Subjekti privrednog prava

1. Individualne pravne forme privrednih subjekata

Preduzetnik je fizičko lice koje je registrovano i koje radi sticanja dobiti u vidu zanimanja obavlja sve zakonom dozvoljene delatnosti, uključujući i umetničke i stare zanate i poslove domaće radinosti (delatnost: proizvodnja i promet roba i vršenje usluga na tržištu).

Nužni uslovi za sticanje svojstva individualnog trgovca – preduzetnika

Jedno fizičko lice može organizovati preduzeće i steći status individualnog trgovca – preduzetnika kumulativnim ispunjenjem određenih uslova:
1. Preduzetnik može biti samo fizičko lice, punoletno i poslovno sposobno, koje nije osuđivano za neka krivična dela ili privredne prestupe;
2. Ovaj uslov se odnosi na delatnost. Individualni trgovac – preduzetnik je pravna forma organizovanja preduzeća radi obavljanja određene delatnosti radi sticanja dobiti. U preduzeću su bitna dva faktora: kapital i rad. Nosilac preduzeća je onaj kome pripada kapital koji se upotrebljava u preduzeću, a samim tim pripadaju mu i koristi koje nastaju njegovim delovanjem;
3. Individualni trgovac – preduzetnik može organizovati preduzeće podnošenjem prijave za registraciju u Registar privrednih subjekata.

Za sve svoje obaveze (bez obzira da li su nastale delovanjem preduzeća ili proizilaze iz njegovog privatnog odnosa izvan toga poslovanja) preduzetnik odgovara svom svojom imovinom.

Pravni status

Individualno organizovano preduzeće u formi individualnog trgovca – preduzetnika nema pravni subjektivitet.
Karakteristike specifičnog statusa preduzetnika:
1) preduzetnik obavlja delatnost pod posebnim poslovnim imenom; svoje individualno personalno poslovno ime (firmu) upisuje u Registar privrednih subjekata;
2) može biti član trgovačke komore;
3) ima privilegiju da bude titular tzv. industrijske svojine (trgovački žig, firma);
4) za preduzetnika važi poseban fiskalni režim;
5) za preduzetnika važi poseban režim knjigovodstva;
6) dužan je da vodi trgovačke knjige.

Radnja

Za obavljanje trgovačke (privredne) delatnosti individualni trgovac – preduzetnik osniva radnju.
Radnja je organizacioni oblik za samostalno obavljanje delatnosti preduzetnika sa ciljem sticanja dobiti.
Trgovačka radnja je skup dobara organizovanih sa ciljem da se iskorišćava preduzeće ili sfera poslovne delatnosti trgovca stvorena njegovim radom.

Više lica (najviše 10) mogu osnovati ortačku radnju. Na nju se primenjuju pravila ugovora o ortakluku. Ortačka radnja se razlikuje od ortačkog društva po tome što nema status pravnog lica.
Radnjom upravlja vlasnik. Ona nema organe. Vlasnik zastupa radnju.

Prestanak radnje

Radnja može prestati:
1) pismenom odjavom;
2) smrću ili gubitkom poslovne sposobnosti;
3) ako ne obavlja delatnost duže od godinu dana neprekidno;
4) zabranom obavljanja delatnosti;
5) stečajem i likvidacijom.

Jednopersonalno (jednočlano) društvo je oblik društva kapitala koje nastaje osnivanjem od strane jednog jedinog lica ili sticanjem svih akcija akcionarskog društva od strane jednog akcionara nakon osnivanja društva, odn. sticanjem svih udela društva sa ograničenom odgovornošću nakon osnivanja društva. To je podoblik a.d. i d.o.o. koji ima određene specifičnosti. Ono ne može postojati kao društvo lica (o.d. i k.d.), već samo kao društvo kapitala (d.o.o. i a.d.).

2. Osnivanje privrednog društva (sistemi, osnivači, osnivački akt)

Sistemi osnivanja privrednog društva

Privredna društva se osnivaju za obavljanje delatnosti po različitim sistemima. U svetu i kod nas dominantan je tzv. normativni sistem (sistem slobodnog osnivanja).
1. Normativni sistem. – Svako lice ima pravo da osnuje privredno društvo ako je ispunilo zakonom propisane uslove i ako bude sproveden propisani postupak. Postupak osnivanja završava se registracijom. Registar vodi Agencija za privredne registre;
2. Sistem odobrenja. – Privredno društvo može da osnuje samo ono lice koje je za to dobilo odobrenje nadležnog državnog organa. Npr., ovaj sistem važi za osnivanje poslovnih banaka (u tom slučaju potrebna je dozvola NBS);
3. Zakonski sistem. – Privredno društvo može biti osnovano i zakonom ili upravnim aktom;
4. Sistem koncesije. – Ovaj sistem je podvarijanta sistema dozvole. Osnivanje nekih privrednih društava uslovljeno je davanjem koncesije nadležnog državnog organa u propisanom javnom postupku.

Osnivači privrednog društva

Osnivači privrednog društva mogu biti fizička i pravna lica, uključujući i javnopravna (država).
Fizička lica mogu osnivati sve pravne forme privrednih društava
Pravna lica (prema ZPD) su izjednačena sa fizičkim licima (mogu osnivati sve pravne forme privrednih društava)
Država se može pojaviti u ulozi osnivača privrednog društva koje obavlja delatnost od opšteg interesa.