Upravljanje bankarskim rizikom sa osvrtom na BAZEL II u Srbiji

UVOD

Banke su najznačajnije finansijske institucije u tranzicijskim državama, pa od njihove bezbednosti, stabilnosti i sposobnosti upravljanja rizicima zavisi poslovanje svih ostalih sektora. Finansijska tržišta tranzicijskih država označena su kao nelikvidna, politka i s velikim volatilnostima vrednosti finansijskih instrumenata kojima se trguje na tim tržištima.
Banke, kao i druga preduzeća, pozajmljuju sredstva i pretvaraju ih u druge različite oblike aktive. Svojim posredovanjem između onih koji poseduju viškove i onih s nedostatkom novčanih sredstava, banke utiču na privredni rast. Međutim, ukoliko postanu nelikvidne, banke nisu u mogućnosti ispunjavati svoj zadatak. Uz to, raste opasnost povećanja nepoverenja u bankarski sistem i nastanka krize.
Iako su bankarski sistemi slabije razvijeni u tranzicijskim nego u razvijenim evropskim državama, njihov značaj je velik zbog još uvek nedovoljno razvijenih tržišta kapitala i premalog broja nebankovnih finansijskih institucija u tranzicijskim državama. Pošto su banke glavni deo finansijskih sastava tranzicijskih država, neophodno je obezbediti stabilan i bezbedan bankarski sistem kontinuiranim praćenjem izloženosti banke pojedinačnim vrstama rizika.
Rizik je uvek beo glavni ineteres banaka i finansijskih institucija. Ono što je novo na ovom polju je spremnost da se prihvati mnogo proaktivniji menadžment stil te se ovaj cilj transformiše u radikalan način tradicionalnog sistema nadzora nad rizicima. Rizici se bolje definišu a kvantitativne ocene rizika postaju sve više upotrebljive, dok je kontrola mnogo aktivnija i mere postaju mnogo tačnije. Samim tim se pojavljuju i nova oruđa kao i organizaciona rešenja.
Upravljanje rizikom (Risk management) je prisutno u svim aspektima našeg života. Svaki dan smo pred određenim odlukama koje za rezultat treba da imaju pozitivne ishode i rešenja, ali sa druge strane nose i opasnost (mogućnost gubitka) u smislu da nešto možemo izgubiti. U poslovnom svetu često se vezuje rizik za promenljivost finansijskog rezultata. Međutim, opis rizika je mnogo veći i širi, iz čega proizilazi i značaj Upravljanja bankarskim rizicima u pogledu pozitivnog poslovanja banke. Stoga, možemo reći da je rizik univerzalan, u smislu da se odnosi na ponašanje ljudi u procesu donošenja odluka. Upravljanje rizikom je pokušaj da se identifikuju, mere i nadziru neizvesnosti, kao i da se njima efektivno upravlja.
Razvojem savremenog bankarstva i privrede, izloženost različitim vrstama rizika u poslovanju postaje sve veća. Blagovremo identifikovanje svih vrsta rizika i adekvatne mere zaštite, postaju izuzetno važan faktor uspešnosti poslovanja, u sve složenijim uslovima privređivanja.
Rizici u poslovanju, kao merljiva verovatnoća događaja, poslednjih deset godina su najaktuelnija tema u debatama naučne i stručne javnosti.Velika izloženost banaka različitim rizicima, ali i složenost postupka njihove identifikacije i merenja, proces upravljanja, podigla je na nivo filozofsko-stručnog razmišljanja, što predstavlja stručno znanje i obrazovanje menadžera rizika, ali i visok stepen kreativnosti i invetivnosti u donošenju konačnih odluka.
U cilju stabilnosti u razvoju svog poslovanja i ravnopravnog učešća u velikoj tržišnoj konkurenciji, a pre svega radi zaštite svojih deponenata i očuvanja sistemske stabilnosti i likvidnosti, banke moraju da u svoje strateške ciljeve ugrade strategije upravljanja bankarskim rizicima. Primena upravljanja i analiza rizika u bankarstvu, promovišu se u neophodan proces ekspanzije zdravog i stabilnog bankarskog sistema.
U okviru ukupnih rizika koji prate poslovne aktivnosti banaka, privrede i drugih oblika organizovanja biznisa poseban značaj ima operativni rizik. Njegova priroda, ispoljavanje u fluidnoj formi i prisutnost u svim segmentima poslovnih aktivnosti, dovoljno govore o značaju koji ima i potrebi za njihovim upravljanjem. Permanentan rastući trend operativnih rizika je realnost sa kojom se suočavaju, ne samo bankarske institucije, već i subjekti u privrednom i vanprivrednom sektoru, što problematiku operativnog rizika čini izuzetno važnom i aktuelnom.
Upravljanje operativnim rizicima, kao posebnom i veoma kompeksnom kategorijom, veliki je izazov i za razvijene bankarske industrije, kao i privredne sisteme. Discpline upravljanja ovim rizikom relativno su mlade, pa su iskustva i znanja iz ove oblasti od izuzetnog značaja za reformisanu bankarsku industriju Srbije, koja se ubrzano približava evropskim standardima i pristupa definisanju strategija upravljanja najvažnijim vrstama rizika.