Transakcioni   motiv:   da   bi   se
realizovala   plaćanja,   kao   što   su
kupovine, plate, porezi i dividende
koji   se   javljaju   u   redovnom
poslovanju.



Špekulativni motiv: da bi se
iskoristile privremene mogućnosti
zarade, kao što je neočekivani pad
cena sirovina.



Motiv   opreznosti:   da   bi   se
održavao   „jastuk“   sigurnosti   ili
tampon   kako   bi   se   ispunile
neočekivane

potrebe

gotovinom.Što   su   predvidljiviji
ulazi   i   izlazi   gotovine   nekog
preduzeća,   manja   količina
gotovine se drži kao mera opreza.

Potrebe   preduzeća   ne   zahtevaju   izričito   držanje
gotovine   jer   se   deo   tih   potreba   može   ispuniti
držanjem   utrživih   hartija   od   vrijednosti   i
održavanjem

nekorišćenog

kapaciteta

pozajmljivanja (npr. kreditna linija banke).
Preduzeća uglavnom ne drže gotovinu zbog
špekulacija.

1.1. Minimalno potreban saldo

gotovine u preduzeću

  Kod   optimiziranja   gotovine   uvek   se   postavlja
pitanje, koji nivo gotovine je potreban da zadovolji
dva   ključna   kriterijuma:   prvo,   obezbjeđenje
likvidnosti, i drugo, minimalne troškove održavanja
likvidnosti.   U   kontekstu   rečenog,   proizilazi   da   je
analitičko razmatranje problema minimalnog salda
gotovine   povezano   sa   poznavanjem   relevantnih
aspekata troškova koji nastaju u vezi sa gotovinom.
U te troškove spadaju:



Troškovi držanja gotovine

se odnose na gubitak prinosa koji se mogao ostvariti
da je raspoložena gotovina bila uložena.



Troškovi

transakcija gotovine čine administrativni troškovi
koji nastaju pri transferu u hartije od vrednosti i
depozite i obrnuto.



Troškovi nedostatka gotovine

su posledica trenutnih kasa-skonta ili drugih priliva
da se sirovine i materijal nabave pod povoljnijim
uslovima. Kod gotovine je vaţno predviđati moguća
odstupanja između priliva i odliva novčanih

Koeficijent obrta gotovine

Ukupni godišnji izdaci gotvine

Koeficijnet gotovine

Koeficijent obrta gotovine = ukupni godišnji izdaci gotovine

Prosečan saldo gotovine

Na osnovu izloženih relacija vidi se da je minimalni
saldo gotovine u stvari jednak prosečnom godišnjem
saldu koji je uslovljen veličinom isplata u toku datog
vremenskog razdoblja i koeficijentom obrta
gotovine.

1.2. Strategija upravljanja gotovinom

Prilikom utvrđivanja finansijske politike preduzeća
izbor strategije upravljanja gotovinom može da se
zasniva na tri ključna faktora, a to su: (1) produženje
rokova plaćanja dobavljačima (2) smanjenje zaliha
(3) skraćenje rokova naplate potraživanja od kupaca.
Svaka od ovih strategija upravljanja gotovinom ima
svoje specifičnosti i svoje prednosti i nedostatke. Pri
njihovom   izboru   moraju   se   uzimati   u   obzir   svi
relevantni činioci koji utiču na vremensko skraćenje
ciklusa   gotovine   i   povećanje   prihoda   preduzeća.
Produženje   roka   plaćanja   dobavljačima   –