Diplomski rad
1
UNIVERZITET UNION NIKOLA TESLA
FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE I PRAVO-BEOGRAD
DIPLOMSKI RAD
,,ULOGA UGOVORA U OSIGURANJU”
Mentor: Student:
Prof. Draško Bosanac Naida Dobardžič I0339-13
Beograd, 2014
Diplomski rad
2
Sadržaj
Uvod
3
1. Značaj osiguranja
4
2. Pojam osiguranja
4
2.1.
Elementi i funkcije osiguranja
5
2.2.Podela osiguranja
9
3. Istoriski razvoj ugovora o osiguranju
14
3.1.
Istoriski razvoj osiguranja
14
3.2.
Istoriski razvoj ugovora o osiguranju
15
3.3.
Pravna osnova osiguranja i donošenje zakona o osiguranju
16
3.4.
Ponuda za zaključenje ugovora o osiguranju
17
4. Ugovor o osiguranju –bitni aspekti
17
4.1.
Elementi ugovora o osiguranju
19
4.1.1. Izvori prava kod Ugovora o osiguranju
20
4.1.2. Zaključivanje ugovora o osiguranju
20
4.1.3. Plaćanje premije osiguranja
20
4.1.4. Prava i obaveze naručioca osiguranja
21
4.1.5. Prava i dužnosti osiguravača
21
4.1.6. Trajanje i prestanak osiguranja
22
4.2.
Uslovi i pravilo osiguranja
23
4.3.
Reosiguranje
24
5. Polisa osiguranja kao hartija od vrednosti
28
5.1.
Polise u transportnom osiguranju
29
5.2.
Polisa osiguranja lica
33
5.2.1. Polisa osiguranja života
33
6. Analiza tržišta osiguranja za Srbiju, Hrvatsku, Sloveniju, BiH i
Republiku Srpsku
39
6.1.
Kreditno osiguranje
40
6.2.
Osiguranje izvoznih kredita u Evropskoj uniji i Srbiji
43
Zaključak
44
Literatura
45
Diplomski rad
4
1. Značaj osiguranja
Osiguranje je oblast od posebnog društvenog interesa i kao takvo dobilo je odgovarajuće
mesto zahvaljujući novonastaloj situaciji u razvoju našeg društva, težnji ka savremenoj državi u
kojoj vladaju osnovni postulati napredka i uključenja u međunarodne tokove. Kao ekonomske i
pravne institucije osiguranje nadoknjađuje štete nastale u društvu privredi i svakodnevnom
životu ljudi. Složenost mehanizma koji se u osiguranju primenjuje predstavlja ga specifičnu
ekonomiku. Važna društvena oblast kao sto je osiguranje zbog velikog sadržaja mehanizna
ekonomske – pravne privrede jos uvek je veliki izazov mnogim istraživačima kako ekonomske,
tako i pravne struke. Nemoguće je utvrditi da li osiguranje pripada ekonomskim ili pravnim
naukama. Pravne nauke svrstavaju osiguranje u red svojih disciplina zbog pravne regulative u
osiguranju koju čine zakon i ugovor. S druge strane ekonomske nauke potenciraju ekonomske
principe kao što su sigurnost, likvidnost i rentabilnost bez kojig osiguranje ne bi opstalo.
Poistovećenost osiguranja sa rizikom kao ekonomski štetnim događajem daje samo malu
prednost ekonomskim naukama. Bitne karakteristike rizika su: rizik mora biti moguć,
nastupanjem rizika nastupa ekonomska šteta, nastanak rizika mora biti neizvestan i slučajan i
rizikom se ne može upravljati.
Organizovanje, pracenje, nadzor i analiza svih novcanih tokova vezanih za pribavljanje
osiguranja, placanje odsteta, finansiranje mera sprecavanja nastanka steta i ulaganje raspolozivih
sredstava , spada pod finansijske poslove osiguravajuceg drustva.
Mesto osiguranja u finansijama zemlje takodje je opredeljeno brojnim posebnostima ove
delatnosti. Osnovnu ulogu posredne ekonokmske zastite - naknade steta u osiguranju imovine i
isplate osiguranih svota u osiguranju lica - osiguravaci ispunjavaju iz unapred naplacenih
sredstava od osiguranika u vidu premije osiguranja.
