевић, &
Јовановић, 2011).