Tipologija turizma

TURIZAM DOGAĐAJA

Manifestacioni turizam, turizam događaja ili event turizam uključuje putovanja koja su primarno motivisana posetom manifestaciji kulturnog, umetničkog, zabavnog i sličnog karaktera i sadržaja. Ranije je, kao sveobuhvatni, bio korišćen termin special event. U poslednje vreme sve češće je u upotrebi sintagma festivals and events, koja u prvi plan ističe značaj događaja festivalskog karaktera. Festivali su se umnožili sa rastom masovnog turizma posle II sv. rata. U V. Britaniji gotovo 50% umetničkih festivala pokrenuto 80-tih godina 20. veka kako bi podstakli veću posetu turista pojedinim gradovima. Čak i festivali namenjeni pripadnicima lokalne zajednice dovode znatiželjne turiste, a sve više je i onih manifestacija koje su kreirane samo iz turističkih razloga.
Pojam i tipologija događaja
Prema veličini i značaju (udeo na tržištu, kvalitet, efekat na imidž destinacije, podrška lokalne zajednice, ekonomske koristi, environmentalna vrednost, održivost i sl.), mogu se izdvojiti tri osnovna tipa događaja:
Mega event je manifestacija koja privlači ogroman broj posetilaca, obično preko 500.000 ili 1 mil., kao što je slučaj sa Olimpijskim igrama ili Svetskim fudbalskim prvenstvom.
Hallmark event (žig, oznaka) je značajna manifestacija koja se održava samo jedanput ili se ponavlja u određenom intervalu, ograničenog je trajanja, a organizovana je sa ciljem jačanja pozitivne slike o destinaciji, njene privlačnosti i ekonomske uspešnosti. Naziv upućuje na to da je postala ‘zaštitini znak’ neke destinacije (npr. Dubrovačke letnje igre ili operski festival u Veroni).
Local event je manifestacija manjeg obima, kraćeg trajanja, ali se održava češće i u njenom fokusu je način života lokalne zajednice (umetnost, zanati, veštine ljudi i sl.).
Getz (2008) daje i tipologiju glavnih kategorija planiranih događaja na osnovu njihove forme, tj. prema nameni i programu. Neke su javne svečanosti, kao festivali lokalnih zajednica, koje treba da neguju građanski ponos i koheziju, dok su druge planirane u svrhu takmičenja, zabave i razonode, posla ili druženja i za njihovo održavanje često su neophodni i posebni objekti (kongresni ili sportsko–rekreativni centri). Važno je napomenuti da politički i privatni događaji, osim izuzetno, ne pripadaju strukturi manifestacionog turizma.
Pojam „turizam događaja“ uključuje razne oblike turizma, kao što su sportski, kulturni, poslovni, religijski i sl., ali je fokus samo na jednom aspektu – događaju ili manifestaciji, kao povodu okupljanja turista. To ima za posledicu i odgovarajući pristup u marketingu i menadžmentu takvog oblika turizma.
Pošto se manifestacije održavaju samo jednom, retko ili u određenim razmacima, ali uvek u ograničenom trajanju, pružaoci usluga u destinaciji koriste takvu priliku da povećaju cene u odnosu na uobičajeni nivo. Nove cene uvećavaju se, katkad, i višestruko, pa pohlepa pojedinih hotelijera, restoratera, taksista i drugih, destimulativno deluje na potencijalne turiste (“istisnuta potrošnja”). Ova ne tako retka praksa može imati negativan efekat i na turiste koji su došli u destinaciju, jer su svesni da sve usluge plaćaju znatno više nego u redovnim uslovima. Tako se događa da pojedini hoteli čak i u najtraženijim terminima (u vreme manifestacije) ne uspevaju da popune svoje kapacitete, a naknadno snižavanje cena dolazi kao zakasnela reakcija.
Festivali i karnevali
U staro doba, festivali su bili posvećeni bogovima i, prema Herodotu, bilo ih je mnogo, kako u Egiptu tako i u Grčkoj, gde su se četiri festivala izdvojila po značaju: Olimpijske igre u Olimpiji, Pitijske igre u Delfima, Istmijske igre u Korintu i Nemejske igre u Nemeji. Ovi festivali su i priređivani u obliku „igara“, pošto je jedan od načina na koji su stari Grci slavili božanstvo bio da mu prirede najbolju atletsku ili umetničku „predstavu“. U srednjem veku, festivali imaju više sekularni karakter, jer su se njima slavila ljudska, a ne božanska dostignuća. I tada, kao i kasnije, služili su za afirmisanje lokalne kulture i tradicije, nudeći priliku za iskazivanje identiteta lokalne zajednice, ali i za promociju umetnik a i zanatlija.
Mnogi današnji festivali pokrenuti su radi pospešivanja turizma i promocije pojedinih destinacija. Čak i oni kojima to nije bio prvobitni cilj, naknadno su dobili turistički značaj. Festivali pojačavaju atraktivnost destinacije i dovode više posetilaca sa posebnim interesovanjem za proizvod, događaj, kulturnu baštinu ili tradiciju, koji se festivalom i proslavljaju. Zahvaljujući turizmu, obnavljaju se i neki svojevremeno napušteni festivali (karneval u Veneciji). Dok neki festivali predstavljaju pravu svetkovinu lokalne zajednice ili, bar, imaju svečarski element, drugi pripadaju kategoriji zabave i spektakla. U ovom drugom slučaju ne podrazumeva se, često nije ni dozvoljeno, da publika neposredno učestvuje, jer su predviđeni samo za gledanje.