2
Osiguravajuca delatnost raspolaze znatnim i
kvalitetnim novcanim sredstvaima koja imaju obelezja posebnog kapitala. Na njihovu visinu
uticu : grane osiguranja iz kojih poticu, pokriveni rizici, obim primene ustanove reosiguranja,
osiguraceve obaveze i dr.
Od navedenih okolnosti zavisi duzina zadrzavanja sredstava kod osiguravajuceg drustva i
mogucnost njihovog ulaganja u finansijskoj strukturi zemlje gde proizvode krupne
makroekonsomske efekte. Osiguranje je izuzetno tesno povezano sa bankarskim, odnosno
finansijskim sistemom u celini. Deo novcane akumulacije iz osiguranja usmerava se u banke ili
se ulaze u deonice, obveznice i slicne instrumente na finansijskom trzistu. Pored toga, sav tekuci
priliv sredstava drzi se na bankarskim racunima , i predstavlja vazan cinilac koji povecava
kreditnu sposobnost banke. Osiguranje, u zemlji koja se bori sa inflacijom , deluje kao
stabilizirajuci cinilac, podsticuci stednju na racun potrosnje. Osiguravajuci fondovi se
usmeravaju u finansijske tokove kao vazan cinilac privrednog oporavka kada privreda ima
silaznu putanju.
Kod ulaganja sredstava opste nacelo je da osiguravajuca drustva ulazu samo tamo gde postoje
neophodna sigurnost i likvidnost, uz ostvarivanje zadovoljavajucih stopa prinosa na ulozena
sredstva.
2
Zarkovic N., Reosiguranje sa osiguranjem, Univerzitet Singidunum - Fakultet za finansijski menadzment i
osiguranje, Beograd,2006.
Diplomski rad
5
U odnosu na sve vrste osiguranja životno osiguranje ima najveći privredni značaj. Ono služi
proširenju socijalnog osiguranja. U razvijenim društvima, kroz životno I penzijsko osiguranje,
vrši se korekcija sistemapenzijskog osiguranja zasnovanog na načelu generacijske solidarnosti.
Pored nevedene socijalne funkcije, osiguranje u svakoj privredi igraznačajnu ulogu, kao izvor
kreditiranja:
Sa stanovišta države plaćanje premije životnog osiguranja kumulira sredstva koja imaju
značaj štednje, koja je dugoročna, unapred određena i namenska. Stoga se ona može
upotrebiti kao izvor kreditiranja i investiranja
Sa stanovišta pojedinca polisa životnog osiguranja možese upotrebiti I kao garancija za
kredit, što osiguraniku može obezbediti sredstva za ulaganje.
Osiguravajuće kuće, zajedno sa bankarskim sistemom i centralnom monetarnom ustanovom, čine
tri ključna stuba stabilnosti finansijskog tržišta Srbije na kojima počiva makoekonomska
stabilnost. Poslovanje osiguravajućih društava meri se bilansnom sumom.
2. Pojam osiguranja
Osiguranje je institucija koja nadoknjađuje štete nastale u društvu, u njegovoj privredi ili kod
ljudi, usled dejstva rušilačkih privrednih sila ili nesrećnih slučajeva.
3
Ugovor o osiguranju
predstavlja takav ugovor u kome se jedna stana – ugovarač osiguranja obavezuje da plati
određenu svotu osiguranja (premija osiguranja), prema ugovorom određenim uslovima, a druga
ugovorna strana – osiguravač se obavezuje da, ako se desi događaj koji predstavlja osigurani
slučaj, isplati ugovaraču osiguranja (osiguraniku ili nekom trećem licu) naknadu, odnosno
ugovorenu svotu ili učini nešto drugo.
4
Iz definicije ovog ugovora može se zaključiti da je obaveza osiguravača trojaka u zavisnosti od
cilja i vrste osiguranja. Kao prva obaveza osiguravača kod osiguranja koje ima za svrhu naknadu
štete, odnosno kod imovinskog osiguranja, može se navesti isplata naknade iz osiguranja. Drugo,
osiguranje čiji cilj nije naknada štete (lična osiguranja), obaveza osiguravača je isplata
ugovorene sume novca (suma osiguranja). I na kraju treća obaveza osiguravača je da „učini nešto
drugo“ ako je, npr. ugovoreno da će štete pokrivene osiguranjem naknaditi u naturi ili da će, ako
postoji osiguranje od odgovornosti, da brani osiguranika od štetnih zahtjeva trećih lica koja
nemaju osnova.
