Upravljačko računovodstvo sa poslovnim planiranjem

PRINCIPI SISTEMA DVOJNOG KNJIGOVODSTVA

Mnogi autori pod pojmom računovodstvo obuhvataju sve postupke čiji je zadatak količinsko i vrednosno, obuhvatanje i kontrola svih tokova novca i učinaka koji nastanu u preduzeću, koji su pre svega, ali ne isključivo, izazvani proizvodnjom i prodajom učinaka.
Računovodstvo je proces prikupljanja, klasifikovanja, evidentiranja, sumiranja i pružanja informacija za potrebe odlučivanja.
Računovodstvo ima interne i eksterne zadatke. Interni zadaci su dokumentovanost i kontrola, pružanje upravi preduzeća osnova za planiranje stanja imovine i rentabiliteta. Eksterni zadaci računovodstva su u vezani za polaganje računa i informisanje. Računovodstvo obuhvata:

1.    knjigovodstvo sa bilansom,
2.    obračun troškova i rezultata,
3.    računovodstvenu analizu i planiranje i
4.    računovodstveni nadzor.

Ciljevi knjigovodstva si izvode iz ciljeva preduzeća jer, samo za sebe – bez preduzeća – knjigovodstvo ne postoji. Osnovni ciljevi knjigovodstva označavaju:

1.    utvrđivanje rezultata poslovanja (dobitka ili gubitka) u određenom vremenskom periodu i
2.    utvrđivanje stanja imovine, obaveza i sopstvenog kapitala na određeni dan.

Predmet knjigovodstvenog obuhvatanja su samo oni poslovni događaji koji imaju za posledicu promenu visine i/li strukture imovine i kapitala preduzeća. Predmet knjigovodstva je zapravo imovina preduzeća odnosno promene koje se na njoj događaju.
Pod imovinom preduzeća se podrazumevaju sva sredstva koja preduzeće koristi radi ostvarenja svojih ciljeva. Ovako definisana imovina označava se kao ukupna ili bruto imovina preduzeća.
Imovinu jednog preduzeća mogu činiti prava, stvari i novac, što predstavlja aktivu preduzeća. Prema tome u koje svrhe se koristi imovina preduzeća si može podeliti na poslovnu i neposlovnu. Poslovna imovina se prema ulozi koju ima u poslovnim procesu deli na stalnu i obrtnu imovinu. Stalna imovina može se javiti u materijalnom, imaterijalnom i finansijskom obliku. Obtnu imovinu čine zalihe, potraživanja i gotovina.
Prema kriterijumu načina transformacije, obrta i pojedinačne vrednosti sredstava se dele na:

a)  stalna sredstva ili dugoročna sredstva (stalna imovina) i

b)  tekuća ili kratkoročna sredstva (obrtna imovina)

a) Stalna sredstva se sastoje iz osnovni sredstava i dugoročnih finansijskih uloga (plasmana).
Osnovna sredstva su ona sredstva koja se koriste duži vremenski period i koja tokom veka korišćenja, uglavnom, ne menjaju svoj izgled, a svoju vrednost postepeno prenose na proizvode. U osnovna sredstva spadaju: zemljište, zgrade, mašine, postrojenja, i dr.
Dugoročni plasmani su finansijska ulaganja sredstava u drugo pravno lice s rokom povraćanja dužim od jedne godine.
b) Tekuća (kratkoročna) sredstva čine ona sredstava koja se koriste kraći vremenski period (obično jedan proces reprodukcije) ili ako se koristi duži vremenski period, imaju malu vrednost.
U obrtna sredstva spadaju: novac u blagajni i na žiro računu, potraživanja, sirovine, materijal, sitan inventar, rezervni delovi, auto gume, poluproizvodi, gotovi proizvodi, roba i dr.

Kada imovinu posmatramo prema vlasništvu, odnosno izvorima iz kojih potiču tada govorimo o pasivi. Imovina može poticati od vlasnika ili od poverilaca. Izvori imovine odnosno kapital mogu biti sopstveni i pozajmljeni.
Sopstveni kapital, kapital vlasnika, preduzeću stoji na raspolaganju trajno. Sopstveni kapital preduzeća predstavlja garantnu supstancu za pokriće gubitka.