Odlomak

1. ULOGA EKONOMSKE POLITIKE U FUNKCIONISANJU EKONOMIJE

1.1 Osnovi koncept ekonomske politike

Funkcionisanje savremenih privreda nužno nameće pitanje ciljeva, nosilava, mera i instrumenata ekonomske politike. Ako se ekonomska politika shvati kao svesno delovanje društva na privredi, ili kao aktivnost privrednih subjekata da određenim sredstvima, merama i instrumentima ostvare utvrđene ekonomske ciljeve, onda s efunkcionisanje jedne privrede teško pravilno može objasniti bez razmatranja poslitičko ekonomskih ciljeva i mera. Mehanizam koji se na nacionalnom nivou realizacija politike razvoja savremenih tržišnih privreda je ekonomska politika. Sadržaj ekonomske politike obuhvata složena pitanja održavanja opšte ravnoteže i stimulacije privrednog rasta.
Ekonomsku politiku možemo da definišemo kao aktivnost države kojom ona u skaldu sa zadatim ciljevima utiče na ekonomsku aktivnost, odnosno, na (promenu) ponašanja ekonomskih učesnika i željeom pravcu. Na taj način, ekonomska politika predstavlja sastavni deo koordinacionog mehanizma kao jedne od ključnih privredno – sistematskih odrednica. S druge strane, ekonomska politika kojom se učiče na (re) alokaciju ljudskih i materijalih resursa, u značajnoj emri je oređena i ostalim odrednicama privrednog sistema: dominirajućim oblikom svojine, načinom donošenja odluka i motivacionim sistemom.
Odgovarajućim instrumentima i merama ekonomske politike, država nastoji da aktivnosti privrednh učesnika u željenom smeru, čime se realizuju kratkoročni i dugoročni društveno – ekonomski ciljevi. Na temelju najnovijih sporazuma ekonomske nauke, savremena država nastoji da paletom najraznovrsnijih mera kreira adekvatnu makroekonomsku politiku. U koncipiranju svojih aktivnosti ekonomska politika polazi od savremenih makroekonomske analize i na nju se neposredno naslanja. Ekonomska politika podrazumeva posredne metode delovanja na odvijanje privrednih procesa. Svrha njenih akcija nije direktno pomeranje na poželjene upotrebe nego delovanje na subjekte koji raspolažu resursima i donose odluku o pravcima njihovih angažovanja.
„Shvaćena kao skup postupak ai akcija koji imaju karakter posrednog upravljanja ekonomska politika predpostavlja da su ispunjeni određeni uslovi. Oni se sastoje u responzivnosti privrednih subjekata, koji autonomsno odlučuju u jednom privrednom ambijentu, na upravljačke impluse koje ekonomska politika emituje putem svojih mera i akcija. Zato je potrebna dovoljno intezivna motivacija subjekata odlućivanja d adostignu što veće vrednosti svojih funkcija cilja, kao i njihova sposobnost da biraju odluke i formulišu politiku koja je najviše na liniji takve optimizacije.
Ukratko, instrumentima i merama ekonomske politike država kreira ponašanje usluga u ekonomskom životu, odnosno ona u uslovima tržišnog načina privređivanja ne limitira slobodu izbora učesnika u ekonomskim procesima. Slobodu učesnika u ekonomskom životu bitno determiniše privredni i pravni ambijent koga u značajnom stepenu profiliraju upravo instrumenti ekonomske politike.
Ekonomska politika kao najvažniji instrument svesnog upravljačkog podsistema u zemljama razvijenog tržišta pored alokativne tj. razvojne funkcije ima distrubutivnui uravnotežavajuću funkciju.
Zavisno od aspekta posmatranja strukture konkretnog privrednog sistema, ekonomska politika može biti opšta ekonomska politika i parcijalne ekonomske politike. U odnosu na koje se privredne delatnosti primenjuju mere ekonomske politike, ekonomska politika može biti i primenjena na industruju, agrar, saobraćaj i druge grane. Ako se posmatra celina procesa društvene reprodukcije, govori se o ekonomskoj politici proizvodnje, raspodele, razmene i potrošnje. Brojni teoretičari ekonomsku politiku dele na sistemsku i procesnu (tekuću) ekonomsku politiku.
Sistemska politika sadrži pravila ponašanja kojih se prilikom svojih odluka moraju pridržavati svi keonomski učesnici kao i nosioci ekonomske politike. Ova pravila predstavljaju obično skup obavezujućih pravnih normi kojima se definiše ekonomski poredak jedne zemlje. Nasuprot tome, procesna ( tekuća) politika označi neposredno uticanje putem merljivih veličina (cene, stope, vrednosti, količine, itd.) kojima država pojedinačne odluke ekonomskih učesnika usmerava u željenom pravcu.
Sistemaks apolitika se operacionalizuje pomoću kvalitativnih instrumenata a tekuća putem kvantitativnih instrumenata ekonomske politike. Kvalitativni instrumenti predstavljaju pravne, institucionalne okvire kojima se trajnije i temeljnije menja funkcionisanje samog privrednog sistema. Kada je reč o tržišnim privredama to su, na primer, donošenje zakona o zaštiti potrošača, pravila o funkcionisanju tržišta rada, zakona o centralnoj banci i sl. S druge strane, kvantitativni instrumenti predstavljaju instrumentalne varijable (kamatne stope, poreske stope i sl) čijim menjanjem država utiče na ostavrivanje kratkoročnih ciljeva pune zaposlenosti, stabilnosti cena i platno – bilansne ravnoteže.
Osnovni koncept ekonomsk epolitike koju vodi jedna zemlja uvek odražava međuzavisnost između ekonomske i politike sfere života. Tačnije, izborom osnovnog koncepta ekonomsk epolitike konkretizuje se i usaglašava „politike koja se oslanja na tržišni sistem i parlamentamu demokratiju i one koja je izraz komandne privrede i jednopartiskog političkog sistema. U prvom slučaju država putem ekonomsk epolitike kokretizuje svoju „političku ponudu“ čime pokušava da zadovolji „političku tražnju“ za ostvarenjem određenih ekonomskih ciljeva koja se ispoljava kroz zahteve birača, političkih stranaka, interesnih grupa, raznih udruženja i sl.
U parlamentarnom sistemu, nosioci ekonomske politike su pod stalnom kontrolom i proverom i pritiskom da se stalno prilagođavaju i po potrebi menjaju svoju „političku ponudu“. U slučaju komandne privrede i društva tog mehanizma demokratsk ekontrole izbora koncepta i vođenja ekonomske politike nema jer se ona sprovodi direktivama uz ideološku argumentaciju izabranih ciljeva i instrumenata. To je i suštinsk arazlika između dva koncepta ekonomske politike nezavisno od niza pojavnih sličnosti u vezi definisanja ciljeva i instrumenata ekonomske politike.

No votes yet.
Please wait…

Prijavi se

Detalji dokumenta

Više u Diplomski radovi

Više u Ekonomija

Više u Skripte

Komentari

Click to access the login or register cheese