Socijalna medicina – Socijalne bolesti

Definicija zdravlja

Pokušaji da se definišu zdravlje i bolest započinju sa nastankom ljudskog roda i mogu se pratiti od vremena Galena. Definisanje pojmova „zdravlje” i „bolest” predstavlja veoma složen zadatak, jer je teško postaviti granicu gde prestaje zdravlje a gde počinje bolest. Objašnjavajući prelazak zdravlja u bolest Hipokrat kaže: „Bolest ne dolazi odjednom, kao iz vedra neba, nego je posledica dugog niza malih, neznatnih grešaka protiv zdravlja, koje se nadovezuju jedna na drugu i rastu kao valjajuća grudva snega, dok se jednog dana ne svale na glavu onog koji greši.”

Jedna od najstarijih zabeleženih definicija zdravlja je definicija koju je dao Pindar: „Zdravlje predstavlja besprekorno funkcionisanje ljudskog organizma.” Ovakav koncept se oslanja na mehanicističko poimanje sveta i uvažava isključivo biološku komponentu zdravlja, iz koje zatim sledi i odgovarajuća metodologija pristupa u medicinskoj praksi.
Definicije zdravlja koje su zabeležene do 1948. godine većina autora svrstava u kategoriju tradicionalnih definicija. One najčešće zdravlje sagledavaju kao stanje, a ne kao svojevrsni proces, ne uzimajući u obzir psihološku i socijalnu dimenziju zdravlja. Bez obzira što sadrže određene nedostatke, tradicionalne definicije zdravlja istovremeno sadrže i određene socijalno-medicinske komponente, ističući da je zdravlje sloboda od radne nesposobnosti, da predstavlja rezultat napora da se izbegnu rizici sredine, kao i da je zdravlje pojedinca neraskidivo povezano sa zdravljem grupe kojoj on pripada.

Različite naučne discipline, kao što su biologija, psihologija i sociologija imaju svoje različite prepoznatljive koncepte od kojih polaze pri definisanju zdravlja i bolesti. Vrednosni kriterijumi društva, vladajuća kultura i filozofija društvenih zajednica u određenim istorijskim periodima i na pojedinim životnim prostorima imale su takođe veliki uticaj na shvatanje zdravlja i bolesti.
Razvoj socijalne medicine, kao nauke koja zdravlje pojedinca razmatra u funkciji njegovih interakcija sa životnom okolinom, rezultirao je i definicijom zdravlja, u kojoj je zdravlje sagledano ne samo kao biološki i psihološki već i kao socijalni fenomen. Ustav Svetske zdravstvene organizacije (SZO) iz 1948. godine daje sveobuhvatnu definiciju zdravlja koja po prvi put ističe i socijalnu komponentu kao izuzetno značajnu:
„Zdravlje je stanje potpunog fizičkog, psihičkog i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti i nesposobnosti”.

Kao glavni nedostaci ove definicije navode se njena statička priroda, jer je zdravlje definisano kao „stanje” i utopijska priroda, s obzirom da se ni jedna osoba ne može oceniti kao idealno zdrava, pre svega zbog poteškoća u definisanju i nemogućnosti potpune realizacije socijalne komponente zdravlja.
SZO definiše socijalno blagostanje kao „stanje mira i sigurnosti, u kome svaki čovek, bez obzira na veru, rasu, političko uverenje, ekonomske uslove i pol, ima pravo na školovanje i rad, koje mu daje mogućnost da živi harmonično u zdravoj okolini i koje mu pruža osiguranje u bolesti, iznemoglosti i starosti”.

Revizija definicije zdravlja SZO glasi:

„Zdravlje je multidimenzioni fenomen dinamične ravnoteže u kome se odnos između individue i njene okoline, kako socijalne tako i fizičke, mora shvatiti kao integralan (celovit)”.