Uticaj spoljašnje temperature na zdravlje ljudi

UTICAJ POVIŠENE SPOLJNE TEMPERATURE NA ZDRAVLJE LJUDI
AKLIMATIZACIJA. Ukoliko je organizam izložen dejstvu povišene ambijentalne temperature tokom dužeg perioda vremena, on reaguje procesom fiziološke adaptacije (AKLIMATIZACIJA), što je od izuzetne važnosti za osobe koje u tim uslovima sredine prvi put zapocinju sa takvom vrstom rada (sezonski radnici u gradevinarstvu i poljoprivredi). Proces aklimatizacije može trajati nedeljama, mada, do znacajnog stepena adaptacije dolazi vec nakon nekoliko dana po prvom izlaganju povišenoj ambijentalnoj temperaturi. Nakon postignute aklimatizacije na toplotu dolazi do pojacanog lucenja znoja vece dilucije, kao i do umerenijeg povecanja srcane frekvencije, nego na pocetku ekspozicije. Za postizanje pravovremene aklimatizacije smatra se prihvatljivim takav raspored fizickih aktivnosti pri kojima se u prva 2 dana zaposleni izlaže dejstvu temperature u radnoj sredini (kod rada na otvorenom, radi se o temperaturi atmosferskog vazduha) u periodu trajanja 1/3 celokupnog radnog vremena. Treceg i cetvrtog radnog dana smatra se da je vec postignut neki stepen aklimatizacije, pa je dopušteno da zaposleni na radnom mestu sa povišenom ambijentalnom temperaturom provede 1/2 dužine radnog vremena. Petog i šestog radnog dana ekspozicija se produžava do 2/3 trajanja radnog vremena. U slucaju prekida rada radi odmora ili zbog bolesti neophodno je sprovesti aklimatizaciju iznova, po pomenutom rasporedu. Aklimatizacija se smatra potpunom ukoliko je zaposleni sposoban da provede celokupno radno vreme u uslovima povišene temperature, na nivou fizickih aktivnosti koje zahteva odredeno radno mesto. Ukoliko se ne sprovede regularna aklimatizacija ili se rehidracija neregularno obavlja doci ce do poremecaja termoregulacije razlicitog stepena, pocev od pojave lokalnih promena koa što je  toplotni osip, pa do toplotnog iscrpljenja i toplotnog udara.

TOPLOTNI TALAS je meteorološka pojava koju karakterišu povišene temperature atmosferskog vazduha sa vrednostima iznad 32°C u trajanju od 3 i više uzastopnih dana, a što je cesto
propraceno i povecanjem procenta relativne vlažnosti vazduha i smanjenjem brzine strujanja vazduha, koji dodatno opterecuju sistem termoregulacije organizma. Prisutnost fenomena letnjeg smoga zajedno sa povišenom temperaturom atmosferskog vazduha predstavlja dodatni faktor rizika po zdravlje, posebno, urbane populacije.U grupu lica sa povecanim rizikom po zdravlje u uslovima povišene spoljašnje temperature spadaju osobe sa poremecajem zdravlja tipa:

• Hipertenzija
• Kompromitovana periferna cirkulacija
• Diabetes mellitus
• Cerebrovaskularna patologija
• Gojaznost
• Hronicna opstruktivna bolest pluca ili druga hronicna oboljenja respiratornog sistema
• Bubrežna oboljenja
• Alkoholizam
• Oboljenja kože koja na zahvacenom podrucju kompromituju rad znojnih žlezda

Riziku od oboljevanja usled premecaja mehanizma termoregulacije izložene su i kategorije zdravih ljudi:

• Mala deca
• Zaposleni u poljoprivredi, direktno izloženi dejstvu UV- zraka i povišene spoljne temperature
• Zaposleni u industriji, permanentno izloženi dejstvu veštackih izvora toplote
• Zaposleni u administrativnim i dr. delatnostima, u loše ventiliranim prostorijama u kojima su prisutni drugi mikroklimatski faktori nepovoljni po zdravlje a koji uticu na termoregulaciju; brzina strujanje vazduha <0.5m/s i relativna vlažnost vazduha >70%.Ø Profesionalni sportisti ili osobe koje upražnjavaju rekreaciju na otvorenim terenima (tenis,

jogging…)