Upravljačko računovodstvo

RAČUNOVODSTVO I NJEGOVA ULOGA: OPŠTI POGLED PREDUZEĆE I NJEGOVA SUŠTINA

Postoje razliĉite definicje preduzeća. Preduzeće je organizaciona celina koja izvršava svoju ekonomsku aktivnost. Definicija koja se ĉesto koristi je i ta da je preduzeće funkcija razliĉitih interesnih grupa tzv stakeholdera (vlasnici, kreditori, zaposleni, drţava, kupci, dobavljaĉi …) koji nastoje da u toj koaliciji ostvare sopstvene ciljeve. Svi se oni nalaze u svojevrsnoj koaliciji i ţele da ostvare svoje parcijalne ciljeve i tako će se ostvariti interesi preduzeća kao celine. Mi ćemo taj problem posmatrati iz raĉunovodstvene prespektive. U tom smisli preduzeće je skup resursa, odnosno skup nekih intelektualnih (radni kolektiv, menadţment preduzeća), nematerijalnih, materijalnih i novĉanih resursa koji se pribavljaju iz okruţanja sa ciljem da se napravi neka njihova transformacija u gotove proizvode, da bismo te proizvode realizovali na trţištu, zadovoljili neĉije potrebe, i ostvarili neku vrstu zarade. Dakle, prvo polazimo od toga da je to skup nekih resursa.

Da bi preduzeće moglo da funkcioniše potrebna je leva strana (imovina preduzeća) , a da bi imalo levu stranu mora da poseduje izvore finansiranja (kapital i obaveze). Raĉunovodstveni sistem je jedan informacioni servis koji treba da pruţi informacije nekim korisnicima.
U tom kontekstu raĉunovodstvo je podeljeno na dva dela:

1) FINANSIJSKO RAĈUNOVODSTVO
2) UPRAVLJAĈKO RAĈUNOVODSTVO

Finansijsko raĉunovodstvo se bavi evidentiranjem poslovnih transakcija i pripremanjem osnovnih finansijskih izveštaja (BS, BU, izveštaj o NT, izveštaj o promenama na kapitalu, a sve ove izveštaje prati poseban izveštaj koji se zove beleške uz finansijske izveštaje). Reĉ je o prevashodno eksterno usmerenom raĉunovodstvu prema investitorima odnosno akcionarima, kreditorima, drţavi, i svi oni to  koriste da bi doneli neke vaţne odluke. Iz toga ne treba izvesti zakljuĉak da ono nije namanjeno internim korisnicima jer i menadţment koristi te izveštaje ali se oni dominantno korite za one koji se nalaze izvan preduzeća.
Upravljaĉko raĉunovodstvo je interno usmereno. U ove izveštaje će gledati eksterni korsnici da procene da li je preduzeće kreditno sposobno, da li akcionari mogu da ostvare dividende, da li su ulaganja kreditora sigurna, da li preduzeće moţe da vrati uzete kredite i da plati kamatu. Upravljaĉko raĉunovodstvo treba da pomogne menadţmentu da donosi što kvalitetnije odluke i treba da pomogne menadţmentu da stvori vrednost unutar preduzeća a pre svega da stvori vrednost za vlasnike. To praktiĉno znaĉi da upravljaĉko raĉunovodstvo treba da pruţi relevantne informacije menadţerima na svim upravljaĉkim nivoima u preduzeću za potrebe donošenja odluke. Zašto se pridaje toliki znaĉaj raĉunovodstvenim informacijama?
Zato što je reĉ pre svega o brojĉanim informacijama, najĉešće vrednosnim. Brojĉane informacije su vaţne zbog toga što nam one omogućavaju da razumemo o kakvoj se pojavi radi, da razumemo o kakvim se posledicama radi a to sve smanjuje rizik, smanjuje neizvesnost i povećava sigurnost odluĉivanja. Uz to, to je jedini potpuni sistem kvantitativne analize, dakle jedino raĉunovodstvo obuhvata sve ono što se dešava u preduzeću. Nijedan drugi sistem se ne bavi informacijama na taj naĉin. Postoje i drugi sistemi: marketing informacioni sistemi – bavi se samo marketingom, proizvodni sistem – samo proizvodnjom, a raĉunovodstvo se bavi svim ovim dešavanjima u preduzeću. Da bi jedan takav sistem mogao da funkcioniše neophodno je uspostavljanje ciljeva.