ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА „НОВИ БЕОГРАД“

СЕМИНАРСКИ РАД

ПРЕДМЕТ : МАШИНСКИ СИСТЕМИ

TEMA : ВЕРТИКАЛНА МАШИНА ЗА ПРОВЛАЧЕЊЕ

Предметни наставник: Студент:

Др. Драган Живковић Ђорђе Петровић

Број индекса: 15/15

САДРЖАЈ:

1. УВОД........................................................................................................2

2. ИСТОРИЈСКИ ПРЕГЛЕД РАЗВОЈА МАШИНА АЛАТКИ

ЗА ОБРАДУ СКИДАЊЕМ СТРУГОТИНЕ......................................... 4

3. ПРИКАЗ САВРЕМЕНИХ РЕШЕЊА ПРОВЛАКАЧИЦА.................. 7

4. КОНСТРУКТИВНА АНАЛИЗА............................................................9

4.1. Кинематика процеса обраде провлачењем..................................... 9

4.2. Шема резања.................................................................................... 10

5. МАШИНА ЗА ВЕРТИКАЛНО УНУТРАШЊЕ ПРОВЛАЧЕЊЕ..... 14

5.1. Главни делови вертикалне провлакачице........................................ 14

5.2. Алати у обради провлачењем........................................................ 14

5.3. Геометрија провлакача................................................................... 18

5.4. Избор облика међузубља................................................................ 19

5.5. Отпори резања и снага машине..................................................... 20

5.6. Режим обраде у обради провлачењем........................................... 21

5.7. Избор величине корака по зубу..................................................... 22

6. ЕКСПЛОАТАЦИОНИ ТРОШКОВИ.................................................. 23

7. ОДРЖАВАЊЕ ПРОВЛАКАЧИЦЕ..................................................... 25

7.1. Превентивно одржавање................................................................ 26

7.1.1. Подмазивање провлакачице

..................................................... 26

7.2. Корективно одржавање.................................................................. 28

8. ЗАКЉУЧАК........................................................................................... 30

ЛИТЕРАТУРА....................................................................................... 31

Циљ рада

У оквиру предмета Машински системи као предиспитна обавеза студената је и

израда семинарског рада.
            Семинарски   рад   је  самостални,  стручан   рад  студента  који   подразумева   обраду
изабране   теме   из  предмета   -   Машински   системи.   Сврха   израде   семинарског   рада   је   у
проширивању   и   продубљивању   теоријских   и   практичних   знања   из   одређених   области,
развијању   способности   коришћења   различитих   извора   података   као   и   усавршавање
вештине писања. Израдом семинарског рада студент треба да поред вештине писања
стручних   радова   из   одређене   области   треба   да   докаже   и   оспособљеност   успешног
решавања   теоријских   и   практичних   проблема   одређеног   наставног   предмета  као   и
проширење и продубљивање знања из садржаја машинских система.
Овај семинарски рад има за циљда покаже да студент:



Разуме производне операције у обради провлачењем;



Зна да планира алате у обради провлачењем;



Објасни отпоре и снагу при обради провлачењем;



Зна да планира режиме обраде у обради провлачењем и



Разуме рад машине за провлачење у обради провлачењем.

Приликом израде овог рада студент треба да се служи релевантном домаћом и
страном литературом, али и претраживањем одговарајућих база података на
интернету.

2. ИСТОРИЈСКИ ПРЕГЛЕД РАЗВОЈА МАШИНА АЛАТКИ

ЗА ОБРАДУ СКИДАЊЕМ СТРУГОТИНЕ

             У првобитној људској заједници човек се служио средствима за рад која је, пре свега,
могао да нађе у природи (камен, мотка и други слични предмети). Још у том периоду, бирајући
неко од средстава које ће да употреби, свакако је размишљао о томе да узме оно које ће бити
најприкладније за одређену намену. У тежњи за лакшом обрадом предмета, човек је увек водио
рачуна о томе да рад буде што лакши и безбеднији, или другим речима, да са што мање труда и
енергије, а са што више безбедности обавља свакодневне послове.
Симбол   индустријске   револуције   свакако   је   парна   машина.   Њена   примена   као   погонског
система имала је битан утицај на развој машина у Европи. На слици 1 је приказана Watt-ова
парна машина.

Слика 1

Watt-ова парна машина

Производња оружја, бицикла и аутомобила била је важна за развој различитих машина. Наиме,
ова производња је условила усавршавање машина као што су стругови, брусилице, бушилице и
машине за израду све сложенијих делова.
У току развоја аутомобилске индустрије настао је низ нових машина. На пример, за завршну
обраду вратила конструисана је 1903. године брусилица за ту намену која је омогућила да
време обраде буде скраћено са 5 часова на 15 минута, при чему су уједно и олакшани услови
рада. Прве каросерије аутомобила биле су конструисане од дрвета, да би се тек 1924.године
оне производиле од метала.
За тај начин производње било је потребно конструисати машине за ваљање и просецање лима.
Дакле, може се констатовати да је са потребом нових производа било неопходно конструисати
и одговарајуће машине.
Производња све сложенијих делова авиона захтевала је њихову прецизну израду, која се могла
остварити на нумерички управљаним машинама (1950).
Од тада, ови системи управљања машинама имају доминантан утицај у индустрији, тако да се
увођењем рачунара прелази на виши технолошки ниво – рачунарски управљане машине.

Извор

ftp://is.fin.kg.ac.rs/Arhiva/radovi/5250.pdf

Даљи корак ка аутоматизацији машина и производње представља управљање и пројектовање
помоћу   рачунара   где   се   решава   проблем   конструисања   веома   сложених   делова   и   скраћује
време од момента завршеног цртежа до израде готовог предмета на машини.
Улога   човека   у   оваквом   процесу   производње   је   припрема   улазних   података   за   рачунар   и
касније коришћење добијених резултата. У суштини, да би се могао писати програм за рачунар
претходно   треба   решити   алгоритам.   При   формирању   алгоритма   аутоматског   пројектовања
први задатак је правилно описивање проблема.
Даљи развој машина алатки иде ка изградњи сложених обрадних система, који су састављени
од више машина и уређаја. Тај систем представља наставак трансфер линија, које су грађене на
бази повезивања групе специјалних машина са транспортним средствима за извођење већег
броја операција на једном или групи сличних делова.
Значајан корак у даљем развоју сложених обрадних система представља изградња рачунарски
управљаних   машина   и   уређаја   за   транспорт   и   манипулацију   радних   предмета.   Увођењем
флексибилне аутоматизације, комбиновањем јединица за нумеричко управљање и рачунара,
извршено   је   повезивање   машина   алатки   са   релативно   нефлексибилним   транспортним
уређајима и уређајима за руковање командама машине где је човек удаљен из процеса обраде.
Виши ниво флексибилних система представља увођење робота за опслуживање већег броја
машина.   На   овај   начин   су   спроведени   услови   за   развој   аутоматизованих   интегралних
производних система, који врше интеграцију планирања производње и самопраћење процеса
рада.
За   тотално   аутоматизован   вид   производње   потребно   је   извршити   даље   повећање
аутоматизације машина алатки, тако што се оне компонују према захтеву израде предмета
непосредно у процесу обраде, али тако да оне врше самодијагностику са способношћу да саме
уочавају и отклањају грешке које могу настати у процесу рада. На тај начин би се сасвим
елиминисало присуство радника у непосредној производњи.