Osiguranje ima za cilj pružanje ekonomske zaštite osiguranicima od štetnih dejstava i
ekonomskih poremećaja do kojih dolazi kad nastupi osigurani slušaj. Osiguranici mogu biti
pravna i fizička lica. Pojam osiguranja usko se vezuje s pojmovima kao što su : opasnost, rizik,
šteta i odšteta. U suštini sam naziv osiguranja stvara predstavu o sigurnosti. Savremeni uslovi
proširuju delokrug pojma osiguranja tako što se pored sigurnosti razmatra i o stabilnosti
privrednog procesa, kao i o društvenom procesu uopšte. Osnova osiguranja nalazi se u
uzajamnosti i solidnosti. Ovo nas dovodi do konstatacije da osiguranje u suštini predstavlja
udruživanje svih onih koji su izloženi istoj opasnosti s ciljem da zajednički podnesu štetu koja će
zadesiti samo neke od njih.
3
Marović B. i Avdalović V. : “ Osiguranje i upravljenje rizikom”, Subotica, 2004.
4
Mirko Vasiljević, Poslovno pravo, Beograd 2004.
Diplomski rad
7
pravni poslovi osiguranja za koja se ne primjenjuje Zakon o obligacionim odnosima
(izuzetno važno za plovidbena osiguranja) su neformalni, ali i kod takve vrste poslova
osiguravač je dužan, na zahtjev druge strane, odnosno ugovarača osiguranja, predati mu
uredno izdatu i potpisanu polisu osiguranja.
drugi izuzetak je, ugovor o osiguranju je neformalan u slučaju kada su ispunjeni svi
uslovi za zaključenje ugovora ćutanjem osiguravača (npr: da zainteresovano lice uputi
pismenu ponudu za osiguranje osiguravaču, da pismena ponuda koja je upućena ne
odstupa od opštih uslova pod kojima osiguravač vrši predloženo osiguranje i da je ćutanje
osiguravača trajalo osam dana od dana kada mu je ponuda prispjela) i
reće, ugovor je neformalan u slučajevima kad se prema uslovima osiguranja može
zaključiti i samim plaćanjem premije.
2.2.Elementi i funkcije osiguranja
Da bi ugovor o osiguranju bio punovažan neophodno je da sadrži bitne elemente, a to su:
odredjenje stvari ili lica koje se osigurava,
odredjenje rizika,
odredjenje trajanja osiguranja i perioda pokrića,
odredjenje osiguranog slučaja,
odredjenje sume osiguranja,
odredjenje interesa iz osiguranja i
odredjenje premije osiguranja.
Stranke kod ugovora o osiguranju
To su osiguravač (osiguratelj, osiguravaoc) i ugovarač osiguranja. Osiguravač pravno lice koje se
bavi poslovima osiguranja kao delatnošću. Posluje u formi deoničkog društva te je njegov
minimalni zakonski iznos glavnice 1. 000. 000 din za poslove osiguranja života i 2. 000. 000 din
za društva koja se bave sa više vrsta osiguranja. Za osnivanje je predviđen koncesioni sistem, a
odobrenje daje Ured za nadzor. Ukoliko je ulog stranih ulagača veći od 50% potrebno je i
odobrenje ministarstva finansija.
Kao osiguravač može se pojaviti i društvo za uzajamno osiguranje. Na strani osiguravača može
biti i više subjekata, koji se prethodno sporazumiju o zajedničkom snošenju rizika i njegovoj
raspodeli. Svaki koji je naveden u polici osiguraniku odgovara za potpunu naknadu.
Ugovarač osiguranja
Ugovor o osiguranju se uglavnom zaključuje u svoje ime i za svoj račun, pa je ugovarač
osiguranja ujedno i osiguranik. Ugovarač osigurava svoju stvar (odnosno imovinski interes) ili
život (kao telesni integritet). Kod osiguranja lica ugovarač može osigurati i život trećeg lica.
Tada je potrebna pozitivna zainteresovanost za život i zdravlje trećeg lica, a u slučaju osiguranja
za slučaj smrti trećeg lica, neophodna je pismena saglasnost trećeg lica koja se daje u polisi.
Ugovor o osiguranju može se zaključiti i u svoje ime a za tuđi račun. Obaveze plaćanja premije i
ostale obaveze su na ugovaraču, dok naknadu ne može naplatiti bez pristanka te treće osobe. Kod
